„Искуства из одбране у току НАТО агресије – Памтимо књигом“

 

Говорници на трибини били су генерал у пензији Владимир Лазаревић, који је 1999. године командовао Приштинским корпусом Треће армије, затим најмлађи генерал Републике Српске др социологије Винко Пандуревић, командант Зворничке бригаде Војске Републике Српске 1995. године и др Миле Бјелајац из Института за новију историју Србије. Они су, свако са свог становишта, окупљенима покушали да приближе искуства из ратних дешавања 1999. године и да дају осврт на узроке, циљеве и последице НАТО агресије.

 

- Последње године 20. века такозвани Запад са својом војном алијансом НАТО извршио је злочиначку агресију на нашу земљу, без преседана у историји ратовања, према ангажованој сили, испољеној бруталности и према постављеним стратегијским циљевима. А циљеви те агресије били су монструозни и геноцидни према србском становништву, истакао је генерал у пензији Лазаревић додавши да је, према његовим речима, план зацртан у Бриселу „нажалост, скоро у свим тачкама и остварен, с крајњим циљем уклањања Југославије као државе“.

 

- Одлука Генералштаба Војске Југославије, одлука команданта Треће армије генерала Павковића, као и одлука Приштинског корпуса, гласила је - сачувати живу силу и ратну технику од уништења, одбранити интегритет државне границе, поразити терористичку паравојску, угушити терористичку побуну и сачувати србски народ од погрома. У томе смо, упркос непријатељском настојању, успели, онемогућивши план агресора да земља капитулира за свега неколико дана, поручио је Лазаревић, закључивши да НАТО две деценије касније и даље убија у Србији, јер је, како је он то навео, „Косово и Метохија србска Хирошима“, наводећи резултате истраживања светских аналитичара према којима ће од 2020. године сваке следеће бити 70.000 новооболелих од разних врста карцинома.

 

Повлачећи паралелу између ратних искустава из Босне и Херцеговине, током рата који је довео до распада СФРЈ, и онога што се догађало 1999. године, генерал Винко Пандуревић истакао је да су та дешавања била увод у НАТО агресију на Србију.

 

- Сви су на западу говорили да је ангажман НАТО пакта у Босни и Херцеговини био хуманитарног карактера, да је требало да спречи хуманитарну катастрофу и да заштити цивиле. Међутим, сигурни будите да је тај ангажман био једна од претходних фаза која је спровођена у циљу продора на исток и припреме агресије на СРЈ, закључио је Пандуровић.

 

Посматрајући тему са историјског и социолошког становишта др Миле Бјелајац поручио је да је оно за шта се залаже, од агресије НАТО на Југославију, то да се без престанка ради на прикупљању материјала који ће наредним генерацијама омогућити да правилније сагледају дешавања са краја 20. века и изађу из копрене створене пропагандом.

 

- Ми са овог простора систематизованим знањима о ономе што је стварно било и свиме оним што се протеклих деценија прикривало, морамо да помогнемо пријатељима мира и истине, аналитичарима савести, на западу, у Европи и свуда у свету, да представимо истину и демонстрирамо како је доктрина хуманитарног интервенционизма формирана и спровођена на Балкану, рекао је Бјелајац.