Према предвиђањима Агенције Уједињених нација за миграције, због последица суша, поплава, пожара и глади повезаних с климатским променама, до 2050. године ће највероватније око 200 милиона људи бити присиљено да напусти своје домове, пише часопис „Сајeнс”.
Група међународних научника који се залажу за заштиту животне средине, сматра да је једини начин којим се може избећи масовни егзодус да се на време почне планирање неизбежног „повлачења” из приобалних градова.
„Суочени с глобалним загревањем, порастом нивоа мора и климатским екстремима који показују тенденцију јачања, више ни не постављамо питање да ли ће неке заједнице морати да се повуку из приобаља да би се спасиле и избегле материјалну штету, већ зашто, где, када и како ће се доћи до повлачења”, написали су аутори рада објављеног на порталу Лајв сајнс.
Они додају да би људи већ сад требало да почну да се повлаче из приобалних подручја и верују да би то могло да буде прилика за ревитализацију заједница и прерасподелу богатства на одрживији начин.
То би могла бити и прилика да се субвенционирају нове школе, болнице и да се осигура повољнији смештај у сигурнијим регионима у унутрашњости, уместо предузимања закаснелих корака у ризичним подручјима, попут изградње скупих заштитних зидова близу мора да би се заштитиле заједнице чије су градове и раније опустошиле снажне олује, сматрају научници.
„На Гренланду већ има довољно леда који би ниво мора могао да повећа за 7,6 метара, што би могло бити разарајуће за приобална подручја широм планете. Већ би требало да почнемо да се повлачимо из приобалних подручја, јер ћемо се суочити с толико изгубљених метара у идућем веку или два”, рекао је за Си-Ен-Ен океанограф НАСЕ Џош Вилис.
НАСА можда има план о поновном слетању на Месец, али све се више пажње посвећује истраживању планете и припрема се за оно што нам следи.
То и није толико необично с обзиром на чињеницу да се на Гренланду у једном једином дану отопило чак 12,5 милијарди тона леда.
Овогодишњи 2. август ушао је у историју када је реч о губитку ледених површина, а то је последица великог таласа врућине који је погодио Сједињене Америчке Државе и Европу.
У маломе гренландском селу Кулусуни, НАСА је поставила базу за свој научно програм где истражује у коликој мери температура ваздуха утиче на отапање глечера, али и на који начин то утиче на све топлији океан који лед отапа одоздо.
Промене на Гренланду утичу на целу планету јер милијарде тона леда које се ту отапају подижу ниво мора у Аустралији, Азији, Европи и САД.
Додатни проблем представља чињеница да су научници на једном од највећих гренландских глечера, Хелхајму, приметили „језеро”, а испоставило се да је цео глечер окружен топлом водом, што није забележено никада раније и што ће, наравно, убрзати његово отапање.
Хелхајму је у протеклих неколико година привукао велику пажњу управо зато што је изгубио километре леда.
Само током 2017. године изгубио је површину од три километра, а прошле године откривена је санта која се одвојила од ледењака.
Танјуг 
