Aмеричка политика према Србији није се променила, и у ствари је остала иста дуги низ година. Ми разумемо интерес Србије да развија позитивне односе с низом партнера и очекивали бисмо да ће и остали српски партнери показати слично поштовање и подршку за српске стратешке циљеве”, кажу за „Политику” у амбасади САД, одговарајући на питање да ли би извештај Пентагона, у коме се каже да је Србија најпопустљивије окружење када је реч о руском утицају на западном Балкану, могао да утиче на будући курс Вашингтона према Београду.
Извештај Пентагона датира из маја ове године, али је сада актуелизован због изјаве Едварда Џозефа, професора Универзитета Џон Хопкинс у Вашингтону. Он је поручио да оцене америчког министарства одбране о томе да је Србија интензивирала сарадњу с Русијом откад је на власти СНС, потврђују „оно у шта се дуго сумњало” и да зато мора да се промени однос Запада према Александру Вучићу. У америчкој амбасади подсећају и да је амбасадор Ентони Годфри недавно објаснио да је у стратешком интересу САД да се Србија развија као модерна, демократска, просперитетна европска држава, која је у миру са суседима и која демонстрира пуно поштовање владавине закона и посвећена је гарантовању права свих њених грађана.
„У потпуности подржавамо наведени циљ Србије у европским интеграцијама и чланству у ЕУ. Такође поштујемо српску политику војне неутралности. Наш ангажман са Србијом – и америчком техничком помоћи, која се у великој мери реализује преко УСАИД-а – има за циљ да помогне Србији у постизању зацртаног циља, европске интеграције”, кажу у амбасади за Политику. У извештају Пентагона се такође напомиње и да је „након 2012. године Српска напредна странка предузела кораке како би повећала војну сарадњу с Русијом” као и да је та сарадња резултирала потписивањем уговора о стратешкој сарадњи у новембру 2013. и да једино Србија од земаља западног Балкана има потписане уговоре о сарадњи у области безбедности.
А јуче, дан након што су Џозефове поруке ускомешале страсти, у Београду је боравио заменик руског министра спољних послова Александар Грушко и састао се са српским државним врхом. Посета је део припрема за сусрет Владимира Путина и Александра Вучића у Сочију 4. децембра. Вучић је руском званичнику рекао да састанак с Путином очекује с великом надом и изразио задовољство динамиком сусрета високих званичника две земље. Истакао је, такође, да је за њега тај сусрет од изузетног значаја, прилика за садржајан разговор и размену ставова о глобалним и регионалним питањима, као и најважнијим питањима српско-руске сарадње, посебно економске.
Александар Грушко: Многе снаге желе да Балкан и Србију претворе у арену политичке конфронтације и ставе је пред вештачки избор између Русије и Запада (Фото Председништво Србије)
Председник је захвалио Русији за разумевање наших државних и националних интереса и активну подршку у очувању територијалног интегритета и суверенитета, посебно у међународним организацијама. Такође је захвалио руским званичницима што често посећују Србију јер то говори о жељи Русије да одржава блиске односе с нашом земљом. Вучић је нагласио и да Србија остаје верна својој политици војне неутралности, што ће, најавио је, јасно и недвосмислено потврдити усвајањем одговарајућих стратешких докумената.
Коментаришући извештај Пентагона, Ивица Дачић је после сусрета с Грушком рекао да су „наше руке отворене за загрљаје, само фале руке које би се грлиле с нама”. Грушко није говорио о извештају јер, како је рекао, као дипломата не коментарише текст који није читао, али је поручио да се Русија залаже за то да Балкан буде мирно, стабилно подручје Европе. Према његовим речима, многе снаге желе да Балкан и Србију претворе у арену политичке конфронтације и да те исте снаге желе да их ставе пред вештачки избор између Русије и Запада. „Између Србије и Русије и српског и руског народа постоји искрено историјско пријатељство и свако нормалан би могао да се пита зашто и коме такви добри односи могу да сметају”, рекао је Грушко.
Аналитичар Владе Радуловић сматра да су ово све политичке поруке Београду и да то не значи да се треба с неким замерати. Чињеница је, сматра он, и да ће Србија морати што пре да се определи. „Ми се боримо да очувамо политику војне неутралности. Такође је чињеница и да имамо интезивну сарадњу с НАТО-ом, како са савезом, тако и билатерално са земљама чланицама НАТО-а. Али је чињеница и да је интезивирана сарадња с Русијом, и то како војно–војна кроз различите заједничке вежбе, тако и војно-техничка кроз набавку војне опреме. На високом нивоу је и политичка сарадња, пре свега у борби за Косово”, каже Радуловић и додаје да се то мора сагледати, имајући у виду да је Русији западни Балкан у фокусу јер овде имају стратешке интересе. А такви односи, каже, почињу да сметају неким плановима Вашингтона, можда и оним за чланство Србије у НАТО-у.
Јелена Церовина, Политика