Нуклеарни штити Русије: 60. година Стратешких ракетних снага Руске Федерације

17.12.2019. год.

Оружане снаге Руске Федерације обележају 17. децембра 60. година Стратешких ракетних снага.

Празник је успостављен на основу декрета председника Русије од 10. децембра 1995. године "О успостављању Дана стратешких ракетних снага и Дана космичких снага", а потврђен је и декретом председника Руске Федерације од 31. маја 2006. године "О успостављању професионалних празника".

17. децембра 1959. године донесена је резолуција Савета министара СССР-а којом се учвршћује ранија одлука о стварању нове врсте оружаних снага. Због тога се празник обележава 17. децембра.

До 1995. године, Стратешке ракетне снаге славиле су свој професионални празник заједно са артиљеријом 19. новембра на Дан ракетних снага и артиљерије, који је утврђен декретом Преседијума Врховног совјета СССР-а од 17. новембра 1964. године.

Порекло Стратешких ракетних снага повезано је с развојем домаћег и страног ракетног оружја, а потом и нуклеарног ракетног оружја, с побољшањем његове борбене употребе. Материјална основа за формирање Стратешких ракетних снага била је стварање у СССР-у нових грана одбрамбене индустрије - ракетне и космичке индустрије, као и индустрије нуклеарне муниције.

Дана 13. маја 1946. године, Савет министара СССР-а усвојио је декрет „Питања млазног оружја“ о стварању ракетне индустрије у индустрији и развоју ракетног оружја. У овом документу рад на развоју млазне технологије одређен је најважнијим државним задатком, а испуњење задатака на њему од стране свих министарстава и организација као приоритет.

Прве ракетне јединице створене у складу са уредбом биле су резервне бригаде специјалних снага Врховне команде (РВГК). Прва таква бригада формирана је у августу 1946. године на бази 92. гардијске Гомељског минобацачког пука. Наоружана је балистичким ракетама дугог домета.

Током 1946-1959. године развијено је нуклеарно ракетно оружје, створени су први узорци вођених балистичких ракета, формиране ракетне формације које су могле решавати оперативне задатке у фронтовским операцијама и стратешке задатке у суседним театрима војних операција. 1959. године Оружане снаге СССР-а имале су једну интерконтиненталну балистичку ракету, седам инжењерских бригада и више од 40 инжењеријских пукова ракета средњег домета. Истовремено, око половине инжењеријских пукова било је део Стратешке авијације.

Потреба за централизованом командом снага опремљених стратешким ракетама довела је до организацијске реформе и стварања новог вида оружаних снага. 17. децембра 1959. године, председништво Централног комитета ЦПСУ је усвојило резолуцију „О успостављању места команданта ракетних јединица у Оружаним снагама СССР-а“ и резолуцију Савета министара СССР-а „О успостављању места команданта ракетних снага у оружаним снагама СССР-а“. У складу са овим одлукама, уведено је место Главног команданта Стратешких ракетних снага - заменик министра одбране СССР-а. Херој Совјетског Савеза, главни артиљеријски маршал Митрофан Недељин, постављен је за првог команданта ракетних снага.

Стварање новог независног вида Оружаних снага СССР-а - Стратешких ракетних снага, било је од великог политичког значаја, јер пре тога врховни командант није имао јединствену структуру за управљање стратешким нуклеарним ракетним оружјем.

Током периода 1959-1965. године ракетне формације и јединице опремљене ракетама средњег домета и интерконтиненталним балистичким ракетама способним да решавају стратешке задатке Врховне команде у удаљеним географским областима и у било ком театру операција распоређене су и постављене на борбено дежурство.

Непрекидно повећање количине и квалитативних карактеристика ракетних система у служби допринело је успостављању нуклеарног паритета (равнотеже) између СССР-а и САД-а до раних 1970-их. Међутим, раст способности на обе стране није престајао. У служби су се појављивале све напредније ракете, а моно бојеве главе замењене су раздељивим, те су убрзо бојеве главе добиле појединачне у самим њима. Средином осамдесетих година почела је производња мобилних интерконтиненталних балистичких система "Топољ", чије је стварање представљао нови корак у обезбеђивању тајности и нерањивости стратешких снага. Током читавог периода постојања СССР-а, Стратешке ракетне снаге чиниле су основу његових стратешких снага. Имале су већину бојевих глава од 10 и више хиљада, које је СССР имао 1991. године.

