Прослављени пијаниста и баритон друге вечери „Кустендорф класик“ музичког фестивала

12.07.2019. год.

Сионоћњи програм „Кустендорф класик“ музичког фестивала, који се седму годину заредом одржава уз подршку компаније „Гаспром њефт“, улепшали су наступи Александра Маџара, међународно признатог пијанисте, као и Василија Герела, чувеног руског певача. Наступ уметника пратио је симфонијски оркестар „Кустендорф“, под диригентском палицом маестра Србољуба Динића.

Пијаниста Александар Маџар извео је концерт за клавир и оркестар број један Петра Иљича Чајковског, док је Герело у пратњи Олега Вајнштајна извео руске арије и романсе, као и наполитанске песме. Такође, оркестар „Кустендорф“ је вечерас извео и симфонијску поему „Ноћ на голом брду“ руског композитора Модетса Мусоргског.

Александар Маџар, фото: НИС

Фестивал је свечано отворен 10. јула, наступом прослављеног руског виолисте Јурија Башмета. Ове године, на фестивалу се за Златну, Сребрну и Бронзану матријошку надмеће 50 младих музичара из музичких школа и академија из Србије, Републике Српске, Русије, Белорусије, Немачке и Кине. Током три дана трајања фестивала, млади музичари такмичиће се у извођењу дела класичне музике у две старосне категорије, од 13 до 17 и од 18 до 25 година.

Фестивал ће затворити концерт виолончелисте Нарека Хакназарјана, народног уметника Јерменије, виолинисте Хачатура Алмазјана и баритона Ефима Заваљног, као и „Крагујевчког певачког друштва“ у пратњи Јужносахалинског симфонијског оркeстра, под диригентском палицом Тиграна Хакназарјана.

„Кустендорф класик“ музички фестивал настао је у сарадњи Емира Кустурице и компаније „Гаспром њефт“, са циљем да се подрже млади музичари из Србије, Републике Српске, Русије и Белорусије.

Вечерашњи програм „Кустендорф класик“ музичког фестивала, који се седму годину заредом одржава уз подршку компаније „Гаспром њефт“, улепшали су наступи Александра Маџара, међународно признатог пијанисте, као и Василија Герела, чувеног руског певача. Наступ уметника пратио је симфонијски оркестар „Кустендорф“, под диригентском палицом маестра Србољуба Динића.