BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Руски добровољци који су дали животе за Републику Српску

Руски добровољци који су дали животе за Републику Српску
12.04.2019. год.

  


Служењем парастоса на војничком гробљу Мегдан у Вишеграду данас је обeлежено 26 година од страдања руских добровољаца у последњем одбрамбено–отаџбинском рату у Републици Србској, а 12. април се обележава као Дан руских добровољаца.



Олег Валецки, Рус, припадник Војске Републике Српске у Одбрамбено-отаџбинском рату раније је изјавио: Руски добровољци су ојачали српску војску не само бројно, већ и психолошки, давали су Србима велику моралну подршку и зато је непријатељска пропаганда настављала да тврди да у борбеним дејствима учествују хиљаде "руских плаћеника". Број добровољаца за све време рата није премашио 600-700 људи".




Погинуло је 37 руских добровољаца. Споменик руским добровољцима подигнут је у Вишеграду. 





Руски добровољци који су погинули као припадници Војске Републике Српске у Одбрамбено-отаџбинском рату Србског народа (1992-1995) су:

1. Александров Александар

Рођен 1961 г. у Санкт Петербург. Артиљеријски официр, ветеран Придљестровња и Абхазије. У Републици Србској од краја 1992. г. Командир Руског ударног одерда (Одред Александрова) који је деловао код Скелана и у Сарајеву (Хреша). Погинуо 21.05. 1993. г. у рејону Борја од експлозије мине током извиђачке акције. Сахрањен на гробљу с. Хреша (Србско Сарајево).

2. Анисимов Валериј

Рођен 1956. г. у Санкт Петербургу. Погинуо 1995. године. Посмртни остаци допремљени у Русију.

3. Астапенков Анатолиј Сергејевич

Рођен у граду Перм 17. новембра 1968. г. У Совјетској Армији служио у морнаричкој пешадији. Ожењен, има сина. У Републици Србској од зиме 1993. г. Ратовао у саставу ударног одреда код Власенице, у одреду Александрова (Хреша-Србско Сарајево), 2. Руског добровољачког Одреда (Прача-Пале) и 3. РДО (Јеврејско гробље-Србско Сарајево). Јуначки погинуо на положају Златиште (на северу Србског Сарајева) 20. јануара 1994. г. Сахрањен на војничком гробљу у Дољим Милићима (Србско Сарајево)

4. Баталин Сергеј Јурјевич

Рођен 14. септембра 1961. г. у Москви. По струци лекар. Ожењен у Републици Србској од јануара 1993. г. Као војни лекар у саставу 1. Козачког одреда непосредно учествовао у борбеним дејствима. У борби за село Твирковићи од експлозије противпешадијске мине изгубио стопало. Умро у јесен 1993. г. у Вишеграду. Сахрањен на гробљу Црнућа у Вишеграду.

5. Богословски Константин Михајлович

Рођен 04. фебруара 1973. г. на Памиру (Таџикистан) Живео у Москви. У Републици Србској од краја марта 1993. г. Ратовао у саставу 2. Обједињеног Руског Добровољачког Одреда (2.ОРДО) (Вишеград-Горажде). Погинуо 12. априла 1993. г. током јуначке одбране узвишица Заглавак и Столац, као митраљезац бранећи заставу на положају. Сахрањен на војно-црквеном гробљу у Вишеграду

6. Бондарец Олег Дмитријевич

Рођен 4. априла 1969. г. у Кијеву (Украјина). Од 1994. године ратовао у саставу србских одреда У Србском Сарајеву ("Бели вукови", батаљон на Добрињи). Погинуо 20. новемра 1995. г. у Озренској улици Србског Сарајева. Сахрањен на војничком гробљу у Дољим Милићима (Србско Сарајево)

7. Бочкарјов Александар Јурјевич

Рођен 6. априла 1971. г. у Вороњежу. У Републику Српску стигао крајем 1993. у Србско Сарајево. Погинуо у саставу 3. РДО (Јеврејско гробље) 10. фебруара 1994. г. од снајперске ватре. Сахрањен на војничком гробљу у Дољим Милићима (Србско Сарајево).

8. Биков Валериј

Рођен 1962. г. Активан официр у чину капетана. У последње време живео у Санкт Петербургу. У Републици Србској од краја октобра 1992. г. Ратовао у саставу 2. РДО (Вишеград) и 3. РДО (Јеврејско гробље-Србско Сарајево), као и у саставу србских јединица. Завршио тенковску школу у Бањалуци. Погинуо августа 1995. г. у рејону Добриња од снајперске ватре. Сахрањен на војничком гробљу у Дољим Милићима (Србско Сарајево).

