Вјештачка интелигенција у индустрији – трка је већ почела

 

 

“Комбинација неуронске мреже, огромних банака података и способности учења омогућава опонашање неких људских способности. Вјештачка интелигенција већ сада се користи при препознавању слика и језика, као и за извлачење логичких закључака. Данас она функционише прије свега као помоћни инструмент”, каже за Дојче веле Ларс Ригел из консултантске куће “Artur D. Litl”, дајући примјер апликације која нам показује најбољи пут до неког мјеста или то како избјећи застој на путу.

 

Већ данас је вјештачка интелигенција много више у употреби него што се обично мисли.

 

“Просјечни корисник популарних онлајн-портала као што су Спотифај или Амазон, свакодневно око сто пута дође у додир с неким облицима вјештачке интелигенције”, каже Ригел.

 

За сада, међутим, вјештачка интелигенција аутономно обавља само један одсто свих активности. Ријетки су случајеви када машине реализују неки процес од почетка до краја, рецимо у великим потпуно аутоматизованим складиштима. Ту људи само задају коначни циљ и контролишу системе.

 

 

У истраживању консултантске фирме испитано је 150 већ постојећих или само могућих случајева примјене вјештачке интелигенције. За Њемачку, као развијену индустријску земљу, прије свега се сценарији на пољу производње и логистике показују као веома обећавајући. На основу сопствених података који су прикупиле, машине могу да значајно смање трошкове превоза, лакше предвиде и обаве потребне поправке и тиме предуприједе кварове или заустављање производње. Производне траке на којима се примјењују роботи у стању су да производе више робе уз мање трошкове.

 

“Интелигентна контрола квалитета, уз помоћ сензора и камера, може битно да смањи производњу шкарта”, наглашава Ригел.

 

То би био велики напредак у односу на актуелно стање. Од тога би велику корист имале и мање и средње фирме, које су за сада још увијек прилично уздржане у примјени интелигентних технологија. Једна нова платформа, Сервисмајстер, од сљедеће године би требало да помогне у примјени барем једног или два нова рјешења.

 

С обзиром на то да се у новој индустрији која се базира на примјени вјештачке интелигенције, такозваној “Индустрији 4.0”, непрекидно обрађују велике количине података, не би смјело да се дозволи да се дође у ситуацију да етичке сумње и заштита личних података играју значајну улогу.

 

“Умјесто јединственог регулисања вјештачке интелигенције потребна нам је анализа по појединим секторима”, сматра Оливер Зиме, предсједник удружења “еcо”.

 

Тако је рецимо у аутомобилској индустрији већ постигнут висок степен аутоматизације и ту нема више великих могућности за још интензивније коришћење вјештачке интелигенције.

 

Другачија је међутим ситуација у енергетици или хемијској индустрији – ту аутори студије уочавају велики потенцијал развоја.

 

 

И у пољопривреди се отварају нове могућности. Тако је могуће поједине биљке ђубрити, наводњавати и штитити према њиховим потребама.

 

То би повећало приносе, смањило трошкове и мање загађивало животну средину. Тиме би се отворио и пут за сасвим нове пословне моделе.

 

“У пољопривреди се онда више не би радило о томе да се одређени производи што је боље могуће продају, већ би се пољопривредницима давале одређене гаранције с обзиром на очекиване резултате жетве”, каже Јенс Ретиг из великог њемачког хемијског концерна “Bajer”.

 

Осим тога, роботи би убудуће могли да замјене сезонске раднике при жетви односно убирању плодова из источне Европе, увјерен је савјетник Ригел.

 

У студији није анализирано какве би то посљедице могло да има по радна мјеста, али Ригел је увјерен да не стоји процјена да би вјештачка интелигенција могла да уништи свако друго сада постојеће радно мјесто, као што се то понекад предвиђа.

 

Управо супротно, аутори студије сматрају да је широка примјена вјештачке интелигенције у страви могућност да се превлада данашњи недостатак стручне радне снаге.

 

Осим тога, сматрају они, створила би се и нова занимања: ко је прије само 20 година мислио да ће да ради као бот-тренер? Тако се иначе називају људи који подучавају дигиталне асистенте да сами одговарају на питања потрошача и корисника услуга. Телекомуникациони гигант “Водафоне” на та мјеста поставља своје раднике који су раније радили у хотлајн-сервису.

 

 

Представа да би једног дана купац био премерен већ на улазу у продаваоницу одјеће, те да би му, узимајући у обзир његов изглед, актуелне временске податке и модне трендове, могла бити понуђена одговарајућа роба, за сада је још далеко од реализације. Али аутори студије су увјерени да управо у сфери трговине постоје велики потенцијали за примјену вјештачке интелигенције.

 

Њемачки концерн за онлајн-трговину “Ото”, други највећи те врсте у свијету, већ сада уз помоћ вјештачке интелигенције претражује препоруке потрошача како би утврдио шта је појединим купцима најважније: Да ли је нека мајица преширока? Да ли је неки уређај једноставан за коришћење?

 

“Вјештачка интелигенција је средство којим побољшавамо наш сервис”, каже Тim Buholc из концерна “Ото”.

 

“За нас је ова студија позив свима да се укључе у трку која је већ отпочела”, каже Зиме.

 

Али без инвестиција, то преусмјеравање индустрије неће бити могуће. Аутори студије сматрају да би до 2025. у преструктурирање требало уложити 70 до 80 милијарди евра.

 

Због тога се предлаже формирање једног државног технолошког фонда, као и улагање веће количине новца у образовање и научна истраживања. Уз то је потребно од почетка размишљати и о фактору енергетске ефикасности, а важно би било и успоставити поуздану инфраструктуру, као и неку врсту “игралишта” на којем би било могуће, у безбједној околини, испробавати нове изуме и нове моделе.

 

“Да ли неки системи задовољавају етичка начела могуће је видјети тек када се тестирају”, каже Рафаел Лагуна, директор недавно основане њемачке Савезне агенције за “скоковите иновације”.

 

Вјештачка интелигенција ће заиста бити интелигентна само ако јој на располагању буду били прави подаци, каже Шарлоте Ренгиер, правница из “Bajera”.

 

“За поједине фирме то значи да оне прије свега морају уредно да обављају своје домаће задатке.” Deutsche welle