Почетна страница > Новости
Идеја СНСД и ХДЗ БиХ да нови сазив државног парламента мења Изборни закон БиХ, у циљу формирања три изборне јединице, математички гледано, нема шансе да прође без бошњачких гласова који се, како ствари стоје, не могу очекивати.
Без подршке за три изборне јединице: Милорад Додик и Драган Човић
Наиме, када би све хрватске странке, односно оне са хрватским руководством у ФБиХ гласале за овај предлог, по утврђеним резултатима избора, имале би укупно шест посланика, док је, према пословнику ПД ПС БиХ, за доношење закона или за измену потребна бар трећина посланика из сваког ентитета.
Прецизније, потребно је бар девет посланика из ФБиХ, будући да СНСД има више од трећине из РС. Према подацима ЦИК БиХ, ХДЗ БиХ имаће три државна посланика, коалиција ХДЗ 1990-ХСП два, а НС “Радом за бољитак” једног. На основу таквог односа снага, ако Бошњаци не промене мишљење, сувишно је очекивати да би у ПС БиХ било две трећине укупног броја посланика, што је потребно за реализацију другог Додиковог и Човићевог договора - залагање за промену Устава БиХ, односно стварање три територијалне јединице.
Аналитичари из Загреба и Београда сматрају да ће суседне земље остати углавном суздржане о предлозима СНСД и ХДЗ БиХ.
Мада је хрватски председник Иво Јосиповић већ поручио да “систем који је омогућио избор Жељка Комшића за хрватског члана Председништва БиХ није добар”, професор Свеучилишта у Загребу Влатко Цвртила сматра да не треба очекивати мешање Хрватске у БиХ које би било на штету било ког њеног народа.
“Ако вам је јавна политика да се залажете за јединствену БиХ, онда тешко можете доћи некоме у свету и лобирати да се нешто мора урадити у интересу једног народа, а против интереса осталих у БиХ”, каже Цвртила. Он наглашава да Хрвати у БиХ имају “оправдане приговоре” на (не)могућност избора својих политичких представника, али упозорава да то не сме да их натера да траже било каква радикална решења, знајући да Бошњаци ништа од тога неће прихватити. “Нисам сигуран да ли је добра идеја да се решења као што су трећа изборна или територијална јединица договарају између две стране и то у време постизборних коалиција. То би требало да буде у оквиру промена целокупне дејтонске архитектуре”, уверен је Цвртила.
Аналитичар из Београда Ђорђе Вукадиновић каже да су Додикове и Човићеве иницијативе легитимне “јер долазе од представника Срба и Хрвата са обновљеним легитимитетом”. Ако Београд и Загреб не могу да стану иза њих, додаје Вукадиновић, “за очекивати је бар да их не спутавају”. Он упозорава да је за било какве промене унутар БиХ потребан договор, али додаје да се “не сме унапред ићи са ставом да ли ће се нека иницијатива некоме допасти или неће”.
“Додик и Човић морају бити спремни да се за њу заиста боре и онда ће иницијатива имати реалне шансе. То не треба схватити као неку коалицију против некога, већ да се за све народе нађе прихватљив уставни аранжман”, каже Вукадиновић.
Професор Свеучилишта у Мостару Миле Ласић сматра да идеја о три изборне јединице зависи од договора са Бошњацима у ФБиХ, а да прича о трећој федералној јединици “нема никакве шансе”. Та идеја, додаје он, може да се оствари само кроз тотално преуређење целе БиХ, а не само ФБиХ. То, каже Ласић, не би значило укидање РС “јер би она могла да буде и већа, али другачија”. “Одвратно је наводно Додиково залагање за Хрватску равноправност, када је потпредседник РС постао Емил Влајки, уместо Хрвата из РС, ма из које странке”, каже Ласић.
Коментара (13) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »
Србија и Хрватска биће суздржане по питању идеја Додика и Човића о трећем ентитету
23.10.2010. год.
Идеја СНСД и ХДЗ БиХ да нови сазив државног парламента мења Изборни закон БиХ, у циљу формирања три изборне јединице, математички гледано, нема шансе да прође без бошњачких гласова који се, како ствари стоје, не могу очекивати.
