* Орган неофашистичког НАТО-а инсталиран у структуру Уједињних нација је Хашки трибунал – највећа криминална злоупотреба правосуђа и ОУН у историји. Само његово постојање компромитује међународно право
* Највећи део Балкана је применом начела divide et impera стављен под контролу или окупацију НАТО. Дуготрајност тако насталих сукоба је изговор за снажно присуство НАТО у региону. Зато и не постоји могућност да се ти сукоби реше политички, ако се за тим решењем трага у оквиру евроатлантскох структура
* Савез Србије и Русије краткорочно отклања непосредне ратне претње, а дугорочно води афирмисању најстаријих европских народа и њихових цивилизацијских вредности
Излагање Владимира Кршљанина, секретара Међународног комитета „Слободан Милошевић“ на међународној конференцији “Mир и напредак, уместо ратова и сиромаштва”, Београд
Тврд је орах воћка чудновата, не сломи га ал зубе поломи.
Његош
НАТО је олигархијско-корпоративна милитаристичка војно-политичка организација створена за деловање против СССР, односно Русије, односно православног света, и за држање целог света у покорности.
До 1999. он се прикривао иза своје Повеље која га је дефинисала као дефанзивну, одбрамбену организацију. Од те године међутим, он и званично постаје криминална организација, која је починила злочин против мира и многе друге злочине. На своју 50-годишњицу, у том злочину, прикривајући се концептом „хуманитарне интервенције“, НАТО је тражио и још увек тражи, изговор за своје постојање.
Прво је то био СССР, па Србија, а сада опет Русија.
САД, Британија, Немачка и други западни фактори користили су, и још увек користе за рат против Југославије, односно Србије, остатке и следбенике фашистичких организација и формација из Другог светског рата – у Хрватској, БиХ и КиМ.
Данас су њихови представници у власти у све три поменуте области, односно државе, у којима се и гаји спомен на фашистичке злочинце из Другог светског рата, на шта западне демократије реагују неадекватно или никако. Ову димензију би требало увек нагласити, кад се говори о НАТО агресији.
По свом карактеру са једне, и по начину деловања на нашем простору са друге стране, НАТО представља главну (нео)фашистичку опасност нашег времена.
Орган неофашистичког НАТО-а инсталиран у структуру УН је Хашки трибунал – највећа криминална злоупотреба правосуђа и ОУН у историји. Само његово постојање компромитује међународно право.
Србија није поражена у оружаној агресији 1999, али је поражена у хибридном рату, односно „обојеној револуцији“ следеће године. Од тог тешког пораза и окупације која је уследила, она се данас са муком опоравља, али се већ налази у процесу природне еволуције својих државних приоритета.
Њен херојски отпор 1999. је не само инспирисао снажење Русије, него је смртно ранио НАТО до те мере, да ће у његовој историји вероватно остати записано да је једина земља са којом је икад ратовао цео НАТО била Југославија, односно Србија.
Уз мученички хероизам Србије у отпору НАТО-у, стоји херојско мучеништво њеног првог човека, Слободана Милошевића. Низ истакнутих личности из многих земаља је то одмах уочио, оснивајући Међународни комитет за одбрану Слободана Милошевића.
Његова одбрана пред НАТО трибуналом у Хагу је истовремено оптужница и пресуда за НАТО. Њен садржај треба да афирмишемо увек када говоримо о НАТО агресији. Управо због тога, и због важних поука за читав свет, Милошевићев комитет и даље постоји и делује.
И данас су овде међу нама двојица од тројице садашњих копредседника – Сергеј Бабурин и Клаус Хартман, као и више чланова комитета: Фулвио Грималди, Тифен Диксон, Катрин Шиц, Џун Кели, Александар Мезјајев, Петер Бечер, Андреа Мартокија, Енрико Виња, Захари Захаријев и моја маленкост.
Милошевићев комитет подржава одржавање и закључке ове конференције.
Међународно право, на којем Русија с правом инсистира, и никад од њега неће одустати, као ни највећи део света, настало је победом Русије над Трећим Рајхом и силама осовине. Рат Русије против Исламске државе у Сирији показује да ни према данашњем фашизму неће бити милости, као што није било ни према оном пре 80 година. Зато Србија нипошто не сме одустати од својих историјских аргумената заснованих на међународном праву.
За то има непобедивог гаранта – Русију.
Захтеви за укидањем последица агресије, ратним репарацијама и кривичном одговорношћу не противрече сарадњи са народима Западне Европе и Северне Америке. Напротив, они су и за њих лековити, а за достизање праведног међународног поретка – неопходни.
Највећи део Балкана је применом начела divide et impera стављен под контролу или окупацију НАТО. Дуготрајност тако насталих сукоба је изговор за снажно присуство НАТО у региону. Зато и не постоји могућност да се ти сукоби реше политички, ако се за тим решењем трага у оквиру евроатлантскох структура.
Дугогодишње одржавање конфликта, па макар и као „замрзнутог“, није ствар воље Срба и Албанаца, него интерес НАТО.
Не постоји „вековни сукоб“ Срба и Албанаца, већ више горких историјских епизода, иза којих су увек стајале западне силе. Решење проблема КиМ и Балкана не може бити у промени граница, него у изградњи заједнице суверених народа и личности.
Неопходна претпоставка за стабилизацију Балкана на темељима сопствене историјске традиције јесте савез Србије и Русије. Краткорочно, он отклања непосредне ратне претње, а дугорочно води афирмисању најстаријих европских народа и њихових цивилизацијских вредности.
pokretzasrbiju.org 
