„Скопље нема избора него да призна историјске чињенице уколико жели да се придружи Европској унији и НАТО-у“

11.06.2019. год.

Северна Македонија неће моћи да се придружи ЕУ и НАТО-у уколико не прихвати став Бугарске о историјским питањима која изазивају контроверзе у обе државе, изјавио је министар одбране и председник националистичке странке ВМРО-БНД Красимир Каракачанов за телевизију „Европа“.

Према његовим речима, Бугарска би требало чврсто да се придржава свог става у таквим историјским питањима и одустане од подржавања свог суседа у европским интеграцијама, ако стране не буду могле да се договоре у оквиру специјално формиране бугарско-македонске комисије.

„Скопље нема избора него да призна историјске чињенице уколико жели да се придружи Европској унији и НАТО-у“, рекао је министар.

„Ако желите да будете део ЕУ, нико вам не брани да будете Македонци. Ако желите да верујете у утопију да је Александар Македонски ваш предак, то је ваша ствар, али не можете да фалсификујете историју”, истакао је министар.

Он је истовремено изразио сумњу у ефикасност рада заједничке комисије — напори да се створи нешто што би одговарало обема странама неће довести ни до чега.

„Не може се створити сурогат од историјске истине и фалсификата, нешто између лажи и истине“, рекао је он.

Раније је политичар изразио огорчење због чињенице да Скопље инсистира на македонском пореклу револуционара Гоцеа Делчева, као и због недавног предлога Северне Македоније за заједничку прославу посвећену том националном хероју 7. октобра — на дан када је Софија предала његове посмртне остатке Скопљу.

„За мене је такав предлог отворено изругивање које заправо подрива процес побољшања односа између наших земаља“, казао је раније Каракачанов.

Каракачанов је више пута изјављивао да ће Бугарска блокирати приступање Северне Македоније Европској унији и НАТО-у, уколико премијер Зоран Заев „настави да тврди да македонски језик постоји“.

Бивши председник Бугарске Георги Прванов такође активно изражава своје мишљење о историји Бугарске и Северне Македоније. Према његовим речима, становници суседне земље су се и у Средњем веку и током бугарске ренесансе идентификовали као Бугари.