РТ: Систем упозорења ЕУ за „руско мешање“ није открио никакво мешање

07.07.2019. год.

Систем брзог узбуњивања ЕУ, створен да би се ухватио у коштац са "руским мешањем", није дао ниједан аларм за шест месеци свог постојања, наводи се у извештају.

У чланку о борби амбициозног пројекта, "Њујорк тајмс" је у Бриселу пре избора за Парламенту ЕУ навео популарну шалу о систему брзог узбуњивања: „Није брз. Нема упозорења. И нема система. "

Систем никада није издавао никаква упозорења, наводи "Њујорк тајмс", али не пре стварања расположења, говорећи о томе како су “руски напори метастазирали” током избора 2016. у САД-у, како су аналитичари уочили “непогрешиве знакове” руке Кремља у аустријском политичком скандалу, и наводећи званичнике ЕУ који говоре о “наставку и контстантној активности дезинформација из руских извора".

Систем брзог узбуњивања успостављен је почетком 2019. године као дигитална мрежа за земље ЕУ-а да размењују обавештајне податке и упозорења о наводним злим активностима Москве, док су лидери ЕУ прихватили корисни амерички тренд окривљивања Русије за њихове проблеме.

За нешто што је наводно толико важно за опстанак европске демократије, очигледно је учињено врло мало да се подржи систем. Две трећине земаља које су учествовале никада нису ништа допринеле томе, док су оне које су само делиле вести или извештаје које су прикупиле невладине организације. Нису развијени стандарди за подношење података, а нико није задужен за анализу прикупљених материјала и доношење закључака, који суштински чине систем брзог упозорења депонијом непроверених информација упитне вредности.

“Систем је у опасности да постане мртав ”, наводи се у извештају чешке владе, преноси "Њујорк тајмс".

"Ако желимо више од тога, него да трошимо ресурсе на одржавање платформе за повремено размењивали НВО студије или позивнице на конференције, морамо преиспитати нашу стратегију."

У извештају се такође жали на то, да ЕУ закони о слободи говора ограничавају ефикасност система брзог упозорења, јер спречавају „стручњаке“ да разоткрију информације на европским сајтовима и друштвеним мрежама који наводно долазе из Москве.

"Њујорк тајмс" и водећи стручњаци за "руске дезинформације" кажу да је то оквирни законски систем, добро опремљен за откривање злокобних напора Кремља, упркос његовој иначе запањујућој неспособности да било кога упозори на нападе Москве на европске изборе, за које исти стручњаци тврде да се стално дешавају. Док криве механизам због неактивности због недостатка подршке од држава чланица, у стварности, оно што је тражено да се открије је било много израженије у домену унутрашњег политичког указивања прстију и бодовања него у области доказаних чињеница. Постоји драстичан недостатак реалних доказа који би поткрепили тврдње руске "малигне активности", па чак и чешки стручњак који је цитиран у чланку признаје да људи нису баш толико узбуђени од стране "Потемкиновог села", то јест система брзог узбуњивања: "Људи који разумеју то не схватају озбиљно."

Извор: Восток / РТ