РТ: „Потпунa лаж“: САД се никада нису потрудиле да осигурају „сакофаг“ нуклеарног отпада у Пацифичком региону

18.05.2019. год.

Извор: Восток / РТ

САД нису успеле да спрече цурење из привременог складишта нуклеарног отпада "Рунит Дум" у океан, остављајући становнике Еневетак атола на Маршаловим Острвима и раднике на обезбеђењу уклањања последица са низом здравствених проблема.

"У тој куполи никада није било никаквих облога", рекао је Ернест Дејцис, некадашњи радник на уклањању последица, тврдећи да америчка влада очигледно никада није планирала да замени привремену куполу са сталном заштитном структуром која би била правилно запечаћена од зрачења и цурења.

„Нико није рекао ништа о томе да се вратимо и уклонимо или учинмо трајним. Речено нам је да је то трајно."

“Не мислим да је икада [намера америчке владе] била да додатно очисти острво. То је било прескупо”, рекао је за РТ Брук Такала Абрахам, који живи на Маршаловим Острвима.

Сједињене Америчке Државе су детонирале 43 атомске бомбе око Маршалових Острва 1940-их и 50-их година. Високо контаминирани остаци који су остали након тестирања оружја, бачени су у кратер бомбе ширине 100 метара на атолу Еневетак. Амерички војници су је запечатили бетонском капом како би створили структуру звану "Рунит Дум". Рад је, међутим, спроведен без икакве адекватне безбедносне процене за људе који су радили на чишћењу.

"Они људи који су били укључени у чишћење ... нису добили одговарајућу заштиту од радиоактивних елемената", рекао је Абрахам.

Штавише, влада се никада није ни потрудила да проучи дугорочне здравствене проблеме оних који су изложени радијацијском отпаду.

„Није било студије зрачења на нас. Неки су одлазили са острва давали урино и претпостављам да су га требали тестирати”, присећа се Дејвис, који је отишао пре завршетка пројекта.

“Неки од дозиметара који су нам дати, једноставно нису радили. Тако да не можемо рећи да је рађена било каква студија о радијацији. Након трогодишњег процеса деконтаминације који је започео 1977. године, америчка влада прогласила је јужна и западна острва на атолу довољно безбедним, што је омогућило становницима Еневетака да се врате, а радници на чишћењу да се врате кући. Међутим, људи који сада живе на острву кажу да је купола почела да цури скоро одмах након што су инжењери отишли.

“Отпад је одувек цурео. Чишћење читавог атола није било комплетно”, пре него што је становништву било дозвољено да се врати, рекао је Абрахам за РТ.

"То је само део радијације која постоји на атолу. Велика количина отпада је бачена директно у океан. Отпад је бачен и у отворене јаме на другим острвима."

То је само део радијације која постоји на атолу. Велика количина отпада је бачена директно у океан. Отпад је бачен и у отворене јаме на другим острвима.

Током година, становништво Еневетка почело је да осећа штетне ефекте зрачења. “Радијација утиче на нас свакодневно. Имамо много болести у нашој заједници од рака до ослабљеног имунолошког система, као и других незаразних болести”, објаснио је Абрахам.

"И још увек се боре са трансгенерацијским ефектима зрачења."

"Већина нас је добила неку врсте болести, без обзира да ли је рак. Многи од нас имају периферну неуропатију на ногама, а да нису дијабетичари", подсетио је Дејвис, додајући да су многи од око 8.000 људи који су укључени у процес деконтаминације умрли. "Рекли су нам да нећемо више бити изложени радијацији осим можда два или три рендгенска снимка годишње, што је била потпуна лаж."