Из Одбора поручују да овај преседан отвара "пандорину кутију" и може се рефлектовати на одржавање свих комеморација у БиХ, па тако "сутра неки други МУП може, евентуално, одбацити захтјев бошњачких удружења за одржавање комеморација на мјестима гдје су страдали Бошњаци".
У Одбору сматрају да је потребно да МУП Унско-санског кантона убрзо донесе одлуку о одобравању одржавања комеморације на Гаравицама како се не би даље ширила ружна порука коју су послали својом одлуком да забране комеморацију.
Из Одбора истичу да је изјава министра унутрашњих послова Унско-санског кантона да се комеморација убијеним Србима на Гаравицама забрањује због миграната и постојања могућности да се догоде инциденти потпуно нелогична, јер су у овом кантону и прошле године били мигранти, а одржана је комеморација на Гаравицама без иједног инцидента, без иједне ружне ријечи.
Одбор указује на чињеницу да је МУП Унско-санског кантона сада одлучио да забрани сва јавна окупљања на подручју Кантона, иако се цијело љето у Бихаћу и другим општинама у Кантону одржавају концерти и многобројне манифестације које су окупљале хиљаде људи.
"Комеморацији на Гаравицама сваке године присуствује максимално 150 Срба, који дођу мирно да, без икаквих провокација, запале свијеће и уз молитву одају почаст убијенима. Никада се ниједан инцидент није десио, нико никоме ниједну ружну ријеч није рекао", истичу из Одбора.
У саопштењу је наведено да су Гаравице меморијални парк удаљен од центра Бихаћа три километра, што је довољно далеко од мигрантског центра Вучијак, тако да наведено образложење МУП Унско-санског кантона нема утемељење, па очигледно постоје неке друге намјере због којих се комеморација забрањује.
Гаравице су мјесто масовног погубљења, масовна гробница и спомен-подручје у непосредној близини Бихаћа.
Почетком Другог свјетског рата 1941. године усташе су извршиле масовни покољ србског цивилног становништва у којем је убијено око 12.000 људи, међу којима велики број дјеце.
Убијени становници Бихаћа и околине били су скоро искључиво Срби и у мањем броју Јевреји.
Ово стратиште је запостављено након Другог свјетског рата јер су чињенице о злочину и покољу над цивилима у Бихаћу, који је спровела НДХ, држане далеко од очију јавности у бившој Југославији.
