Које државе су освајале руску територију?

Русија је неколико пута у својој историји била делимично окупирана, али никада није потпуно побеђена.

1. Златна Хорда 

Сергеј Присекин, „Куликовска битка“, 1980.

Global Look Press

Златна Хорда је у почетку била део Монголске империје. Владар Златне хорде Бату-кан је 1237. године окупирао Кијевску Русију палећи и пустошећи њене највеће градове – Кијев, Владимир, Рјазањ, Чернигов и др. У то време је монголска армија била далеко бројнија од руске.

После најезде Монголи су се повукли у степу јер им није био циљ да заузму руску територију. Дозволили су Русима да сами бирају кнезове у великим градовима, с тим што је сваки кнез морао на почетку владавине да оде у Златну Хорду и посведочи своју покорност како би добио ферман. Поред тога, Руси су морали плаћати данак Златној Хорди чак и после 1259. године када се она као засебан канат одвојила од Монголске империје. Тај систем зависности се у историји назива татарско-монголски јарам.

Јарам је снажно утицао на руску културу. У том периоду је знатно опала писменост становништва, као и ниво технологије и производње. Тек у Куликовској бици 1380. године кнез Димитрије Донски је потукао војску Хорде до ногу. Био је то почетак дуго очекиваног ослобођења руских земаља. Јарам је формално окончан 1480. године, када је московски кнез Иван Велики стајао са војском на реци Угри док су Татари неко време стајали на другој обали, а затим се повукли без борбе. Тако су руске земље поново постале независне.

2. Пољско-литванска државна заједница 

„Пољаци предају Московски кремљ кнезу Пожарском“ (1612).

Ернест Лиснер, Третјаковска галерија

Територије које ће на крају прерасти у Пољско-литванску државну заједницу ратовале су против руских земаља још од 15. века. Пољске и литванске земље су се 1569. године ујединиле и формирале много јачу државу.

Када је у Русији настало такозвано Смутно доба Пољаци и Литванци су заједно са Швеђанима извршили упад на територију Московског царства. Пољска војска је у Бици код Клушина 1610. године потукла Русе до ногу. Убрзо је самопроглашена влада коју су чинила седморица бољара позвала Владислава IV Васу да влада Русијом. Две године су Москву контролисали пољски завојевачи, све док 1612. године руски устаници на челу са Кузмом Мињином и Дмитријем Пожарским нису ослободили руску престоницу од пољске окупације. Убрзо затим је на власт дошла династија Романов.

Више о томе: Ко су два бронзана момка на Црвеном тргу?

3. Шведска 

У Полтавској бици 27. јуна (8. јула) 1709. цар Петар Први је однео одлучујућу победу против шведског краља Карла XII. Била је то најпознатија битка Великог северног рата. Гравира Ф. Симона „Полтавска битка“ урађена по оригиналу Д. Мартина. Прва четвртина 19. века. Државни историјски музеј, Москва.

Владимир Бојко/Global Look Press

Шведска армија је 1611. године заузела Новгород, али накратко. Већ 1617. године су Швеђани били принуђени да се повуку. Са друге стране, услови мировног споразума су били такви да је Русија тада изгубила излаз на Балтичко море.

Касније, у Великом северном рату (1700-1721), шведска армија је извршила упад на тадашње руске територије (данашња Белорусија) и заузела град Могиљов. Поједине шведске јединице покушале су 1708. године да направе обруч око Санкт Петербурга (али је град пружио отпор), а шведски краљ Карл XII је повео војску у освајање територије око Смоленска, који је увек третиран као „кључ од Москве“. Није, међутим, успео да га заузме, па се упутио са војском даље на југ, у Украјину.

Више о томе: Пет чињеница о рату из којег је Русија изашла као велика сила

Петар Велики је у јуну 1709. године близу Полтаве потукао шведску армију. Карл XII је тада побегао у Турску.

4. Француска 

„Наполеон у запаљеној Москви“, Немачка, 1841. Албрехт Адам.

Музеј Mосковског кремља

Преко 600.000 војника француске армије на челу са Наполеоном извршило је 1812. инвазију на Русију. Французи су прешли реку Неман и напали на Ригу, а затим су кренули пут Смоленска. Наполеонове трупе су потиснуле руску армију, спалиле Смоленск и кренуле на Москву.

Више о томе: Зашто Наполеон није успео да дигне у ваздух московски Кремљ

У Бородинској бици близу Москве обе армије су имале много губитака, али је Наполеон тада заузео Москву (последњи пут у историји овога града). Међутим, од тога није имао никакве користи. Руски цар Александар I није прихватио мир, утолико пре „по сваку цену“, како је тражио очајни француски император, који је побегао из спаљене Москве са својом десеткованом армијом.

Када су француске трупе кренуле у повлачење руски народ је почео да води герилски рат, што је заједно са дејствима руске армије потпуно онеспособило француску војску. Руси су гонили Французе све до Париза и коначне победе.

Више о томе: Ко је још пљачкао, спаљивао и окупирао Москву поред Наполеона?

5. Интервенција 1918. године 

Новопристигли британски одреди парадирају улицама Архангелска.

Archive photo

Овај нечувени упад извршен је за време Грађанског рата у Русији (1917-1921), када је совјетска држава била још у зачетку. После Брест-литовског мира потписаног у марту 1918 Русија је иступила из Првог светског рата, а поједине државе су послале своје трупе и окупирале различите делове руске територије. Немачка је окупирала делове Европске Русије, Велика Британија је заузела Архангелск, Мурманск, Севастопољ и Крим, Француска и Грчка су делимично контролисале Одесу док су Италија и Велика Британија учествовале у интервенцији на руском Далеком истоку а Финска је окупирала територију Карелије. У окупацији руских територија тада је учествовало укупно 14 страних држава.

Међутим, већ 1919. године су стране трупе већином напустиле Русију захваљујући војним и дипломатским успесима бољшевичке владе.

6. Нацистичка Немачка 

Совјетски Савез, југ. Дон/Стаљинград. Тенкиста са двогледом.

Bundesarchiv, Bild 101I-218-0510-22 / Thiede / CC-BY-SA 3.0

Напад нацистичке Немачке на Русију у Другом светском рату био је највећа и најсмртоноснија војна операција у историји човечанства.

Немци су кренули у офанзиву на разним правцима. Окупирали су Украјину (тадашњу територију СССР-а), опколили Лењинград (данас Санкт Петербург), заузели Курск на Југу и Архангелск на северу, окупирали Вороњеж. Инвазија је захватила већи део европске територије Русије. Немци су дошли до Стаљинграда (данас Волгоград) на југу, али после разорне Стаљинградске битке њихова армија је одбачена до Курска и принуђена да се повлачи у Немачку, где је доживела коначан слом.

Руска империја је сваки пут узвратила ударац. Као што је 1812. године Русија заузела Париз, тако је Совјетски Савез 1945. заузео Берлин, сломивши монструозни нацистички режим уз помоћ савезника у Другом светском рату.

Георгиј Манајев, Russia beyond