Руске базе у Сирији доступне новинарима из НАТО земаља

Том приликом, новинари обилазе све делове ове државе које се налазе под контролом регуларне сиријске армије. Они на лицу места могу да се увере у степен разарања ове земље током вишегодишње битке са најекстремнијим облицима интернационалног тероризма, које је током свих тих година активно подржавао Запад.

Рушевине древних градова и храмова, разорена инфраструкутра и велике цивилне жртве говоре саме за себе. У протеклих 8 година крвавог рата готово да нема ниједног Сиријца а да није изгубио неког из своје породице. Они који су на својој кожи осетили праву трагедију и карактер овог рата, чврсто подржавају легитимног председника Башара ал Асада и руску армију као једине факторе који могу да донесу мир и просперитет у региону.

У духу прокламоване стратегије „Транспарентног рата“ руско Министарство одбране је омогућило страним новинарима да посете Сирију и да се својим очима увере у последице вишегодишњег сукоба са тероризмом. Том приликом се не проводи никаква селекција када су у питању државе из којих новинари могу да дођу. Сирију једнако могу да посете новинари који долазе из земаља које су део НАТО пакта, баш као и њихове колеге из земаља које су пријатељски настројени према Русији, као што су на пример Србија и Казахстан. Све што се од њих очекује јесте једна врста непристрасности и објективност у интерпретирању онога што су видели на лицу места.

У последње време Кремљ је дозволио седмој сили да реализује велике новинарске туре током којих се обезбеђују вишедневне посете Блиском истоку, тачније Сирији. Основна идеја ове акције је преношење истине о рату у овој земљи. Новинарима који често из дијаметрално супротних позиција прате овај сукоб, треба омогућити да се на лицу места увере у његов карактер, у циљу спознаје реалне ситуације на терену.

Тако је крајем прошлог месеца у Сирију стигла прва група састављена од новинара из земаља НАТО (Бугарска, Грчка и Италија), док ће им се ускоро придружити и колеге из Србије и Шпаније. Интересантно је истаћи да су на прву репортажу коју су сачинили бугарски новинари, одмах реаговали поједини домаћи русофобни медији и групе које се налазе на друштвеним мрежама, критикујући њен садржај. Неоснована медијска агресија је отишла толико далеко да је група бугарских новинара морала да се бави правдањем својих путних трошкова, уместо главне сврхе њиховог пута, а то је што реалнији приказ стварне ситуације у Сирији.

Иначе новинари приватне бугарске медијске куће БТВ Игор Георгиев и Борис Пинтев су недавно имали прилике да посете Сирију. Они су чак добили и дозволу да посете активну зону извођења противтерористичке операције на граници провинција Хама и Идлиб. Новинарима је било омогућено да посете шири рејон града Хан Шејхун, као и низ насељених места која си тек ослобођена.

Иначе овај град је постао познат у априлу 2017.године када је у њему изведена специјална операција која се у теорији модерног рата колоквијално назива „False flag operation“ или Операција под лажном заставом. Наиме, тада је 89 цивила из овог града ликвидирано нервним бојним отровом Сарин, за шта је оптужена сиријска армија која није имала никакве везе са тим нападом.

Шта је у ствари Операција под лажном заставом? Конкретно,то је назив за све тајне операције и сличне активности као што су оружани и терористички напади, атентати или саботаже које предузима нека држава или организација са основним циљем да се исти припише другој страни, најчешће супарничкој држави или организацији у пропагандне сврхе. Основни задатак целе ове режиране представе је да се у неком спору на своју страну привуче домаћа или међународна јавност, односно створи изговор који испуњава уставне и политичке критеријуме за улазак у рат, ванредно стање или ескалацију неког сукоба.Као у безброј ранијих случајева широм света од којих су србској јавности најпознатије класичне операције лажне заставе на Маркалама у Сарајеву или селу Рачак на Косову и Метохији, Сједињене Државе и њени глобални медијски сервиси су искористиле овај напад за унапред координисану акцију са циљем одсудне демонизације свог противника, у овом конкретном случају оружаних снага под контролом Башара ел Асада, после чега су свега три дана касније уследили ваздушни удари по сиријској бази Шајрат.

Екипа бугарских новинара се на лицу места могла уверити у све страхоте сиријског рата. Они су поновили своју причу да режим Башара ел Асада по њима није тако демократичан, као што је то случај са политичким уређењем у земљама ЕУ. Међутим, увидевши шта је све остало из терористичких формација које су ратовале против легитимних власти у Дамаску, они су уверени да би победа друге стране била најгора могућа опција.

По њима, основни противник режима у Дамаску су најмилитантније групе радикалних исламиста. Постоје бројна сведочанства месног становништва која говоре о периоду страховладе и терора, док су овим подручјем харале групе терориста из радикалних група окупљених око организације „Хајат Тахрир аш-Шам“ (наследник „Џабхат ан-Нусре“- сиријски огранак панисламистичке терористичке организације Ал Каида).

Тако је у изјави за бугарски медиј први човек града Хан Шејхун Мухамед Фади рекао, да је „само на подручју овог града побијено преко хиљаду људи, док је из ширег региона избегло више од милион становника“.

