Зашто Петербург ужива статус културне престонице Русије
Некада је Петербург био главни град Русије, па је тај статус препустио Москви. Али он је и даље посебно место које одушевљава и привлачи људе из целог света.
Три године заредом, од 2016. до 2018, један исти град је побеђивао у конкурсу World Travel Awards, у номинацији за „водећу културну дестинацију“, и то је био руски град Санкт Петербург. Очигледно је да жири овог конкурса третира град на Неви као културну престоницу целог света, а не само Русије.
Петербуржани су прилично флегматични према том статусу и доживљавају га као нешто што се подразумева. „Културна престоница је стари бренд Петербурга. Ако то потврђује и међународна заједница, онда ми то поздрављамо“ – тако је прву награду 2016. године прокоментарисала Олга Федорченко, председница удружења туристичких водича и преводилаца Петербурга. Град на Неви је први пут проглашен за културну престоницу пре само двадесет година.
„Културно крштење“
Getty Images
Борис Јељцин је први употребио тај израз за Петербург. Било је то 1997. године. Тада је он „пето дугме“ Централне телевизије, које је од давнина припадало Петербургу, предао московском каналу „Култура“. „Очигледно му је било непријатно па је хтео да каже нешто лепо“, иронично је тај догађај прокоментарисао историчар Лав Лурје. Али формулација је заживела и заиста је постала бренд овога града.
Термин је заправо доста необичан. Ретко која земља има засебну „културну престоницу“. На пример, главни градови Велике Британије, Италије или Француске су престонице ових земаља у сваком смислу, па и по броју и квалитету позоришта, музеја, изложби и других атрибута културе. Зашто је у Русији Санкт Петербург изузетак?
Империјалистичко наслеђе
Овај величанствени град је веома близак Европи. Основао га је Петар Велики 1703. Био је то главни град Русије од 1712. до 1918. године. У Петербургу су живели императори династије Романов, и из њега су управљали земљом. Санкт Петербург је саграђен у време када је самобитна али „забачена“ Русија постала велика европска сила. Он је постао симбол те прекретнице, тог заокрета Русије према западној култури.
Getty Images
„Петербург је један од најлепших градова на свету. За његово архитектонско савршенство нису заслужни само руски, него и француски и италијански неимари. Сви они су стварали ремек-дела која се органски уклапају у типичан петербуршки амбијент, и сви они су овде остали заувек“, пише филолог Ирина Арнољд у раду „Идентитет Петербуржана“.
Царски Петербург је био магнет за талентоване и амбициозне људе из целе земље, и зато је управо он „покупио кајмак“ са моћног културног препорода 18. и 19. века. „Сви значајни писци, песници, сликари, архитекте и композитори пре или касније су налазили пут до престонице“, прича за портал Russia Beyond Јелена Боброва, новинарка и водич петербуршког пројекта Peterswalk посвећеног организовању екскурзија. „Ти људи су управо овде стварали, патили (као Достојевски, на пример) или уживали. Споменици, зграде, спомен-плоче – све то подсећа на личности које су важне Русији“.
Сјај и беда
Лењинград под опсадом.
Всеволод Тарасевич/МАММ/МДФ/russiainphoto.ruДвадесети век је био тежак за житеље Петербурга / Петрограда / Лењинграда. Бољшевици су преместили престоницу у Москву, после чега су многи ствараоци напустили Петербург. Једни су отишли на Запад, а други у Москву, за новом влашћу. Тежак ударац је била и опсада у Великом отаџбинском рату која је трајала од септембра 1941. до јануара 1944. године. Тада је град, према различитим изворима, изгубио од 600.000 до 1,5 милиона људи. До самог краја совјетског периода власт је била немилосрдна према Петербургу. Цензура је била свеопшта, а интелектуалци који не подржавају режим готово да су живели у илегали.
Benjamin Patersen
У новој Русији је „Питер“ добио статус културне престонице, али град и даље има много проблема. „Шта ми имамо осим Ермитажа?“, пита се петербуршки редитељ Јуриј Мамин? „Сваки град има своје споменике, и неки су од њих древни, али му то није довољно да постане културна престоница света“.
Петербург је и даље руски град који у себи има највише „европског“ – и у погледу локације, и у погледу архитектуре. Међутим, и даље има масу проблема о којима медији редовно пишу. Центар града је преоптерећен аутомобилима и претрпан рекламом, а зими има великих потешкоћа са чишћењем снега. Иза идеалних фасада се скривају мрачни улази и ђубришта, а историјска здања су оронула и трошна. Са друге стране, управо тај спој величанствености и оронулости ствара јединствену петербуршку атмосферу којом се његови становници поносе као што се поносе Ермитажем и Маријинским театром.
Legion Media
- Извор
- Фото: © Legion Media / Russia beyond/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »