Митови и истина утврђења Страч изнад Требиња

Овим текстом, који се заснива на истраживачком раду аустријских и требињских стручњака, коначно ће бити ријешени митови и енигме о најзначајнијем уврђењу моћне монархије, које је грађено од 1910. до 1916. године, а чија је изградња, кад се конвертује тадашња круна, коштала око 60 милиона евра.

Требињци воле да причају да у њиховом граду, на брду са кога се контролисао улаз у Бококоторски залив почетком 20. вијека, налази 365 соба, али то није утврђена истина, открива за ТребињеЛајв Дубравко Куртовић, предсједник Спелеолошког друштва „Зелена брда“, који већ годинама ради на рјешавању градских митова везаних за ову тврђаву.

„Страч нема 365 соба, то је стара градска митска прича. Он има између 60 и 65 просторија, гдје су и спаваонице. Нема никаквих скривених просторија. Има неколико припадајућих пролаза митраљеској куполи која се не види са површине већ када се уђе у унутрашњост тврђаве“, истиче Куртовић, напомињући да изградња Страча никада није у потпуности завршена, јер је Аустроугарској 1916. године понестајало новца, а и Црна Гора краља Николе је капитулирала.
 

„Могуће је да је на Страчу био још један агрегат и то вањски који је коришћен за његову изградњу. Пошто је он био коришћен у фази градње, а Страч никада није до краја изграђен, постоје назнаке да је он послије употребљаван за освјетљавање Требиња током двадесетих и тридесетих година прошлог вијека“, наводи Куртовић за ТребињеЛиве.

Иако велики број до сада познатих „чињеница“ није повезан са истином, то не умањује значај Страча и његове градње, али ни вриједних неимара, који су годинама радили на његовој изградњи. Припреме су почеле одмах по Анексији БиХ 1908. године, а званични почетак радова двије године послије. До једногодишњег прекида у изградњи дошло је током Балканских ратова, а од средине 1913. градња је несметано текла до љета 1916. године.

Страч је пројектован на основу сличних утврђења у Италији и он је требао да обезбиједи заштиту овог дијела царства од топова калибра 240мм, које су Црногорцима дали Французи и Руси.

Сами ток изградње текао је у неколико фаза. Прво је направљен пут до мјеста гдје ће се градити утврђење, а затим је дошло до изградње артиљеријског блока, такозваних спаваоница – казамата.

За оно доба, утврђење је грађено савременом бетонском градњом, а не каменом као друге околне тврђаве. Кровна конструкција рађена је од два реда траверзних и профила који су постављени унакрсно, преко чега је постављено три метра и десет центиметара специјалних врста бетона.

Страч је само једна тачка у одбрамбеном систему Требиња. Он је прављен у одбрамбени систем, који почиње од тврђаве Кличањ која је прва направљена. Све те куле око Требиња означаване су као „верк“ (werk).

„Верк један је Кличањ, два је Леотар, три Гљива, четири Јовановић Батерија, пет Кравица, верк шест је Црквина, седам Голо брдо, осам Петрина, девет Страч, десет Хум изнад Придвораца. Около су прављени артиљеријски пунктови што код нас често зову барутане као на примјер на Кучином брду. Међутим, то нису барутане већ артиљеријски пунктови, који су грађени након 1912. године како би се ‘закрпиле’ празнине између утврђења“, прича Куртовић.

Он истиче да је посљедњи одбрамбени систем за одбрану града, са седам бункера, био од Крша до брда Црквина.

Туристички потенцијал самог утврђења је велики јер постоје куполе и артиљеријски дио који су релативно добро очувани, с тим да је из помоћних – муницијских дијелова ишчупана жељезна конструкција, која је коришћена, како се претпоставља, и за асфалтирање главне улице у Требињу, али и за продају у једну жељезару.

Реконструкција, бар дјелимична, могла би се урадити, а за њу би се могла добити и бесповратна средства из ИПА фондова Европске уније, каже Куртовић, додајући да Италијани годишње „извлаче“ и до два милиона евра.

С друге стране, наводи Куртовић, из разговора са људима из Аустрије који су већ неколико пута посјећивали и истраживали Страч, сазнао је да Аустрија као држава избјегава причу о утврђењима које је градила некада моћна монархија.

„Међутим, постоје бројна удружења у Аустрији која се баве проучавањем оваквих грађевина, као и у Пољској, Њемачкој, Италији, а у посљедње вријеме појавила су се и у Чешкој – којим је примаран циљ истраживање аустроугарске инфраструктуре из Првог свјетског рата“, прича Куртовић, додајући да су Страч до сада посјећивали стручњаци са Архитектонског факултета из Граца.

Валоризацију Страча у туристичке сврхе омета и проблем структуре власништва, јер се не зна ко је његов власник – држава, град, неко друго правно или физичко лице.

„Треба урадити структуру власништва, заштитити постојеће стање објеката и започети са радовима на реконструкцији, како би се анимирала међународна заједница да пружи помоћ. То није само војни објекат, јер су сви аустроугарски објекти имали одличан видик, панораму“, истиче Куртовић.

„У Страч су уграђене и двије куполе М-9 од хаубица 100мм тежине 25 тона и двије опсерваторијске куполе које су служиле за осматрање и навођење те артиљерије и по потреби као митраљеско гнијездо“, објашњава Куртовић.

Овај пут који сада иде на Страч направили су Аустријанци, али, постоје и озбиљне индиције да је била изграђена жичара из правца Чичева помоћу које су извлачени цемент и пијесак. У склопу тврђаве била је и мртвачница са осам лимених ковчега у које су стављана тијела погинулих бораца, који су сахрањивани ван тврђаве, што се и данас може видјети.

Из периода изградње нема пронађених фотографија, али зато постоје званични подаци да је на Страчу у посљедњој аустругарској војној посади било пет официра и 157 војника, док је командант био Фердинанд Захрадник, по чину капетан.

Народу је Страч био недоступан, јер је већина радова извођена за вријеме Великог рата. Недоступан је остао јавности, малтене, све до средине педесетих година. На њему је послије Аустроугара била распоређена артиљеријска војска Краљевине СХС, Краљевине Југославије, њемачке и италијанске окупационе трупе, да би на крају, послије Другог свјетског рата, на Страчу била војска Титове Југославије.

С друге стране, на њемачким картама Куртовић је пронашао да су на Страчу били постављени и „флахови“ за авионску противодбрану Требиња, мада ти подаци још увијек нису довољно истражени.

Средином педесетих година 20. вијека, почела је разградња Страча. Минирано је, скидано, рушено, одношено… Направљена је велика штета за малу корист.

БРОЈКЕ О СТРАЧУ

6 година грађен

60-65 просторија утврђење има

2 агрегата

2 сачуване куполе

55 тона су тешке куполе

Фронтал