"Топољ М", фото: © РИА Новости / Рамиль Ситдиков

Постигнута равнотежа нуклеарних сила, промене у војно-политичкој ситуацији крајем осамдесетих и почетком деведесетих омогућиле су преиспитивање и процену узалудности трке у наоружању и закључивање Совјетског Савеза, а затим Руске Федерације, низа споразума са Сједињеним Америчким Државама о међусобном смањењу стратешког нуклеарног оружја.

Од 1992. године започела је нова фаза у развоју Стратешких ракетних снага - Стратешке ракетне снаге као врста Оружаних снага постале су део Оружаних снага Руске Федерације. Створен је ракетни систем "Топољ М" пете генерације и стављен на борбену дужност. 1997. године Стратешке ракетне снаге спојиле су се са Војно-космичким снагама и Снагама космичке и ракетне одбране. Од 1997. до 2001. године, поред ракетних армија и дивизија, Стратешке ракетне снаге су укључивале и војне јединице, објекте за лансирање и управљање космичким летелицама, као и ракетне и космичке одбрамбене формације.

Од јуна 2001. године, Стратешке ракетне снаге трансформисане су из облика Оружаних снага у две гране оружаних снага - Стратешке ракетне снаге и Космичке снаге.

Тренутно су Стратешке ракетне снаге огранак Оружаних снага Руске Федерације, главна компонента њених стратешких нуклеарних снага. Намењени су нуклеарном одвраћању од могуће агресије и пораза као дела стратешких нуклеарних сила или независно масовним, групним или појединачним нуклеарним ракетним ударима стратешких циљева смештених у једном или више стратешких ваздухопловних праваца и формирају основу непријатељског војног и војно-економског потенцијала.

Од 2010. године командант Стратешких ракетних снага је генерал-пуковник Сергеј Каракајев.

У садашњој фази развоја, Стратешке ракетне снаге укључују три ракетне армије смештене у Владимиру, Омску и Оренбургу, укључујући 12 ракетних дивизија сталне борбене готовости.

Ракетне дивизије стратешких ракетних снага наоружане су са шест типова ракетних система који су подељени у фиксне и покретне типове базирања. Борбена снага Стратешких ракетних снага има око 200 мобилних лансера и отприлике исто толико стационарних.

Основа стационарног групирања је РК с ракетама класе „тешка“ (РС-20В „Војвода“) и „лака“ (РС-18 („Стилет“), РС-12М2 („Топољ-М“). У мобилну групу спадају мобилни ракетни комплекс "Топољ" (ПГРК) са ракетом РС-12М, "Топољ М" са ракетом РС-12М2 и "Јарс" ПГРК са ракетом РС-12М2Р и вишеструка бојева глава у мобилном систему и стационарне опције базирања. Тренутно се Стратешке ракетне снаге пренаоружавају стратешким ракетним системима "Јарс" са ракетом РС-24. Од новембра 2019. трупе су примиле 150 таквих лансера. Према речима команданта Стратешких ракетних снага Сергеја Каракајева, последњи совјетски ракетни системи се повлаче из Стратешких ракетних снага.

У 2019. години Стратешке ракетне снаге су почеле добијати системе "Авангард" са хиперсоничним пројектилима, који могу вршити међуконтиненталне летове брзином већом 20 пута од звука. Поред тога, они лете непредвидивом путањом за непријатеља, због чега је "Авангард" нерањив за све противваздушне и ракетне одбрамбене системе.

У својој историји Стратешке ракетне снаге никада нису коришћене, али заједно са осталим компонентама стратешких нуклеарних сила биле су видно присутне у решавању многих војно-политичких проблема.

Према речима команданта Стратешких ракетних снага Сергеја Каракајева, кључна улога стратешких ракетних снага је у осигуравању сигурности земље те да ће се наставити све док нуклеарно оружје не изгуби своју одвраћајућу улогу као резултат научног и технолошког напретка или промене природе међународних односа.

Извор
фото: © Министерство обороны Российской Федерации/ vostok.rs