Како су Бајденови опљачкали Украјину

У децембру 2012, пуних 13 година након окончања НАТО агресије на нашу земљу, Њу Јорк Тајмс је опширно извијестио о америчком бизнису на Косову и Метохији. Индикативно је да су главни помотери неопходности војне агресије 1999. Медлин Олбрајт и генерал Весли Кларк, у међувремену постале кључне бизнис фигуре у тзв. држави Косово. Вриједност пословних пројеката њихових компанија мјери се стотинама милиона долара. Олбрајтова је приватизовала телекомуникације, а компанија генерала Кларка добила је концесије на експлоатацију рудног богатства.

Од текста у Њу Јорк Тајмсу прошло је 7 година. Олбрајтова је уз телекомуникациони монопол, у међувремену добила и споменик у Приштини, а Косово је од почетка 2014. мјесто првог кризног жаришта Европе уступила Украјини. У моменту када долази до ескалације сукоба на кијевском тргу Мајдан, 24. јануара 2014. потпредсједник САД Џозеф Бајден запријетио је легитимном предсједнику Виктору Јануковичу „да кризу мора ријешити мирно“ и „да уколико се захтјеви демонстраната озбиљно не узму у обзир слиједе санкције“. Неколико недеља касније, управо је Бајден био први амерички званичник који је признао нову пучистичку власт у Кијеву, цинично коментаришућу да се „Виктор Јанукович бјесктвом из Кијева одрекао власти“.

Прије 10-ак дана на свом блогу, посланик Врховне раде Украјине Андреј Деркач, објавио је шокантну документацију о корупционашкој афери, у којој украјински буџет оштећен за око милијарду гривњи, односно 40-ак милиона долара. Поред високих чиновника украјинског правосуђа и Националног антикорупцијског бироа, посланик Деркач као главног актера ове корупционашке афере именује и Хантера Бајдена, сина бившег америчког потпредсједника.

Милионске уплате без покрића

Све почиње 12. маја 2014. године, када Роберт Хантер Бајден формално улази у управљачку структуру компаније Бурисма, регистроване на Кипру, власништво Михаила Злочевског. Дотични олигарх, чија је имовина процијењена на преко 500 милиона евра, некада је био блиски сарадник Виктора Јануковича. До 2012. обављао је дужност министра екологије, а потом до Мајданског преврата, када и мијења страну, налазио се на мјесту замјеника секретара Савјета за националну безбједност Украјине. Експлоатација и истраживање природног гаса представља основну дјелатност компаније Бурисма. Тај високо профитаблини бизнис повезао је олигарха Злочевског и сина америчког подпредсједника. У управљачку структуру Бурисме истовремено са Бајденом млађим улази и његов пословни партнер Девон Арчер, власник компаније „Rosemont Seneca Bohai“.

Посланик Деркач је „Rosemont Seneca Bohai“ означио као компанију посредника, преко које је Бурисма Хантеру Бајдену упалћивала противзаконите трансакције. Како показују аналитичке картице „Rosemont Seneca Bohai“ код реномиране Морган Стенли банке, које је Андреј Деркач недавно објавио на свом блогу, само од маја 2014. до октобра 2015. године са рачуна Бурисме, без икакве пратеће документације, 4.817.000 долара пребачено је на рачун „Rosemont Seneca Bohai“ У истом периоду, без икаквих уговора о дјелу, са рачуна „Rosemont Seneca Bohai“. Хантеру Бајдену уплаћена је свота од 871.000 долара. Званична мјесечна плата Хантера Бајдена у Бурисми, која се не односи на трансфере преко „Rosemont Seneca Bohai“ износила је 50.000 долара.

Како у свом обраћању јавности даље наводи посланик Деркач, ове сумњиве трансакције привукле су пажње летонских финансијских истражитеља, који су процијенили да је током 4 године, колико се Бајден млађи налазио управљачкој структури Бурисме, из ове компаније у без пратеће документације уплаћено најмање 16,5 милиона долара двијема оф-шор компанијама повезаним са Бајденом. Како даље наводи Деркач, летонски финансијски истражитељи предали су Генералном тужилаштву Украјине већ крајем 2015. прелиминарни извјештај у коме стоји: „Хантер Бајден може бити укључен у корупционашке активности.“

НАБУ саботирао истрагу и о свему обавјештавао Амбасаду САД

Документацију достављену од стране Летонаца, озбиљно схвата тадашњи генерални тужилац Украјине, Виктор Шокин и моментално од директора Националног антикурупцијског бироа Украјине – НАБУ Артјома Ситника тражи да истрагу по овом питању покрене истражне радње. Међутим, генерални тужилац од стране директора НАБУ добија одговор „да истрагу не могу отворити због бирократских ограничења.“ Тужилац Шокин у следећем допису, кога је недавно објавио посланик Дергач, оптужује „НАБУ да игнорише истрагу“ и упозорава да постоји опасност „истицања рокова.“

Тадашњи главни тужилац Украјине не зна да НАБУ не само да кочи истрагу о пословању компаније Бурисма, већ достављајући информације о његовим дејствима Амбасади САД у Кијеву, истрагу и минира, што Андреј Деркач поткрепљује званичном преписком између Полине Чиж, помоћнице првог замјеника директора НАБУ – Гизоа Углаве и Гане Емељанове, службенице амбасаде. Такође, Деркач објавио је и документацију да НАБУ са момента отварања истраге о Бурисми, противзаконито почиње да прикупља информације о тужиоцу Шокину и његовој породици.

 
Бајден: Тужилац је кучкин син

Баш у вријеме када је Виктор Шокин покушавао да покрене истрагу у Бурисми, Џозеф Бајден долази у Кијев 7. и 8. децембра 2015. Према тврдњама посланика Деркач, као услов америчких кредитних гаранција Украјини, у и висини од милијарде долара, Бајден испоставља захтјев за смјену генералног тужиоца. Врховна рада Украјине тужиоца Шокина разрјешава дужности већ 29. марта 2016, што предсједник Петр Порошенко парафира 3. априла. Сам Џозеф Бајден равно 2 године касније, пред Савјетом међународних односа САД изјављује: „Виктор Шокин је кучкин син, који је морао бити смијењен“.

„Џозеф Бајден није могао да не зна, да се против компаније Бурисма и његовог сина води истрага. Он није могао да не зна, да Амбасада САД у Кијеву врши притисак на НАБУ и да НАБУ доставља амбасади информације о тужилачким истрагама. Он се није случајно срдио на Шокина, који је од НАБУ више пута тражио да покрене истражне радње“- навео је у свом обраћању прије 10-ак дана Андреј Деркач.

Ко је Андреј Деркач?

Андреј Деркач на последњим изборима за Врховну раду Украјине изабран је као независан кандидат. Већ 2 деценије је народни посланик и његову каријеру обиљежиле су контраверзе и промјене партијског дреса. Рођен је прије 52 године, по образовању је војни инжењер. Током 90-их радио је украјинској тајној служби – СБУ, одакле је са непуних 27 година отишао у предсједничку администрацију, одакле одлази на мјесто помоћника предсједника владе Валерија Пустовенка. Први пут за посланика изабран је 1998. године, као кандидат блока „Радна Украјина“.

Примјери Косова и Украјине показују да амерички званичници након постизања геополитичких циљева своје државе, итекако умију да се снађу и да у згртању десетина милиона долара добити не зазиру ни од кривичних дјела.

 
Игор Дамјановић, IN4S