РТ: Улазак Украјине у НАТО довео би свет опасно близу нуклеарног рата

07.11.2019. год.

Чланство Украјине у НАТО-у била би храбра провокација која би коначно могла да сломи леђа стрпљењу Москве. Поред тога, чини се да се врло мало брине за онтологију украјинског национализма.

Берлински зид је пао пре 30 година, а с временом и „гвоздена завеса“ која је Европу делила од Стетина на Балтику до Трста на Јадрану.

Русија је то прихватила на основу јасне гаранције САД-а да НАТО неће проширити своје линије фронта ближе руским границама. Обећање које није вредело папира на којем није написано.

То свакодневно показује присуство америчких пројектила у Пољској и Румунији, периодичне ратне игре које јасно указују на могући рат с Русијом, а сада и обновљена „понуда“ Украјини за чланство у НАТО ратном савезу.

Очито је тачно да су неки, барем нервозни око тога да ће се Украјина коначно придружити НАТО-у. Они се брину да би то могла бити та сламка која ће коначно разбити леђа стрпљењу Русије. Брину се о стабилности Украјине. Земља је релативно недавно имала пријатељске односе према Русији и то би се могло догодити поново. Они је упоређују са Турском и брину се о томе да ли новом председнику Украјине заиста може бити загарантовано да ће остати на власти и штавише, остати одан антируској ствари.

А нека, барем једна нада, брине се о онтологији украјинског национализма. У недељи у којој је немачки град Дрезден прогласио „ванредну ситуацију због нацизма“, власти су се толико забринуле због крајње десничарске побуне, да је довољан поглед десно до украјинске политике да заледи крв.

Недавно су украјински нацити уништили споменик совјетском ратном хероју маршалу Жукову без кога бих ово можда писао на немачком.

Када су шокирани мештани изашли са свећама и цвећем да би их поставили на место скрнављења, пронацистички настројени хулигани су их дивљачки напали.

Шта ако НАТО заиста, након пуно неуспелих обећања, Украјину прими у НАТО? Коме тачно ће чврсто обећати да ће се возити у потенцијалну долину смрти и зашто?

Чланство Украјине у НАТО-у била би безобразна провокација с обзиром на стање односа с Русијом и одвела би свет, као што је ове недеље рекао Михаил Горбачов, човек који је веровао у празна обећања Роналда Регана - опасно близу нуклеарног рата.

Амерички једнострани излазак из Споразума о ликвидацији ракета средњег и кратког домета, заједно с апсолутном непредвидљивошћу у Белој кући, употпуњују слику потенцијалног сукоба двеју суперсила који би требао уздрмати чак и најомраженије у Европи која би била спаљена у било каквом таквом сукобу.

Као и увек, питам се зашто.

Када је СССР постојао и западне земље са оружаним социјалистичком залеђином, постојале су јасне и очигледне основе за конфронтацију. Совјетски Савез и оно за шта се залагао представљало је егзистенцијалну претњу западном капитализму и његовој улози у свету.

Али комунизам је умро пре 30 година, као и СССР.

Док Русија захтева поштовање својих легитимних интереса и одбија диктат у спољним пословима, она идеолошки не прети ни најмање никоме. Ипак, бескрајна преокупација Русијом сада је једнако вирозна као и у свим, осим најхладнијим тачкама хладног рата. Стварно је тешко дати одговор на моје питање: "Зашто?"

Ни један дан не пролази без речи Русија и Путин на уснама британске медијске и политичке класе. И то не на добар начин.

И сви догађаји и даље имају способност изненађења. Ове недеље имамо спектакл пуног прогањања Лабуристичке партије од стране премијера конзервативца и његових водећих кадрова са оптужбом да су торијевци тајно, врло тајно, очигледно агенти Кремља.

Последњи пут су у Великој Британији општи избори одржани у децембру 1923. године. То је довело до прве радничке владе. Две године касније, влада је срушена објављивањем Зиновљевог писма, фалсификата који су спремили конзервативци, а који су желели показати да су лабуристи, руски агенти.

А на почетку предизборне кампање конзервативаца, Борис Џонсон је окарактерисао Џеремија Корбина као… Стаљина!

Русија, Русија, увек Русија…

Џорџ Галовеј, РТ

Извор: Восток / РТ