Срби пробудили московску публику

Недавно је Санкт-Петербург  био центар светске етно-музике у потпуно савременом тумачењу. Од 2008. године у овом граду Центар савремене уметности организује фестивал под називом Етномеханика. Како о фестивалу пишу на интернету, искрена етничка музика пружа могућност човеку одраслом у западној цивилизацији да изврши путовање ван граница великих градова, да се упозна са животом и културом разних етничких група. Такав догађај, као што и сами претпостављате, не би био потпун без учесника са Балкана. Једна „чаробна фрула" стигла је право из Београда. А у међувремену, зауставила се у Москви на лаком загревању. Група Шазалаказу, коју чине два сјајна момка, Милан Ђурић и Урош Петковић, наступила је у московском клубу Гасголдер. На концерту смо и сами били, играли и веселили се, и успут забележили кратак разговор са Миланом Ђурићем.
 

Откуд групи тако необичан назив и има ли он неке везе са Моцартом објаснио нам је сам Милан.
 

Па то је јако стари назив. Пази, ми смо средином 95. године морали некако да се назовемо и то је био избор. То је у ствари свирала коју су Штрумофви, знаш тај чувени валонски цртани, е, па то је била свирала која успављује све остале људе. Наша музика не успављује, надам се да вас нисмо успавали овде у Москви.

Шазалаказу никако није успавао московску публику. Пре би се рекло размрдао. А како и не би. Уверићете се и сами после једне од композиција са њиховог албума. Brasshoper Plague.

Преузмите аудио фајла


Спикинг балканиан или Говорећи балкански... назив је албума Групе Шазалаказу. Замолили смо Милана Ђурића да се одреди према сопственом стваралаштву.
 

Пази, ми оно се играмо. Генерално је то електронска музика, али се ми играмо са народном музиком, и српском и не само српском, турском, било којом народном музиком. Али генерално гледамо да имамо ту балканску црту, тај балкански потпис коју год музику да правимо, била то бразилска музика, ми гледамо да имамо бар мало балканског дела, да имамо свој аутентични печат из региона из ког смо потекли.

 

Мешавина хауса и dram'n'bass-а са примесама етно музике. Тако се о нашим данашњим гостима са одобравањем одазвала публика на московском концерту. А може ли човек да постане пророк у сопственом селу? Како су у Београду пролази са оваквим музичким правцем питали смо Милана, лидера групе Шазалаказу.
 

Па онако, ништа посебно. Нас много људи зна у Београду. Ми у Београду не радимо само балкански звук, ми у Београду преносимо и разне друге врсте звука који генерално нема нигде другде да се чује у том делу Европе, као што је електроника Анголе, електроника Колумбије, електроника Бразила и тако неких земаља. Знаш, другачији је репертоар који ми свирамо у Београду и који свирамо кад идемо напоље.

Напољу нас примају супер и свирамо углавном нашу музику, значи балканску музику обрађену кроз неки електрични фазон и примају јако добро. Мислим, у Београду дође 150 људи, у Берлину 1500 реда величине.

Видите и сами. Има ствари где ће пре да падне читава велика уједињна Европа од малог и пркосног Београда. Али оружје наших јунака, Милана и Уроша нису бомбе, него свирале, и то чаробне. Па зашто да нас онда и не освоје? Поготово што су они видели света, свугде су били, свугде су свирали. И у Немачкој, и Скандинавији. Видели су чак и Њујорк. Зато нисмо могли да одолимо, морали смо да поставимо дежурно питање за све странце који први пут стижу у Москву. Како вам се свиђа руска престоница? Миланов одговор нас и јесте и није изненадио.
 

Ма све је супер. Пази, најинтересантније је што се не осећамо као странци овде. Мислим, ја још мало говорим руски и све то, не осећаш се као странац, некако је све домаће на неку чудну фору, а опет са друге стране је Њујорк на неку другу фору. Био сам у Њујорку и видео сам оне гужве по метроу. Тачно је негде између Београда и Њујорка, врло чудно, али није непријатно, јако ми је пријатно овде, једва чекам да дођем опет, али стварно...

Био је то разговор са Миланом Ђурићем, лидером групе Шазалаказу из Београда, снимљен после њиховог московског наступа. На крају да се захвалимо групи за предиван угођај приређен у клубу Гасголдер и да напоменемо да је московски наступ организован захваљујући старањима Представништва Републике Српске у Москви. Хвала, момци и дођите нам опет. Опраштамо се од Шазалаказу њиховом композицијом Sarmageddon.

Преузмите аудио фајла