Како су робијаши Гулага бранили отаџбину у Другом светском рату

Скоро милион затвореника Стаљинових логора добило је могућност да брани отаџбину од нацистичких освајача. Многи од њих су се борили тако храбро да су постали хероји Совјетског Савеза.

За време Другог светског рата робијаши нису седели скрштених руку, већ помагали Црвеној армији. Градили су железничке пруге, аеродроме, секли шуме, радили у угљенокопима... Али било је и оних које су слали на фронт са оружјем у рукама. 

 

Sputnik

У прво време совјетско војно руководство није ни помишљало да наоружа криминалце, али почетак рата је био катастрофалан по земљу и Стаљин се брзо предомислио. 

 

Државни историјски музеј Јужног Урала/russiainphoto.ru

Осуђени за лакша кривична дела добијали су шансу да постану борци Црвене армије, што нису могли и политички затвореници, „непријатељи народа“ и окорели криминалци. За време рата такве нису пуштали на слободу чак и кад би им истекла казна затвора.  

 

Анатолиј Гарањин/Sputnik

За бивше робијаше нису постојале специјалне јединице, попут дезертерског казненог батаљона - „штрафбата“. Бивши криминалци су се борили раме уз раме са добровољцима у обичним војним јединицама. 

 

Емануил Јевзерихин/Sputnik

Само 1941. године на фронт је отишло преко 420.000 бивших робијаша, а 1942-43 још 157.000. За све време године рата редове Црвене армије попунило је око милион робијаша Гулага. 

 

Анатолиј Гарањин/Sputnik

Затвореници су са великим ентузијазмом ишли у рат и не само због патриотизма и мржњи према непријатељу, већ и због глади. Услови у Стаљиновим логорима су се знатно погоршали и на фронту је било неупоредиво више хране. 

 

Олга Ландер/Sputnik

Да би спрао љагу са свог имена бивши робијаш се борио храбро и пожртвовано. Официр артиљерије Јевгениј Весник, а после рата познати глумац, редитељ и публициста, говорио је овако: „Мало се ко борио као ти окорели криминалци други. Зашто? Зато што сам се понашао према њима као према људима... Они су први вукли оруђе под непријатељског ватром, први подизали осматрачнице. Борили су се као звери! Разговарао сам са њима, награђивао их. И то је давало резултате...“

 

Георгиј Липскеров/Sputnik

Многи бивши осуђеници су награђивани а неки су постали и хероји Совјетског Савеза. На пример, бивши затвореник Алексеј Отставнов је у рату постао поручник. За храброст испољену у бици на Дњепру 1943. добија највише одличје - орден хероја Совјетског Савеза. 

 

Марк Марков-Гринберг/Sputnik

Најпознатији херој СССР-а међу бившим робијашима је свакако Александар Матросов, црвеноармејац који је грудима затворио отвор немачког бункера и заштитио саборце од пушкомитраљеза. Александар Матросов је и данас у Русији синоним за хероизам. Међутим, не знају сви да се придружио Црвеној армији после година проведених у васпитно-поправном дому у који је доспео као дете бескућник.

Алексеј Отставнов и Александар Матросов

Sputnik

Не можемо рећи ни да су сви робијаши Гулага били спремни да дају живот за отаџбину. Да су имали такву могућност многи политички затвореници би се радо борили на страни Трећег Рајха. Немачка обавештајна служба је то добро знала и рачунала на нереде у затворима. Али мисије свих немачких диверзантских група су биле неуспешне.  

 

Државни књижевни музеј/russiainphoto.ru

Неки робијаши би се и на фронту показали као криминалци. Такве су или враћали у затвор или убијали на лицу места за посебно тешке злочине. Већина бивших затвореника је ипак добила могућност да после рата почне живот од нуле. 

 

Sputnik

Борис Јегоров / Russia beyond