Чувари нашег неба, чувари наше отаџбине, чувари традиције: Ветерани 63 падобранске носиоци бадњака у Храму Светог Вазнесења

06.01.2020. год.

Хришћански верници славе Божић као успомену на дан рођења Господа Исуса Христа, сина божјег, спаситеља света. То је празник рађања новог живота који се код Срба обележава најлепшим обичајима.

Сви ти обичаји имају за циљ да се умоли Бог да сачува и увећа породицу и имање домаћина.

Ветерани 63 падобранске (Фото:Лола Ђорђевић)

У верника препуном Храму Светог Вазнесења Господњег у Жаркову, посебно су се истицале црвене беретке ветерана 63 падобранске.

Не тако давно они су чували нашу отаџбину, не тако давно они су чували наше слободно небо, а вечерас они су били поносни чувари православња.

Ветерани 63 падобранске (Фото:Лола Ђорђевић)

Високо уздигнуте главе, са препознатљивом црвеном беретком стајали су испред олтара слушајући празнично бдење, док су их присутни често загледали.

«То су наши падобранци», изговорено са поштовањем полушапатом да се не би нарушила светост места.

После празничног бдења, ветерани су заједно са свештенством са претходно освештаним бадњаком обишли круг око Храма, да би након тога у присуству неколико стотина верника приступили паљењу Бадњака

паљење Бадњака у Храму Светог Вазнесења Господњег(Фото:Лола Ђорђевић)

Божић, заједно са Ускрсом, представља један од највећих хришћанских празника.

Припреме за овај празник почињу 40 дана пре 7. јануара Божићним постом који представља прочишћење духа и тела, а људи се у Србији поздрављају речима «Христос се роди», а отпоздрављају са «Ваистину се роди».

Ветерани 63 падобранске (Фото:Лола Ђорђевић)

Бадњи дан је последњи дан поста, дан када се обавезно припрема посна вечера, а прати га и друга симболика код Срба, сеча бадњака, уношење сламе, бацање ораха, пијукање деце коју предводи домаћица и обилажење у круг просторије у којој се поставља посне вечере.

паљење Бадњака у Храму Светог Вазнесења Господњег(Фото:Лола Ђорђевић)

Сматра се да је Бадњи дан повезан са покојницима, па се верује да су те вечери заједно живи и њихови покојници, односно преци.

Срби Божић обележавају од памтивека, а Бадњаком, односно божићним дрветом се у кућу уноси срећа, здравље и напредак. Уз дрво, дарује се и жито да би наредна година била плодна.

Храм Светог Вазнесења Господњег(Фото:Лола Ђорђевић)

Божић по јулијанском календару, поред српске, славе и руска, јерменска црква, Света гора и један део коптске цркве.