Башта ћирилице у вароши на Дрини

26.05.2019. год.

Манифестација „Ћирилична баштина” главни је догађај овог викенда у Бајиној Башти, уз поруку да наше вековно писмо треба више користити

„Бајина Башта се пише ћирилицом” исписано је на мајицама младих волонтерки које учествују у организовању манифестације „Ћирилична баштина”, прексиноћ отворене у вароши крај Дрине. Овде је ћирилица овог викенда најважнија тема, помиње је и младо и старо. Уз поруку да наше вековно писмо треба више користити и не запостављати.

Установила је Бајина Башта „Ћириличну баштину” у складу с општинском Декларацијом о заштити и неговању ћирилице, усвојеном почетком марта. С намером да та манифестација постане традиционална, сваког 24. маја када СПЦ слави просветитеље Светог Ћирила и Методија.

Уочи њеног отварања најпре су овдашњи основци, носећи крупна ћирилична слова, прошли главном улицом до галерије установе „Култура”, где је „Ћирилична баштина” пригодним програмом отворена.

– Ово је прва манифестација оваквог типа у Србији, њен задатак је да допринесе очувању ћирилице – казао је отварајући тродневни догађај Милован Јездић, в. д. директора установе „Култура”.

За ову прилику овде је постављена изложба „Башта ћирилице”, која представља двадесетак занимљивих ћириличних типографских писама (фонтова) у модерном дизајнерском руху. Аутори су професори ликовних академија Лазар Димитријевић и Немања Драгојловић, а о изложби је говорила историчарка уметности Александра Димитријевић. Она истиче да ови ћирилични фонтови представљају доказ да се ћирилица може посматрати као ликовни израз способан да парира водећем светском писму латиници и уједно шаљу поруке за популаризацију ћириличног писма.

Дизајнер Лазар Димитријевић, родом Бајинобаштанин, доцент је на предметима Калиграфија и Типографија у Крагујевцу. Аутор је преко 40 типографских писама, учесник толико изложби код нас и у свету. Ћирилици је озбиљно посвећен десетак последњих година, око половине његових фонтова су ћирилични.

– Код нас има мало дизајнера типографских ћириличних писама. Пошто је мања потражња на тржишту углавном није исплативо јер треба уложити велики труд да би једно такво писмо настало. Међу ћириличним фонтовима најпознатији је под именом „ресавска” ауторке Оливере Стојадиновић, који естетиком може да парира било ком латиничном писму. Познати су и мој првенац „бајка” намењен дечјој литератури, фонт „моцарт”, а међу најпопуларнијим је фонт „дрина” кога сам назвао по завичају из кога долазим. Ипак је, захваљујући развоју технологија, могуће зарађивати и од креирања ћириличних фонтова. Лепа је ћирилица, она је егзотика за људе са стране, разликује се од осталих писама, а разлике треба неговати – рекао је Димитријевић за Политику, упозоравајући да се код нас неретко прави грешка при употреби ћириличних фонтова тако што се користи руска ћирилица, различита од нашег наслеђа.

На отварању „Ћириличне баштине” додељене су захвалнице бајинобаштанским фирмама и установама које се истичу у подршци и неговању ћирилице. Добили су их: трговине „Лазић”, „Александар” и „Манго”, експрес ресторан „Сунцокрет”, књиговодствени биро „Финпо” и волонтери гимназије „Јосиф Панчић”, док је специјална захвалница припала најмлађим, одељењу I-2 ОШ „Свети Сава”.

Манифестацију „Ћирилична баштина” обележавају и два предавања: историчар Дејан Ристић говори овде о језику и писму као делу идентитетског наслеђа, а професорка србског Драгана Васић о употреби ћирилице и лепоти ћириличних знакова. Недељно преподне учеснике манифестације доводи у оближњи манастир Рачу, седиште древне рачанске преписивачке школе, где ће литургију и беседу о ћирилици одржати епископ проф. др Јован (Пурић).

Бранко Пејовић, Политика