РТ: САД желе Немачку у мисији у Персијском заливу, али то је избор између „ратне собе“ и „преговарачког стола“
Немачка тренутно разматра заједничку поморску операцију са САД-ом и Великом Британијом у Персијском заливу. Чак и под ризиком љутње Вашингтона ако одбије, Берлин нема апетита за сукоб с Ираном, наводе аналитичари за РТ.
САД су формално затражиле од Немачке да се придружи мисији чији је циљ „заштита“ поморског саобраћаја кроз Ормсшки мореуз, заједно с Великом Британијом и Француском, саопштила је у уторак америчка амбасада у Берлину. Стварајући "коалицију спремних", Вашингтон и Лондон имају за циљ борбу против такозване "иранске агресије", осуђујући Техеран, који је запленио британски танкер "Стена Имперо".
Раније су ирански танкер запленили британски маринци у Гибралтару. Брод је оптужен да је превозио нафту за Сирију, наводно кршећи санкције ЕУ, иако је Техеран одбацио те оптужбе и заплену упоредио с "пиратеријом".
Иако предложена операција има подршку неких политичара и личности бродске индустрије у Немачкој, канцелар Ангела Меркел ће се вероватно суочити с нњевом опозиционих странака на свим странама политичког спектра, ако пристане да подржи операцију. Вицеканцелар и министар финансија Олаф Шолц је рекао да је "врло скептичан према томе", те да мисија доводи Немачку у опасност да буде увучена у још већи сукоб.
Петер Шулц, професор међународних односа на Готингенском универзитету, рекао је за РТ да је „врло вероватно да Берлин неће пасти у замку“.
Нема плана, нема стратешког циља који су дефинисале Сједињене Америчке Државе. Само присуство тамо повећава могућност ризичног развоја.
САД и Иран су се приближили отвореном сукобу прошлог месеца када је Техеран оборио америчку беспилотну летелицу. Ситуација је рискирала да се измакне контроли након што је амерички председник Доналд Трамп одлучио да покрене, те у у последњем тренутку обуставио војне ударе у знак одмазде.
Вили Виммер, бивши потпредседник Парламентарне скупштине ОЕБС-а, такође је забринут због ризика да рутинске патроле прерасту у отворени сукоб. Питање са којим се суочавају немачки законодавци, рекао је он за РТ, је "да ли да учествујемо за преговарачким столом на Блиском Истоку или да ли смо у ратној соби заједно са Американцима и Британцима".
Даљње компликовање је често контрадикторна линија која излази из Беле куће о Ирану. Саветник за националну безбедност Џон Болтон дугогодишњи је заговорник војних акција, док се чини да Трамп опрезно улази у непопуларни рат док се бори за реизбор.
"Није питање хоћемо ли пратити Трампа или Џонсона", додаје Вимер.
Питање је да ли пратимо Болтона и друге, јер није сигурно ко има контролу у Вашингтону и зато је сувише компликовано учествовати у ратним играма.
Други фактор који ће немачки званичници узети у обзир је осиромашено стање војске. Прошле године је објављено да немачкој морнарици понестаје ратних бродова способних за борбу, а шест од 15 фрегата је повучено из употребе. Поред тога, немачке трупе суочавају се са недостатком опреме, а већ крајем 2018. мање од 20 процената њених борбених хеликоптера "Тигар" и 30 процената њених авиона "Еурофајтер" могло је да лети.
Становништво Немачке није заинтересовано за „све ратове које је започео НАТО савез“ од краја Хладног рата, рекао је Вимер за РТ.
"Људи су срећни што војска није у добром стању."
Иако се оба аналитичара слажу да одбијање учешћа у борбеној мисији у Ормуском мореуза може наљутити Америку, влада Меркелове не може преживети осуду код куће.
"Ако Берлин попусти пред захтевима и притиском Вашингтона, опозиционе странке у успону, од Зелених до десничарске Алтернативе за Немачку, владу Меркелове би означиле као `пудлицу Вашингтона`, а нико то не жели", рекао је Шулц.
У складу с тим, Немачка би, према Виммеру, требало да се ангажује према Ирану мирно и дипломатски, уместо да се „обавеже на друго или десето место у војном савезу против земље попут Ирана која је наш дугогодишњи пријатељ“.
Извор: Восток / РТ
- Извор
- фото: © US Navy / Handout via Reuters / RT/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Америчке обавештајне службе годинама су обучавале агенте у Украјини, настојећи да то сакрију од Москве, наводи немачки магазин.
Државе које раде на извођењу напада дубоко унутар Русије неће остати некажњене, упозорио је Сергеј Наришкин.
Кијев не би могао да изврши удар ATACMS ракетама на Русију без учешћа Вашингтона, изјавио је Сергеј Лавров.
Системи противваздушне одбране пресрели су пет ракета америчке производње и оштетили једну, саопштило је Министарство одбране у Москви.
Дана 16. новембра 2024. године обављен је телефонски разговор Његове Светости Патријарха Московског и све Русије Кирила и Његове Светости Патријарха Србског Порфир
Остале новости из рубрике »