Без подршке за три изборне јединице: Милорад Додик и Драган Човић
Наиме, када би све хрватске странке, односно оне са хрватским руководством у ФБиХ гласале за овај предлог, по утврђеним резултатима избора, имале би укупно шест посланика, док је, према пословнику ПД ПС БиХ, за доношење закона или за измену потребна бар трећина посланика из сваког ентитета.
Прецизније, потребно је бар девет посланика из ФБиХ, будући да СНСД има више од трећине из РС. Према подацима ЦИК БиХ, ХДЗ БиХ имаће три државна посланика, коалиција ХДЗ 1990-ХСП два, а НС “Радом за бољитак” једног. На основу таквог односа снага, ако Бошњаци не промене мишљење, сувишно је очекивати да би у ПС БиХ било две трећине укупног броја посланика, што је потребно за реализацију другог Додиковог и Човићевог договора - залагање за промену Устава БиХ, односно стварање три територијалне јединице.
Аналитичари из Загреба и Београда сматрају да ће суседне земље остати углавном суздржане о предлозима СНСД и ХДЗ БиХ.
Мада је хрватски председник Иво Јосиповић већ поручио да “систем који је омогућио избор Жељка Комшића за хрватског члана Председништва БиХ није добар”, професор Свеучилишта у Загребу Влатко Цвртила сматра да не треба очекивати мешање Хрватске у БиХ које би било на штету било ког њеног народа.
“Ако вам је јавна политика да се залажете за јединствену БиХ, онда тешко можете доћи некоме у свету и лобирати да се нешто мора урадити у интересу једног народа, а против интереса осталих у БиХ”, каже Цвртила. Он наглашава да Хрвати у БиХ имају “оправдане приговоре” на (не)могућност избора својих политичких представника, али упозорава да то не сме да их натера да траже било каква радикална решења, знајући да Бошњаци ништа од тога неће прихватити. “Нисам сигуран да ли је добра идеја да се решења као што су трећа изборна или територијална јединица договарају између две стране и то у време постизборних коалиција. То би требало да буде у оквиру промена целокупне дејтонске архитектуре”, уверен је Цвртила.
Аналитичар из Београда Ђорђе Вукадиновић каже да су Додикове и Човићеве иницијативе легитимне “јер долазе од представника Срба и Хрвата са обновљеним легитимитетом”. Ако Београд и Загреб не могу да стану иза њих, додаје Вукадиновић, “за очекивати је бар да их не спутавају”. Он упозорава да је за било какве промене унутар БиХ потребан договор, али додаје да се “не сме унапред ићи са ставом да ли ће се нека иницијатива некоме допасти или неће”.
“Додик и Човић морају бити спремни да се за њу заиста боре и онда ће иницијатива имати реалне шансе. То не треба схватити као неку коалицију против некога, већ да се за све народе нађе прихватљив уставни аранжман”, каже Вукадиновић.
Професор Свеучилишта у Мостару Миле Ласић сматра да идеја о три изборне јединице зависи од договора са Бошњацима у ФБиХ, а да прича о трећој федералној јединици “нема никакве шансе”. Та идеја, додаје он, може да се оствари само кроз тотално преуређење целе БиХ, а не само ФБиХ. То, каже Ласић, не би значило укидање РС “јер би она могла да буде и већа, али другачија”. “Одвратно је наводно Додиково залагање за Хрватску равноправност, када је потпредседник РС постао Емил Влајки, уместо Хрвата из РС, ма из које странке”, каже Ласић.
- Извор
- Блиц
Коментара (13) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Руски председник предложио је тестирање западних одбрамбених система против нове руске хиперсоничне ракете
Србски научник, писац, дипломата и политичар Владимир Кршљањин је током свог децембарског говора на МГИМО универзитету Министарства спољних послова Русије на Међународној конференцији \"НАТО: 25 година експанзије\" тврдио да...
Руске снаге су током дана извеле серију удара на инфраструктуру и индустријске објекте противника у неколико региона Украјине. Украјинске формације су, с друге стране, крстарећим ракетама Storm Shadow напале...
Исхрана на радном месту је један од кључних фактора који утичу на продуктивност, здравље и опште задовољство запослених. Квалитетни оброци не само да пружају енергију неопходну за рад, већ...
Остале новости из рубрике »