ЗАХТЈЕВ СУДУ БИХ ДА ЗАБРАНИ СЛАЊЕ „ПРОГРАМА РЕФОРМИ” У НАТО

Пише: Стефан Мачкић, 

Питање (не)приступања савезу какав је НАТО је од монументалног јавног значаја за житеље било које државе, па тако и Републике Српске, коју би Милорад Додик у Предсједништву Босне и Херцеговине требало да представља. О таквим питањима нити смије да одлучује сам, мимо народа, нити је ико довољно мудар, свјестан, сталожен и далековид да може сам о таквим питањима исправно да одлучује.

Народ јесте мудар, а може бити и свјестан и далековид. Наравно, када му се благовремено пруже све информације које су му потребне да схвати и преломи којим ће правцем и путем његова будућност да се претаче у његову прошлост. Неинформисан народ, пак, не зацртава правац тог свог животног потока, већ му обрће смијер, па му се прошлост прелива у будућност, а у том се вртлогу увијек и неминовно диже тешки муљ и талог, који лако може да га угуши.

„Програм реформи Босне и Херцеговине” стога не смије да се крије. Народ мора сам да се увјери шта у њему пише и шта тај документ за његову будућност значи. Управо зато је потписник ових редова захтијевао од Предсједништва БиХ да објави „Програм”. Нешто касније је то тражило и Удружење за борбу против корупције „Транспаренси интернешнл” у Босни и Херцеговини, али ту треба да им се приговори – они за ту информацију моле, а народ за права која му неприкосновено припадају нема шта да моли власт, већ треба и мора од власти да захтијева да му обезбиједи њихово уживање.

Потписник ових редова је захтијевао и да се привремено забрани слање „Програма”, све док не протекне бар мјесец дана након његовог објављивања. У супротном, јавност остаје обесправљена, јер не може да расправља о том питању од изузетног јавног значаја, не може о њему да обликује јавно мњење и створи информисано и цјеловито мишљење, не може да критикује и притишће јавну власт да донесе одлуку народу по вољи и не може тако да учествује у обављању јавних послова; што су све права која народу јемче и Устав Републике Српске, и Устав Босне и Херцеговине, и Општа декларација о правима човјека, и Међународни пакт о грађанским и политичким правима, и Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода.

ЗАХТЈЕВ СУДУ БИХ

Будући да се недостављањем „Програма” новинару крши слобода изражавања, јер он без тог документа не може да ужива своје право и испуни своју уставну дужност да благовремено о том питању од јавног значаја извијести јавност; потписник ових редова је од Суда Босне и Херцеговине тражио да му заштити уставна права и слободе тако што ће да наложи Предсједништву БиХ да објави тај документ и да му забрани његово слање у сједиште НАТО-а док не протекне бар мјесец дана од његовог објављивања.

Такав захтјев је поднесен јер нема других дјелотворних правних лијекова, пошто је извјесно – поготово сада, након именовања Зорана Тегелтије за предсједавајућег Савјета министара БиХ и Додикове најаве о скором именовању министара – да би тај документ могао веома брзо да буде послан у сједиште НАТО-а, или без објављивања, или нетом послије објављивања, како би се створио привид демократије.

Због тога „Програм” мора да се објави што прије. Његов садржај је изузетно битан и сам по себи, али блиједи наспрам чињенице да га се противуставно скрива од народа. Уставодавитељи тако настављају да подривају уставни и демократски поредак – владавину права и владавину народа – како Републике Српске, коју су се заклели да чувају, тако и Босне и Херцеговине.

Суд БиХ о захтјеву мора да одлучи хитно, а најкасније у року од петнаест дана, како је то прописано Законом о управним споровима Босне и Херцеговине.