РТ: „Мулти-поларност против европских интеграција“: у ЕУ говоре о руској “тактици дестабилизације” на западном Балкану

08.07.2019. год.

У Институту за безбедносне студије Европске уније забринути су због „утицаја“ Русије на Западни Балкан. Извештај, који је РТ имао на увид, посвећен је “руској тактици дестабилизације” у овом региону. Према томе, европски аналитичари тврде да Москва наводно покушава да успостави мултиполарност како би спречила европску интеграцију балканских држава. Руски експерти сматрају да ЕУ покушава да окриви Русију за властите неуспехе на Балкану. Србија, као озбиљан партнер Русије, остаје главни предмет западних интереса на Балкану Они су увек заузимали позицију озбиљног притиска на Србију, да је натерају да прави уступк

Институт ЕУ за безбедносне студије (ЕУИСС) објавио је извештај о руској “стратегији” на западном Балкану. Аутори инсистирају да је Москва "постигла значајан успех у стварању препрека за интеграцију балканских држава у ЕУ и НАТО".

ЕУИСС наводи да Руска Федерација наводно настоји да оствари главни циљ - одустајање тих земаља од уласка у "уједињену Европу".

„Основни циљ Русије на Западном Балкану јесте да уведе мултиполарност, схваћену као међународни поредак, која одбацује европску интеграцију као организациону идеју регионалног поретка и успоставља „директорат“ великих држава, који ће се бавити питањима конкуренције и сарадње у региону“, наводи се у извештају.

Међутим, Москва је више пута саопштила да поштује избор балканских држава. Руски председник Владимир Путин посебно је нагласио да приступање Србије Европској унији ни на који начин неће утицати на сарадњу две земље.

„Поштујемо курс приступања ЕУ, који је изабрало србско руководство. За разлику од западних партнера, ми не покушавамо да ставимо Београд пред вештачки избор - или сте са Русијом или са Европском унијом", рекао је руски лидер.

Шеф Центра за проучавање савремене балканске кризе Института за славистику Руске академије наука и члан Сената Републике Српске Јелена Гускова истакла је да је однос Руске Федерације према балканским земљама увек заснован искључиво на историјској и културној близини.

Русија првенствено користи културне, научне везе и ослања се на ону историјску заједницу која је одувек постојала између нашег и србског народа, између нашег и македонског народа, пре свега између православних народа. Чак и најмањи напор са становишта веза у науци, култури, образовању изазива велику узнемиреност међу западним земљама и, изгледа, размишљања о њиховој будућој стратегији”, објаснила Гускова у интервјуу за РТ.

Љуљање балканског чамца

Извештај ЕУИСС-а такође се односи на циљеве руске регионалне политике на Балкану.

Конкретно, тврди се да је "руска тактика дестабилизације" на Балкану одговор на политику коју Европска унија води у односу на земље укључене у програм Источног партнерства (Азербејџан, Јерменија, Белорусија, Грузија, Молдавија и Украјина), а која, према Москви, дестабилизује ситуацију у тим земљама. Поред тога, према европским аналитичарима, ово је покушај да се скрене пажња Брисела од развоја односа с тим државама.

Поред тога, задатак Руске Федерације је да смањи ефикасност Европске уније на западном Балкану, наглашава се у извештају.

„У том смислу, веома су карактеристичне субверзивне акције (као што је подстицање протеста) и дипломатски напори (попут покушаја да се оспори легитимност споразума), које је Русија предузимала како би минирала решавање питања између Грчке и Северне Македоније у вези са именом државе, или њена подршка крајње спорном референдуму у Републици Србској у вези са прославом Дана републике“, наводи се у документу.

Вреди напоменути да у извештају нису наведени никакви докази о таквим тврдњама. У међувремену, Москва је у више наврата изражавала своје ставове о оптужбама за уплитање у послове других држава на њену адресу.

Тако је руски министар спољних послова Сергеј Лавров, на маргинама 73. заседања Генералне скупштине УН-а рекао да, када би руска страна дозволила себи 10 одсто изјава западних лидера о потреби евроатлантске интеграције Западног Балкана, била би "прикована за стуб срама".

„Високи представник ЕУ Федерика Могерини почетком овог месеца изјавила је да је Балкан територија ЕУ, а где су они - не би требало да буде места за друге. Вероватно треба да обавимо васпитно-образовни рад са својим колегама, како би се мало пристојније понашали“, истакао је Лавров.

Објављујући такве извештаје, Запад поново покушава да погорша односе са Русијом, рекао је Игор Шатров, заменик директора Националног института за развој модерне идеологије.

"Након што су доживели неуспех на територијама близу Русије, западни политичари и они који стоје иза њих, који су заинтересовани за погоршање односа са Москвом, почињу да љуљају балкански чамац", рекао је политиколог у интервјуу за РТ.

По његовом мишљењу, Србија, као озбиљан партнер Русије, остаје главни предмет западних интереса на Балкану.

„Подстичући антируску хистерију у региону Балкана, циљ је да се на неки начин приближи Србији и да се обрати пажња на чињеницу да поред земаља које стоје у реду пред Бриселом и Вашингтоном, постоји и Београд, који води своју независну политику. А у независној политици Београда виде руку Москве. Све ово је индиректно повезано са интересовањем за укључивање Србије, Београда у европске институције, Европску унију и НАТО”, нагласио је стручњак.

Раније су аналитичари Службе за истраживање Европског парламента објавили ризик од појаве "ауторитаризма" у Србији, што би, према мишљењу стручњака, могло угрозити улазак земље у ЕУ.

Кривите сопствене неуспехе

Институт за безбедносне студије такође примјећује да ће у наредних неколико година регионална стратегија ЕУ захтевати не само супротстављање "непријатељским акцијама Русије", већ и енергичније покушаје да се охрабре и подрже дубоке реформе.

Према експертима ЕУИСС-а, Европска унија може понудити профитабилан сценарио за развој балканског региона.

"За разлику од Русије, ЕУ може понудити атрактиван модел и имати финансијску снагу неопходну за успех, али да би се користиле овим предностима, још увек је потребна снажна политичка преданост", наводи се у документу.

Међутим, према речима шефа Центра за проучавање савремене балканске кризе Института за славистику Руске академије наука и члана Сената Републике Српске Јелене Гускове, Европска унија још увек не може понудити сценарио који одговара балканском региону.

„Европска унија има финансијске могућности, али још нема пристојни сценаро. Добро су их подржавали Хрвати, Словенци, Албанци, али се њихов програм за Србију не може назвати атрактивним. Они су увек заузимали позицију озбиљног притиска на Србију, да је натерају да прави уступке. А цео систем је у великој мери поткопао поверење у Европу”, истиче Гускова.

Према њеним речима, Европска унија покушава да криви Русију за сопствене неуспехе у региону Балкана.

„ЕУ погрешно схвата своју главну стратегију у процени догађаја који су се десили на Балкану. А Русију је тешко окривити. То је пре свега кривица саме политике Европске уније“, закључила је Гускова.

Извор: Восток / РТ

Извор
фото: © Global Look Press / Reuters / RT/ vostok.rs