„Живот под окупацијом терориста је био несношљив. Нисмо имали електричну струју, нити воду, што је довело до стварања великог таласа избеглица“ – рекао је бугарској тв-екипи Тарат Харир, човек који је цео рат провео у граду Хан-Шејхун. Посебно потресно сведочанство је изјава Абдула Луша који је за време окупације остао без 16 чланова своје породице. Овај студент медицинског факултета и будући стоматолог није има снаге да прича о својој тешкој судбини која га је задесила на овом простору. Само је рекао да је коначно дочекао дан када ће се сиријска армија обрачунати са терористима „Хајат Тахрир аш-Шама“ и ослободити његов град.

Најупечатљивија је опустошеност ових крајева који без значајне хуманитарне и сваке друге помоћи, може да доведе до новог таласа избеглица – преносе бугарски новинари. Они су на делу видели да сиријска армија у сарадњи са руским војним контингентом улаже максималне напоре да колико толико ублажи тешку ситуацију у којој се већ годинама налази локално становништво.

Током своје посете бугарски новинари су изразили жељу да посете и град Хомс, што су им домаћини и обезбедили. Они су имали прилику да посете православни храм Појаса Пресвете Богородице који је изграђен 59 године наше ере, што представља један од најстаријих хришћанских верских објеката на свету. Том приликом су се сусрели са свештеником Луком Саудадом који је старешина ове цркве:

„Неколико месеци након почетка рата променио се однос према нама хришћанима. Једног дана се на нашим вратима појавила група побуњеника и рекла да суштина њиховог рата није борба против власти у Дамаску, него против хришћана. Недалеко од Хомса се налази православно село Садат у којем је за свега неколико дана убијена 51 недужна особа, и чија је једина кривица била што су хришћани. Тај погром се десио 2013.године“- рекао је отац Лука.Иначе у овом граду је уточиште нашло око 150 хиљада избеглица које су побегле услед верског прогона од стране радикалних исламиста.

Бугарским новинарима је успело да посете и центар у коме се налазе припадници побуњеничких формација које су се добровољно предале сиријским снагама. Они сада пролазе фазу „рехабилитације“ пред поновно укључивање у нормалан живот на ословођеним територијама. „Четири године смо живели у паклу. Нисмо имали храну, воду, лекове. Три особе из моје породице су убијене. Једна је заклана, док су друге две стрељање“ – говори Мухамед али Мухамед за бугарску тв-екипу. „Ми смо овде осетили разлику. Овде се према нама понашају као људи, док код њих нема ничег људског“- категоричан је његов колега Машхур Салех Сулејман.

Новинарска екскурзија по Сирији је одвела бугарски двојац и у Алепо, метрополу на северу Сирије. Они су констатовали да битка за овај град представља решеност сиријских власти да се бори за сваку стопу своје територије. Међутим, укупна ситуација у овом граду је и даље веома тешка, јер су локалне власти неспособне да ревитализују уништене вароши и села и поново успоставе нормалан живот. Западне делове града контролише сиријска армија, али се овде и даље пуца. У овом моменту сиријске јединице покушавају да потисну јединице „Хајат Тахрир аш-Шама“ што дубље у провинцију Идлиб, која представља њихово последње упориште.

Бугарски новинари су приметили да је овај град и даље на неки начин „одсечен“ од других територија које се налазе под контролом сиријских власти. Најбржи и најбезбеднији превоз из дубине сиријске територије је ваздушним путем. Путне комуникације су проходне али се и даље налазе на нишану побуњеничких формација које су груписане у провинцији Идлиб.

Организована је и посета храму св.Илије који се налази у самом центру града. Иначе, овај храм се пуне четири године налазио на самој линији раздвајања између терористичких снага Исламске државе и јединице САА. Месни житељи без обзира на верску опредељеност сматрају овај храм за светињу свог града. Владика епархије у Алепу отац Јосиф Тобжи је рекао да су пре почетка несрећног рата у овом граду сложно живели хришћани и муслимани, у коме није постојала незапосленост. „А онда су светски моћници овде посејали зло семе џихада, који је било параван за лоповску експлоатацију сиријске нафте“.

Поред бугарских новинара на овом путовању су учествовали и њихове колеге из Грчке(antinews.gr) и Италије (insideover.com). Они су заједно констатовали да је успешна стратегија званичне Москве довела до преокрета на терену, у којој се сиријска армија у последњих неколико година буквално препородила.

Тако италијански новинар говори о значајном технолошком али и тактичком унапређењу најбољих сиријских јединица које су захваљујући руским инструкторима оспособљене да изводе и најсложеније облике копнених борбених операција.Наравно присутност руских Ваздушно-космичких снага у обезбеђивању ваздушног простора је од виталне важности. То је посебно било индикативно у последњиј офанзији сиријске армије приликом које је ослобођен град Хан Шејхун. У овом моменту сиријска војска у координацији са руским савезницима покушава да стабилизује ситуацију на новоослобођеним подручјима. То се посебно односи на доставу хуманитарне помоћи, али и разминирање терена и рашчишћавање путних комуникација.