РТ: Живот НАТО-а после „мождане смрти“: Галактичке амбиције
Иако већина НАТО чланица једва може да приушти своје потребне војне трошкове, а европски лидери доводе у питање пречасну алијансу, зашто генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг говори о ширењу у космос?
Јенс Столтенберг није вероватно Дарт Вејдер. Започевши своју политичку каријеру левичарским протестима против рата у Вијетнаму, Столтенберг ће се придружити машини против које се је једном побунио, надгледајући експанзију норвешке војске док је био премијер од 2005. до 2013., а потом поставши лидер највећег војног савеза на свету од 2014. па надаље.
Али његове амбиције су галактичке, барем ако се ради о његовим сопственим речима. Обраћајући се новинарима на самиту НАТО-а у уторак у Бриселу, лидер алијансе је најавио да космос постаје један од његових „оперативних домена“, заједно са копном, морем, ваздухом и сајбер-простором.
"Ради се о комуникацији, о навигацији, о снимању података. Космос је неопходан за готово све што радимо."
План који готово нема никакве шансе за успех, отворио је више питања него што се може одговорити.
"Интересантно је разговарати о томе, желећи проширити домен НАТО-а у космос, али шта то значи? Нико не зна. И ко то плаћа? Већина земаља НАТО-а не могу себи да приуште ни да задрже своја два процента војне потрошње“, рекао је бивши службеник Пентагона Мајкл Малуф за РТ
"Не знам која би земља осим Сједињених Америчких Држава у овом тренутку била у економској позицији да иступи напред и да плати рачун", додао је Малуф.
Амерички државни секретар Мајк Помпео и генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг, фото: © Francisco Seco/Pool via REUTERS / RT
Нова космичка трка
Унутар савеза, поједине државе се већ труде да воде космичку трку, а то су Сједињене Америчке Државе и Француска, а САД су предводник. САД већ поседују око 900 од 2000 сателита који круже око Земље. Само још око 200 сателита је у власништву других земаља НАТО-а. Поред тога, Пентагон је већ формално основао Космичку команду, команду у оквиру Ратног ваздухопловства која може постати пуноправна војна сила ако Конгрес донесе предстојећи Закон о националној одбрани.
Столтенберг је одбацио Макронове наполеонске амбиције. "Европско јединство не може заменити трансатлантско јединство јер нам треба обоје", рекао је новинарима додајући да више од 80 посто финансијских средстава овог савеза долази од "савезника који нису из ЕУ", што значи САД. Због тога би војна експанзија у космос била вођена од стране САД-а.
„Француска има најјаче способности у том погледу међу осталим чланицама НАТО-а. Али све је ствар САД-а док покушавају да монополизују милитаризацију космоса и употребљују властито оружје”, рекао је за РТ Константин Соколов, стручњак за геополитику и истраживач са руске Академије природних наука
„Важно је подсетити да су САД, које имају велику флоту извиђачких сателита, кључна чланица НАТО-а која поставља смер деловања својим активностима“, додаје аналитичар космичке индустрије Леонид Казанов.
Увредљиви потези
"Космос је домен ратних дејстава, баш као и ваздух, земља и море", рекао је у понедељак начелник Космичке команде САД-а, генерал Џон Рејмонд, осврћући се на раније коментаре бившег шефа Пентагона Џејмса Матиса, који је позвао на развој офанзивног оружја у космосу.
Заправо, наведни циљ је „деградирање, негирање, ремећење, уништавање и манипулисање противничким способностима ради заштите интереса, имовине и начина живота САД-а“, што тешко да су одбрамбене речи. Русија и Кина, које обе раде на свом противсателитском оружју, критиковале су САД због њихових корака ка милитаризацији космоса.
Свака земља која пошаље сателит у космос ризикује милитаризацију, рекао је Хал Гарднер, професор и аутор „Трамповог светског рата“ за РТ, „с обзиром на чињеницу да сателити имају цивилну, шпијунску, за сајбер-ратовање и војну сврху“. Међутим, америчко уништавање уговора о контроли оружја - попут повлачења Џорџа В. Буша из уговора о АБМ-у из 1972. године и повлачења Доналда Трампа из споразума о ликвидацији ракета кратког и средњег домета из 1987. године, чини наоружавање космоса неизбежним, додаје Гарднер.
Макрон је већ довео у питање Трампову спремност да брани Европу. Али како би се европски лидери осећали у одбрани Сједињених Америчких Држава ако би један од њихових сателита био оборен? То је хипотетичко питање, а забринутости НАТО-а су у овом тренутку вероватно више на земљи.
Ломљење савеза
Кретање Столтенберга ка стратосфери је „очајнички позив“, додао је Малуф за РТ.
„Није дао никакве детаље како ће се ова идеја спровести, ко ће је платити, како ће се извршити. Било би занимљиво само чути шта је његов план."
Уместо тога, НАТО мора притиснути земље чланице да испљуну више новца, истовремено држећи САД и Француску по страни. Турска, чланица НАТО-а, већ купује руско оружје мимо упута савеза, а мноштво држава широм света, укључујући Италију, потписале су учешће у кинеској иницијативи "Један појас један пут". Уочи 75. рођендана НАТО-а, највећи изазов за Столтенберга је задржавање савеза релевантним у свету после Хладног рата.
Савез је прошле године извео 106 вежби спремности за рат, у поређењу с неколико Русије. Штавише, око 22.000 НАТО војника тренутно је ангажовано у операцијама широм света, а само САД званично одржавају више од 500 база у преко 80 земаља света, у поређењу са 21 руском инсталацијом у девет земаља. Француска и Велика Британија такође имају базе у 11 страних земаља, додајући све то НАТО-у на рачун.
"Слоновски космички пројекти и подметање претњи од Русије потези су савеза на респиратору", закључио је Малуф.
„Столтенберг се хвата за сламке да би сачувао архаичан савез“, додаје Малуф.
„Сада је време за наплату. Време је прошло."
Извор: Восток / РТ
- Извор
- Ратови звезда - Повратак Џедаја (1983), фото: Richard Marquand © 20th Century Fox / RT/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Америчке обавештајне службе годинама су обучавале агенте у Украјини, настојећи да то сакрију од Москве, наводи немачки магазин.
Државе које раде на извођењу напада дубоко унутар Русије неће остати некажњене, упозорио је Сергеј Наришкин.
Кијев не би могао да изврши удар ATACMS ракетама на Русију без учешћа Вашингтона, изјавио је Сергеј Лавров.
Остале новости из рубрике »