Вељко Петрановић: Љубити чизму својим крвницима је ментални поремећај!

Вељко Петрановић, рођен 1981. године у Београду. Радио једно 20 различитих послова. Пише од када зна за себе, са варијабилним резултатима. Мање познати писац који се осећа као Србин у Србији, чак и кад оде у Нови Пазар.

Вељко Петрановић је аутор књиге УКЛЕТ – хорор романа који говори о животу Србина са Севере Косова и Метохије, о његовим унутрашњим ломовима, стрепњи, покушају да исплива на површину бујице живота на нашим трагичним просторима…

Главни лик овог хорор романа, тачније хорор-сатире, верује да је под утицајем шиптарске магије.

По речима аутора човек се данас рађа уклет, без много шансе да се ту било шта промени. Вељко напомиње да то нема много везе са тим да ли сте у Србији или Америци, „вертикална класна мобилност је углавном могућа само на доле. Лудост модерног времена огледа се у томе што се поносимо стварима које су у потпуности ван наше контроле, стварима које не могу бити заслужене већ само добијене.“ – објашњава Вељко.

На наше питање да ли постоји лек за уклетог човека, Вељко одговара:

„Нема лека за уклетог човека. Он живи и умире са том клетвом, питање је прилагођавања.“

Патриот: Да ли је реалност превазишла сатиру данас? Шта би радио Домановић да је рођен у данашње време, можда био утицајни твитераш трол или фриленсер, или би се пак одселио?

Вељко: Много пута је речено да живимо у пост-истинитом времену. Иако нама из ове перспективе можда делује да смо карикатура духа претходних времена, не сме се заборавити да је то став сваке прошле генерације. Ништа ново дакле. Домановић је, свакако, један од мојих омиљених аутора. Његов „Вођа“ актуелан је и тада и сада. Дакле, да се појавио као писац сада а не тада, врло је вероватно да би га посматрали као неког модерног Месију.

Патриот: А шта мислиш шта би Достојевски писао данас?

Вељко: Достојевски би данас био декадентни миленијалац и писао би за Вајс, вероватно неке предуге друштвене теме. Његов таленат би био протраћен у 21. веку.

Патриот: Шта су нама Руси данас?

Вељко: Руси су нама велика нада и инспирација. Све што бисмо ми желели да будемо, то су Руси. Погледајте како они прихватају своју муслиманску популацију. Погледајте како не толеришу неке нове, дегенерисане вредности које нуди Америка.

Патриот: Ипак, неки наши људи лобирају за тај систем вредности и за НАТО који нас је бомбардовао, колико је смислено бити НАТО лобиста у Србији?

Вељко: Неки људи су много зарадили лобирајући за НАТО. С те стране, има смисла и те како. С друге, свакако, у питању је когнитивна дисонанаца људи који љубе чизму својим крвницима.

Патриот: Неки мисле да је у томе перспектива, шта је заправо перспектива младих људи у Србији?

Вељко: Перспектива младих људи је да стекну знања и вештине неопходне за самосталан живот. Много се кука како овде није добро, сви би да „пале преко“, али сматрам да млади једнако могу да блену у мобилни и напољу и овде.

Патриот: Који је главни разлог што млади људи напуштају регион? Паре, сигурност, неизвесност, све заједно, потенцијални нови ратови или утицај ванземаљаца преко планине Ртањ?

Вељко: Млади напуштају регион поведени обећањима о већој заради и бољем животу. Једначина је веома проста.

Патриот: Сем те економске разлике, шта мислиш да је и културна разлика међу данашњом омладином неки битан фактор?

Вељко: Kултурна разлика младих овде и младих „преко“ мислим, не постоји. Ми имамо Задругу, они имају Kардашијане. И једни и други бивају дресирани на сличне начине, само што је преко тај механизам много боље разрађен.

Покушај евроинтеграција не води ничему. Једноставно није добра прича за регион. Уколико се настави, постаће много горе пре него што буде боље.

Сваки систем је злонамеран. Идеја је у томе да не познајеш други систем док га не искусиш. Али, сваки има своје проблеме, сваки тражи своје жртве.

Патриот: Како мислиш „злонамеран систем“?

Вељко: Систем постоји у државном систему. Има нешто што се зове Ханлонова оштрица, а каже да не треба приписивати злонамери оно што се може приписати глупости. Сматрам да то није тачно, систем је направљен тако да буде злонамеран.

Патриот: Значи да је Вучић крив за све?

Вељко: Вучић није крив за све. Он је једноставно неко кога је најлакше кривити за све јер он игра ту улогу, улогу некога ко одлучује. Kао што сам већ причао, сматрам да је најбољи политичар на домаћој сцени. То не значи да је добар човек, али јесте најбољи политичар.

Патриот: Ко је онда крив, ако Вучић није?

Вељко: Kо је крив за стање у држави? Мени није дато да сагледам такве ствари. Овако лаички, рекао бих да је у питању глобални банкарски картел који управља слабим државама и цеди из њих оно што се исцедити може. Али ја сам само један човек. Kао што рекох, тешко ми је да сагледам целу слику.

Патриот: Мислиш да је крива килава опозиција?

Вељко: Опозиција је килава зато што им је једина платформа да буду калиф уместо калифа. Изгледа да западне паре не теку у довољној мери да их мотивишу да буду озбиљнији, или можа ЦИА испада из форме. Шта год да је у питању, не постоји нико на политичкој сцени ко на прави начин артикулише моја идеолошка стремљења. Рецимо да је политика кошарка, Вучић је ЛеБрон Џејмс, остали су колеџ лига.

