Лавров: Русија ће одговорити на америчке агресивне нападе

У ишчекивању Нове године, министар спољних послова Сергеј Лавров рекао је у интервјуу за РИА Новости о својим очекивањима у спољној политици у наредној години, од којих ће зависити развој међународне ситуације и да ли се Москва намерава вратити у формат Г8. Такође је рекао да постоје рокови за продужење Уговора о смањењу офанзивног наоружања, који је и даље последњи инструмент који ограничава нуклеарни ракетни потенцијал две највеће нуклеарне силе, те је поделио своју визију ситуације са изградњом гасовода "Северни ток 2" и америчким санкцијама против овог пројекта.

- Да ли је повратак Русије у Г8 следеће године реалан? Да ли је о овом питању разговарано током Вашег недавног састанка са Доналдом Трампом? Да ли је упутио позив председнику Путину на самит у САД? Каква су очекивања за наредну годину у спољној политици, укључујући САД?

- Користимо још увек исправне изразе. Није се Русија повукла из Групе осам. Подсећам Вас да је након државног удара у Украјини почетком 2014. године, преосталих седам чланова Групе одбило да учествује у догађајима током руског председавања. Другим речима, "седморка" је напустила овај формат. Као што је председник Путин приметио, "ако наши партнери желе да дођу код нас, бићемо срећни". Додајем да их можемо прихватити у Москви, Санкт Петербургу, Сочију или, на пример, на Јалти.

У целини, Русија нема ни подстицаја ни жеље да обнови овај формат. Током моје посете Сједињеним Државама, ово питање није разматрано и тренутно није на руско-америчком плану. Група седам, створена још у доба Хладног рата и више се не бави модерним изазовима, пре свега зато што нови светски центри не учествују у њеном раду. А без њиховог доприноса, једноставно је немогуће ефикасно суочити се са многим изазовима и претњама нашег времена.

Није случајно што се данас расправа о многим кључним питањима, не само глобалне економије, већ и политике, успешно води управо у оквиру Г20. Поред Г20, Русија такође активно учествује у раду таквих асоцијација нове врсте као што су, на пример, БРИКС и ШОС, где се одлуке не намећу, већ се доносе на основу уравнотеженог консензуса. Те мултилатералне структуре већ су постале важни стубови настајања праведније и демократске мултиполарне архитектуре светског поретка.

Прогнозу за наредну годину није лако направити. Много тога зависиће од спремности западних партнера, пре свега Вашингтона, да одустану од опаких метода уцена, притиска, једностраних санкција, да се почну придржавати међународног права и да се у целини упусте на пут узајамно поштујућег дијалога у име ефикасног размршавања многих чворова нашег времена. Русија ће са своје стране наставити да доприноси јачању уједињујућих принципа у светским пословима, одржавању глобалне и регионалне сигурности у свим својим димензијама и одрживом политичком и дипломатском превазилажењу бројних криза и сукоба, било у Сирији, било у суседној Украјини. У ту сврху искористићемо потенцијал нашег чланства у глобалним управљачким структурама као што су УН и Г20, као и могућности нашег председавања у БРИКС-и и ШОС-у.

На перспективе руско-америчког дијалога гледамо реално, посебно у позадини тешке домаће политичке ситуације у Сједињеним Државама и предстојећих председничких избора. Последњи непријатељски кораци Вашингтона јасан су доказ томе. Са своје стране, наставићемо да предузимамо све потребне мере како бисмо обезбедили сопствену безбедност, интересе руских грађана и предузећа, и адекватно одговорили на агресивне нападе. Штавише, ми сами не тежимо за конфронтацијом. Отворени смо да заједно проналазимо решења важних проблема за наше државе и цео свет.

Наши предлози за успостављање сарадње у разним областима и даље важе. Многи од њих могу се спровести у блиској будућности. На пример, покретање активности, како су се председници договорили, Пословног савета и Експертског савета. Између осталих наших предлога су размена писама са гаранцијама о немешању у међусобне унутрашње ствари, почетак дијалога о америчкој сајбер безбедности, заједничка изјава о неприхватљивости нуклеарног рата, проширење споразума СТАРТ, мораторијум на размештање ракета и други кораци за јачање стратешке стабилности. Наравно, ми ћемо просуђивати расположење Вашингтона само по делима.

- Постоје ли рокови за продужење споразума СТАРТ? Ако га није могуће продужити, да ли ће Русија одмах почети да развија и распоређује додатно стратешко оружје или је мораторијум сличан ономе који је уведен након пропасти Споразума о ликвидацији ракета средњег и кратког домета?

- Председник јасно је формулисао руски приступ о изгледима споразума СТАРТ. Ми се залажемо за његово продужење без предуслова. Када је реч о роковима, Владимир Путин је рекао да је Русија спремна да продужи споразум "одмах, што је пре могуће, непосредно пре краја ове године".

Не постоје рокови за продужење, али процес ће морати бити окончан пре истека Споразума 5. фебруара 2021. године. То укључује не само постизање споразума с Американцима, већ и провођење одређених поступака у Савезној скупштини, јер ће се фокусирати на измену савезног закона бр. 1 од 28. јануара 2011. години о ратификацији споразума СТАРТ. Дакле, није остало много времена.

Русија сматра да је примерено одржавати уговорени режим, који остаје последњи међународни правни инструмент за међусобно ограничење нуклеарних и ракетних потенцијала две највеће нуклеарне силе и пружање предвидљивих и проверљивих активности у овој области. Поред тога, продужење би обезбедило добитак у времену, који би могао да се искористи за разматрање приступа могућим облицима и методама контроле новог оружја и војне технологије.

Сједињене Државе још нису разјасниле своје стајалиште о продужењу споразума СТАРТ. Ипак, сматрам преурањеним говорити о било којем другом сценарију.

- Крај године је обележио појачане активности противника пројекта "Северни ток 2". Постоји ли опасност да се обустави изградња? Због нестабилног положаја наших западних партнера, није ли време да Русија спроведе своју диверзификацију - радикално преусмери свој извоз угљоводоника? Да ли се Кина сматра најперспективнијом заменом за Европу?

- Изградња гасовода "Северни ток-2" се ближи крају, због чега су његови противници појачали напоре који имају за циљ да поремете пројекат. Укључивање санкција у амерички закон о потрошњи за одбрану у 2020. години изразито је цинично мешање у европске пословне. Неки амерички сенатори су директно претили руководствима фирми које учествују у изградњи. Циљ, наравно, није брига за европску енергетску безбедност, коју "Северни ток 2" јача, већ гурање америчког гаса на европско тржиште. Ово је сјајан пример нелојалне конкуренције и политизације енергетског сектора.