РТ: Врхунац оскудице: Витални ресурси за чији нестанак човечанство није спремно

Према неким проценама, човечанство тренутно користи ресурсе за 50 посто брже него што се могу обновити, али о неколико великих удара на ресурсе се мало говори, а који би могли променити начин на који живимо неповратно.

Притисак на ресурсе нафте и метала одавно је познат, али предстојеће мање познато питање снабдевања другим кључним материјалима који су у великој мери незапажени изван индустрије вађења, могло би довести до наглог раста цена, великих назадовања у технологији и чак глобалног сукоба наредних деценија.

Поглед на неке у блиској будућности „скривене“ ударе на снабдевање ресурсима.

Хелијум

Такође не постоје упоредиви супститути за хелијум, елемент који омогућава човечанству да одржава температуре близу апсолутне нуле (-273,15 C, -459,67 F) и који је неопходан за научна, индустријска и медицинска истраживања.

МРИ скенирање, истраживање суперкондуктора, силиконске плочице за потрошачку електронику, оптичка влакна, вођене ракете, па чак и Велики хадронски колајдер требају хелијум. Укратко, потребан нам је хелијум, као и неколико корака..., ако је иједан предузет, за спречавање глобалног недостатка хелијума.

 

Хелијум се формира распадањем радиоактивних материјала као што је уранијум и торијум и често се може наћи у лежиштима природног гаса, али одвајање од природног гаса је у многим случајевима веома скупо. Као резултат тога, цена хелијума је порасла за 250 посто у посљедњих неколико година.

 

Толико је важан да се налази на листи унутрашњих послова САД-а као критични елемент за националну безбедност.

Песак

File photo: © Pixabay / annca

Песак је примарна компонента у бетону, асфалту и стаклу, као и другим грађевинским материјалима, а истовремено је саставни део силицијума који се користи у електронској индустрији. Захваљујући револуцији у фракирању, индустрија нафте и гаса такође је повећала потражњу за песком.

 

То је други најчешће коришћени ресурс на планети иза воде.

 

УН процењује да ће две трећине светске популације живети у градовима до 2050. године, што ће захтевати огроман пораст у грађевинским и инфраструктурним пројектима, од којих ће сви захтевати огромне количине песка.

Поврх тога, пораст нивоа мора у свету ће захтевати још више песка, јер су бетонске баријере најкорисније у спречавању поплављивања обале. Када се песак извлачи из речних корита и обала, то додатно погоршава поплаве, што доводи до зачараног круга.

 

Важно је напоменути да се специфична врста песка користи у грађевинској индустрији, песак који садржи разноврсну, неправилну мешавину зрна, за разлику од ситнијег, крупнијег и једноструког зрна песка који се налази у светским пустињама као што је Сахара.

 

Фосфор

 

File photo: © Pixabay / freejpg

Фосфатна стена, која се налази у само неколицини земаља, укључујући САД, Кину и Мароко, је елемент који је од виталног значаја за ђубриво и саставни део за будуће осигуравање хране за човечанство. И полако одлази.

 

Само Мароко контролише три четвртине преосталих фосфатних резерви на свету, а очекује се да ће се залихе исрпцети између 2035. и 2075. године на основу процена тренутног кориштења и пројектованог нивоа потрошње.

 

Тренутно не постоји позната замена за фосфор у производњи хране. Не може се произвести или синтетизовати у лабораторији. Нагли скок цена фосфата од 800 посто у 2008. години довео је до немира и самоубистава пољопривредника у земљама широм света.

Међутим, донекле добре вести су да се фосфор може поново искористити након употребе и да се може рециркулирати више пута (у разумном року) када се примене ефикасне технике за уклањање из људског и животињског отпада и остатака хране и усева.

Извор: Восток / РТ