9. Гаврилин Валериј Дмитријевич

Рођен 1963. г. у Гродну (Белорусија) У последње време живео у Петербургу, где је и завршио економски факултет. Ратовао у Придњестровљу. У Републици србској од новембра 1992. године. Ратова у саставу 2. РДО (Вишеград) 2. ОРДО (Горажде) и 3 РДО. (Јеврејско гробље-Србско Сарајево) и краће време у гарди "Пантери" (Бијељина) Био међу најпознатијим и најиздржљивијим добровољцима. Погинуо 5. априла 1995. г. од снајперске ватре на Грбавици-Србско Сарајево. Сахрањен на војничком гробљу у Дољим Милићима (Србско Сарајево).

10. Ганијевски Василиј Викторович

Рођен 16. јануара 1960. г. у граду Кримск (Краснодарска област) У последње време живео у граду Саратову, активно учествовао у саратовској козачкој организацији. У Републици Србској од јануара 1993. г. Ратовао у саставу Козачког одреда (Вишеград) Погинуо 12. јануара 1993. године у селу Твирковићи тооком операције заузимања долине Ораховци код Вишеграда. Сахрањен на војничком гробљу у Вишеграду.

11. Гешатов Виктор

12. Десјатов Виктор Николајевич

Рођен 12. јануара 1955. г. Питомац дечјег дома. Учествовао у раду Козачке организације. Ратовао у Придњестровљу. У последње време живео у граду Јекатеринбургу. У Републици Србској од марта 1993. г. Ратовао у саставу 2. ОРДО (Горажде) и 3. РДО (Јеврејско гробље-Србско Сарајево). Јуначки погинуо 6. јануара 1994. г. извлачећи трудницу под снајперском паљбом на Јеврејском гробљу-Србско Сарајево. Сахрањен на војничком гробљу с. Доњи Милићи (Србско Сарајево).

13. Иванов Сергеј Јевгењевич

У последње време живео у Санкт-Петербургу. У Републици Србској од септембра 1995. г. Погинуо у Сарајеву. Сахрањен на војничком гробљу с. Доњи Милићи (Србско Сарајево).

14. Котов Генадиј Петрович

Рођен 1960. г. у граду Волгодонску (Ростовска област). Ратовао у Придњестровљу. У Републици Србској од децембра 1992. г. Ратовао у саставу Вишеградског козачког одреда. Био начелник штаба, а потом командир тог одреда. Погинуо 9. фебруара 1993. г. у заседи код Вишеграда. Био сахрањен на војничко-црквеном гробљу у Вишеграду. Посмртни остаци 1994. г. пренети и поново сахрањени у граду Волгодонску, где живи његова удовица са децом.

15 . Куцаров Јордан

Рођен 1968. г. у Бугарској, у граду Стара Загора. Ратовао у извиђачком одреду “Бели вукови” (Пале-Јахорина) Сарајевско-Романијског корпуса Војске Републике Српске. Погинуо у борби на планинском масиву Трескавица 4. јула 1995. г. Посмртни остаци пренети и поново сахрањени у Бугарској.

16. Лучински Леонид

Рођен 1970. г. у граду Адлер (Краснодарска област). Погинуо 1995. г. Посмртни остаци пренети и поново сахрањени у Русији.

17. Малишев Роман Серафимович

Рођен 20. фебруара 1970. г. у граду Вјатка (Киров). Три године био послушник Валаамског манастира. У Републици Србској од средине 1994. г. Ратовао у саставу 3. РДО (Јеврејско гробље-Србско Сарајево) и одреда “Бели вукови” (Јахорина-Пале). Одликовали су га посебна одважност и снажан дух. Погинуо 25. октобра 1994. г. током борби на Мојшевичком брду у северозападном делу Србског Сарајева. Романово тело је откупљено од непријатеља и сахрањено на војничком гробљу с. Доњи Милићи (Србско Сарајево).

18. Малишев Петар Анатољевич

Рођен 25. јуна 1967. г. у Москви. Ратовао у Придњестровљу. У Републици Србској од децембра 1992. г. Ратовао у саставу 2. РДО (Вишеград-Прибој-Прача (Пале)), 3. РДО (Јеврејско гробље-Србско Сарајево) и одреда “Бели вукови” (Јахорина-Пале). Одликовали су га храброст и предусретљивост. Погинуо 3. октобра 1994. г. током борби за Мојшевичко брдо у северозападном делу Србског Сарајева. Сахрањен на војничком гробљу с. Доњи Милићи (Србско Сарајево).