Патриот: У чему би се састојао данас некакав реал-патриотизам?

Вељко: Реал – патриотизам је када препознајеш да није твоја заслуга што си се родио негде, па самим тим нема поенте да се осећаш супериорним у вези са тим. Волим своју земљу и Србији желим добро. Ипак, препознајем могућност да нас је Арчибалд Рајс лепо упозорио, али ми нисмо имали слуха за оно што је имао да каже.

Патриот: Додали бисмо на овај одговор да исто тако не треба да се осећаш инфериорним зато што си се родио негде, па ето и у Србији. То је нешто што нам се у последње време намеће од квази елите. Да ли су Пуниша Рачић и Гаврило Принцип били супериорни? Да ли је Пуниша Рачић оно што је претходно био Гаврило Принцип или пак мислиш да то није исто?

Вељко: Пуниша Рачић је за мене један изузетно интересантан човек. Историја третира Гаврила и Пунишу веома, веома другачије, међутим заједничко им је то што су имали храбрости за екстремне поступке у тренуцима великог притиска. Дакле, били су храбри. Проблем је у томе што, иако нам данас недостаје тако храбрих људи, управо су нам такви поступци направили велике проблеме.

Патриот: Да ли су Срби мученички народ како то дефинише Жарко Видовић или су ратнички народ како то дефинишу поједини националисти и пре свега политичари који се ките ратничком историјом Срба?

Вељко: Мој отац воли да каже како су наши најхрабрији људи погинули на Kосову и у II светском рату. По њему, ми смо потомци кукавица и издајника. Ја знам да то није лепо и да није баш патриотски, али у недостатку бољег објашњења, може бити да је ћале у праву.

Патриот: Које су сличности, а које разлике Срба и Јевреја?

Вељко: Знате како ми верујемо да смо небески народ? Јевреји верују у исту ствар. Разлика је у томе што се они држе заједно, док ми и даље фурамо ону „комшији цркне крава“ причу. Верујем да је ово евидентно.

Патриот: Да ли се може бити истовремено пацифиста и патриота?

Вељко: Може се бити пацифиста и патриота. Проблем је у томе, сматрам, што Срби имају ту интересантну традицију величања људи који убијају у тешким тренуцима. Наши највећи хероји су убице. Неоспорно је да су они неки храбри и велики људи, међутим, наша примена тог „правила“ је веома селективна.

Патриот: Како сачувати наду у смислен живот у садашњем времену?

Вељко: Смислен живот подразумева три аспекта: здравље, љубав и посао. Неко би ту додао и духовност. Ако се потрудимо да та три аспекта буду што боља, може се рећи да „успевамо“ у животу.

Патриот: Да се вратимо на твоју књигу УКЛЕТ. У чему је разлика између влашке и албанске магије?

Вељко: Влашка магија је јача од албанске, има дужу традицију и свестрана је. Албанска, с друге стране, има јачи „црни“ аспект, док је влашка пођеднако бела и црна.

Патриот: Која је крајња порука твоје књиге „Уклет“ о албанској магији, мислиш да су Срби и Албанци легли на руду пропаганде те су изманипулисани зарад туђих интереса или мислиш да је сваки појединац па и народ ковач своје среће независно од веровања, утицаја са стране, пропаганде или већ чега?

Вељко: У књизи „Уклет“, албанска магија је страшило које плаши главног јунака. Пажљив читалац ће приметити да она не оставља трајне последице на њега, већ пружа тренутни одговор на питања која, касније, буду разрешена са доста озбиљнијим, доста мрачнијим одговором.

Патриот: Зашто људи више воле бајке, митове и легенде од историјских чињеница?

Вељко: Историја уме да буде сувопарна исто као што уме да буде фингирана. С друге стране, легенде и митови садрже неке универзалне истине управо зато што се не преносе институционализовано, већ с колена на колено. Самим тим су нам и таква предања ближа.

Патриот: Шта мислиш да ли је ипак могуће да је земља равна плоча и да рептилијаци са Јужног пола преко глобалне светске елите владају светом убеђујући нас како смо само једна занемарљиво мала тачка у бескрајном космосу иако смо заправо центар света који је створио Бог?

Вељко: Ја волим теорије завере. Не баш те о равној земљи и рептилијанцима, више оне о 11. септембру и о томе шта у ствари има на Месецу.

Патриот: Косово је Србија или је изгубљено заувек?

Вељко: У мојој књизи, Kосово смо вратили. За то је била потребна нека друга власт и неке друге вредности. Тешко је предвидети будућност. Знам шта бих ја волео, али не знам колико је то реално.

Патриот: Како решити проблем са Албанцима на Косову и Метохији?

Вељко: Рецимо да се Америка склони из приче и имамо одрешене руке. Покушати мирним путем да их убедимо да се врате одакле су и дошли. Ако не, војно решење би, мислим,  било најбоље.

Патриот: Зашто је битна твоја књига?

Вељко: Моја књига је битна због тога што одбија да повлађује. Она нуди одговоре на питања ономе ко жели да их види, али може се читати и површно, као релативно компетентан хорор. Наравно, ја причам о политици. Причам о породици, о људској природи. Kо има уши нека чује.

Патриот