Рај који је био пакао: Соловки у објективу шпанских фотографа

09.11.2019. год.

Како сада изгледа некадашње најстрашније место у Русији?

Juan Manuel Castro Prieto / Rafael Trapiello

На Соловецким острвима налази се један од најстаријих и најлепших манастира у Русији. Па ипак, ово место је остало запамћено у историји и као највећи совјетски казнено-поправни логор.

Juan Manuel Castro Prieto / Rafael Trapiello

Соловецки логор посебне намене био је један од првих Гулага. Појавио се на овом архипелагу 1923-1933. године, тј. још пре Великог терора.

Juan Manuel Castro Prieto / Rafael Trapiello

Двојици шпанских фотографа – Хуану Мануелу Кастру Пријету и Рафаелу Трапјелу – пружила се прилика да упознају ово место када су 2015. године добили пословну понуду од немачког часописа Mare.

Juan Manuel Castro Prieto / Rafael Trapiello

Соловки су на њих оставили веома дубок утисак. Хуан и Рафаел су брзо престали да доживљавају ово путовање као обичан посао.

Juan Manuel Castro Prieto / Rafael Trapiello

„Соловки су рај који је недавно био прави пакао“, каже Рафаел Трапјело. (На фотографији је смештај радника који рестауришу Соловецки манастир)

Juan Manuel Castro Prieto / Rafael Trapiello

Годину дана касније фотографи су поново дошли на архипелаг и истражили га уздуж и попреко. Уједно су се упознали и спријатељили са мештанима.

Juan Manuel Castro Prieto / Rafael Trapiello

После путовања су објавили књигу фотографија „Соловки“ коју су овог лета представили на фестивалу PHotoEspaña 2019.

Juan Manuel Castro Prieto / Rafael Trapiello

Није им био циљ да направе документарно сведочанство о Соловецким острвима, јер тога већ има довољно. Они у свом есеју покушавају да дочарају атмосферу, дух места где се налази светиња и где се у невероватно лепој природи осећају одјеци ужасне прошлости совјетског казнено-поправног система.

Juan Manuel Castro Prieto / Rafael Trapiello

Они су из дана у дан снимали обичну свакодневицу, места где је пре неколико деценија живот изгубило преко седам хиљада људи и где су патиле десетине хиљада робијаша.

Juan Manuel Castro Prieto / Rafael Trapiello

Сада овде све врви од живота. Манастир је поново отворен, ради школа, болница и неколико хотела, а број туриста је сваке године све већи.

Juan Manuel Castro Prieto / Rafael Trapiello

Ово је најстарији житељ Соловецких острва Николај Донстов. Има 90 година. Он се сећа последњих година рада соловецког логора. Радио је тада као чувар светионика.

Juan Manuel Castro Prieto / Rafael Trapiello

На острвима се још увек може наћи много тога што подсећа на страшна времена. Забачени скитови где су направљене бараке, затворени затвори са закованим прозорима...

Juan Manuel Castro Prieto / Rafael Trapiello

На ово пристаниште су пристизале барже са робијашима. Овде је 1930. године затворску казну издржавала 71.000 људи, што је највећи број робијаша у историји Соловецког логора.

Juan Manuel Castro Prieto / Rafael Trapiello

Када Бело море није оковано у лед, на Соловки се може стићи бродом из Кемија, али већим делом године овде саобраћа само авионска линија из Архангелска – два пута недељно.