РТ: ВАДА има моћ да искључи читаве земље од спорта, упркос својим погрешним методама и произвољним правилима

Светска антидопинг агенција сматра се највишим спортским ауторитетом када је у питању искорењивање допинга, али стручњаци су истакли блиставе рупе у ВАДА-иног модуса рада, што доводи у сумњу њене одлуке.

Основана пре 20 година под покровитељством Међународног олимпијског комитета, ВАДА је постала способна да наметне сопствену вољу свету спорта путем одлука и препорука које међународно спортско тело готово универзално поштује. Недавно је поново скренула пажњу на Русију, оптужујући је да манипулише подацима допинг тестова.

Звучи као озбиљна оптужба, али било је и аргумената против тврдњи ВАДА-е, као и код других. Без обзира на своје ставове о руском случају са „системским допингом“, стручњаци указују на недостатке агенције.

РТ: Русији забрањено учешће на великим спортским догађајима наредне четири годинеhttps://t.co/kGlf916mif

— VOSTOK vesti (@vostokvesti) December 9, 2019

Нетранспарентност

Једна од главних предности које ВАДА никада не оклева да истакне је њена претпостављена независност од спољашњег утицаја, што је теоретски чини непристраним судијом када је у питању оптужба о допингу. У ствари, чини се да је организација прилично нетранспарентна у свом процесу доношења одлука, јер само објављује своје закључке.

Прегледи тестних узорака које пружају спортисти постају интерна ствар за ВАДА-е, који се углавном обављају у посебним лабораторијама акредитованим од стране агенције у складу са критеријумима које је сама поставила. Ипак, како примећује Ерик Бој, познати норвешки научник за ћелијску биологију и професор емеритус на Институту за бионауку Универзитета у Ослу, ове лабораторије су подређене ВАДА-и и у многим случајевима зависе од ње финансијски.

Бој, иако није нико ко ће ослободити Русију због њеног наводног „систематског допинга“, указао је на сукоб интереса, где лабораторије морају де факто да спроводе ВАДА-ину агенду, што би, према његовим речима, требало да значи хватање што више допера. Лабораторије акредитоване од ВАДА-е чак се користе и за „представљање„ другог мишљења“ о раду других лабораторија које су акредитоване од ВАДА-е, иако их очигледно вежу иста ограничења, пише он.

„Након позитивних резултата у лабораторији која је акредитована од ВАДА-е, спортиста се суочава са електронски манипулисаним подацима и није му дозвољено да види оригиналне аналитичке податке. Лабораторија ретко даје на располагање више података од онога што подржава сопствени закључак, а они понекад занемарују да укажу на несигурности и упитне налазе."

Бој сумња у изузетно мали број грешака у допинг проценама које је признала ВАДА, а за које каже да су у супротности с чистом логиком научне анализе.

„Једноставна статистичка разматрања кажу да мора бити много, много недужних спортиста који су санкционисани због допинга.“


Руски спортисти били су приморани да се такмиче као „олимпијски спортисти из Русије“ без руске заставе током Зимских олимпијских игара 2018. године због препоруке ВАДА-е, фото: ©  Reuters / Grigory Dukor

Самовољна правила

Други научници су отишли ​​даље и довели у питање саму основу рада ВАДА-е - идеју да допинг заправо спортистима даје неправедне предности. Један такав научник је и Џулс Хојбергер, специјалиста клиничке фармакологије у Лајден Амстердам центру за истраживање лекова. У свом делу објављеном у "Спортској медицини" у априлу, Хојбергер је устврдио да се велика већина супстанци које је ВАДА прогласила анатемом заправо не може сматрати појачањем перформанси.

Научник објашњава да многе забрањене супстанце додате на листу ВАДА-е у ствари нису довољно тестиране да би се могле сматрати допинг средствима. „Само 5 од 23 класе супстанци показују доказе о способности да побољшају стварне спортске перформансе“, пише Хојбергер, додајући да „за 11 класа нису доступне добро направљене студије“. Штавише, за шест преосталих класа које су још увек на списку ВАДА-у доказано је да немају никакве везе са ефектима повећања перформанси, према његовим истраживањима.

Хојбергерова студија могла би бити знак да ВАДА надувава проблем са допингом, што јој сигурно помаже да остане релевантна и оствари значајне утицаје на међународну спортску заједницу, а агенција сигурно не изгледа као да ће престати да додаје нове супстанце у редовно ажурирану допинг листу.

Понекад такве акције утичу на резултате спортиста ухваћених у изненадном ажурирању листе опојних супстанци, као што је то био случај са скандалом са мелдонијумом 2016. године, када чак 172 спортисте, укључујући петоструку тениску шапионку Марију Шарапову, суочено са санкцијама након позитивног тестирања на лек само неколико месеци након што је забрањен.

Био је то један од ретких случајева када је ВАДА морала издати саопштење у којем је признала да „може постојати основа за грешку или немар спортисте“, јер су одлуке о санкцијама донете без обзира на време излучивања лекова. „Тешко је знати да ли је спортиста можда узео супстанцу пре или после 1. јануара, када је постао нелегалан“, наводи се у саопштењу ВАДА-е из априла 2016. године.

У случају Шарапове, која је позитивно тестирана на мелдонијум само неколико недеља након што је забрањен, забрана је смањена са две године на 15 месеци почевши од дана неуспешног тестирања.

Бој и Хојбергер, далеко да су сами у свом скептицизму према ВАДА-иним праксама. Такође постоји недостатак научних радова који документују недостатке агенције у процени распрострањености допинга, користи за перформансе и здравствених ризика, као и грешака и недоследности у оптужбама против спортиста . Неки од њих такође критикују агенцију због „понављања и појачавања“ политика које „имају дугу историју неуспеха“ и углавном су „неуспешне“ када је реч о допинг контроли. Други називају ВАДА-у "неефикасним и неетичким моделом" који се огледа у "империјалистичком систему".

Лако заобилазно решење

Можда се чини да је ВАДА превише ригорозна у потрази за наводним варалицама. Али не чини се довољно строгим када је реч о изузећу терапијске употребе или ТУЕ - савршено легалном начину узимања забрањене супстанце без суочавања са последицама.

Систем је уведен у првом реду с претпоставком да неки спортисти једноставно требају узимати одређене лекове из чисто медицинских разлога повезаних са њиховим здравственим проблемима. Правила ВАДА-е налажу да се изузеће може одобрити само након наводно ригорозног испитивања медицинских података за сваког појединачног спортисту, који мора да се пријави.