19. Мелешко Сергеј Владимирович

Погинуо 30. септембра 1992. г. у рејону Гацка у оклопном возилу од експлозије мине. Сахрањен на гробљу у Билећи.ТребињеРођен 29. јуна 1965. г. у граду Минералне Воде (Ставропољска област). Служио као специјалац у ОМОН-у (специјалним снагама милиције) у граду Риги (Летонија). У Републици Србској од почетка јесени 1992. г. Ратовао у саставу 1. РДО (Србска Херцеговина)

20. Мирончук Сергеј Александрович

Рођен јануара 1970. г. у Одеси (Украјина). У Републици Србској од децембра 1993. г. Ратовао у саставу батаљона на Добрињи (Србско Сарајево) и јединице “Бели вукови” (Јахорина-Пале). После рањавања заробљен 18. јуна 1995.г. Муслимани га после зверског мучења убили на планини Трескавици код Трнова. Његово тело је размењено и сахрањено на гробљу у Доњим Милићима (Србско Сарајево).

21. Неоменко Борис Владимирович

Рођен 1963. г. У Републици Србској од лета 1993. г. Ратовао у саставу 3. РДО (Јеврејско гробље-Србско Сарајево). Погинуо 3. октобра 1994. г. на Јеврејском гробљу-Србско Сарајево. Сахрањен на војничком гробљу с. Доњи Милићи (Србско Сарајево).

22. Нименко Андреј Николајевич

Рођен 10. септембра 1972. г. у Москви. У лето 1992. г. ратовао у Придњестровљу у саставу ТСО. У Републици Србској од новембра 1992. г. ратовао у саставу 2. Руског Добровољачког Одреда као митраљезац. Јуначки погинуо на Орловој гори код Вишеграда 3. децембра 1992. г. током операције ослобађања рејона Почивала. Сахрањен на војничком гробљу у Вишеграду.

23. Петраш Јуриј Сергејевич

Рођен 1967. г. у Белорусији. Активни официр. У Републици Србској од 1995. г. ратовао у саставу “Бели вукови” (Јахорина-Пале). Погинуо 11. октобра 1995. г. у рејону планине Хум (Трново). Сахрањен на војничком гробљу у с. Доњи Милићи (Србско Сарајево).

24. Пилипичик Јуриј Павлович

Рођен 3. марта 1967. г. у Кишињову (Молдавија). Живео у Одеси. Ратовао у интервентној (ударној) чети Илијашке бригаде Војске Републике Српске. Погинуо 16. јуна 1995. г. у рејону Мошевичког брда (Нишићки плато) северозападно од Сарајева, приликом одбијања непријатељског напада. Сахрањен на гробљу у Сокоцу (Република Србска).

25. Попов Димитриј

Рођен и живео у Санкт-Петербургу. У Републици Србској од фебруара 1993. г. Ратовао у саставу 2. Обједињеног Руског Добровољачког Одреда (2. ОРДО) Горажданске бригаде Војске Републике Српске. Погинуо 12. априла 1993. г. током јуначке одбране узвишица Заглавак и Столац код Вишеграда. Тело Димитрија Попова остало је на бојном пољу, а после ослобађања села Ђанкићи, сахрањен је на црквеном гробљу у Вишеграду.

26. Самојлов Виктор

Рођен 1965. г. у Новосибирску. Погинуо 1995. г. Посмртни остаци пренети и поново сахрањени у Русији.

27. Сапоњенко Андреј

Рођен 1956. г. у Ростову на Дону. Погинуо 1995. г. Посмртни остаци пренети и поново сахрањени у Русији.

28. Сафонов Владимир Васиљевич

Рођен 30. маја 1957. г. у Семипалатинску (Казахстан). Активан поморски официр у звању капетана корвете. У последње време живео у Санкт-Петербургу. У Републици Србској од фебруара 1993. г. Ратовао у саставу Горажданске бригаде. Јуначки погинуо 12. априла 1993. г. током одбране узвишица Заглавак и Столац код Вишеграда. Сахрањен на војничком гробљу у Вишеграду (Република Србска).

29. Славен Олег Станиславович

Рођен 10. априла 1970. г. у граду Доњецку. У Републици Србској од лета 1995. г. Ратовао у руском ударном одреду 1. (Касиндолског) батаљона 1. Сарајевске бригаде Војске Републике Српске, одреду “Бели вукови” (Јахорина-Пале) Сарајевско-Романијског корпуса. Погинуо 24. јула 1995. г. приликом заузимања муслиманске енклаве Жепа. Сахрањен на гробљу у Милићима.

30. Сичов Јуриј

Рођен 1967. г. Живео у граду Курган (Чељабинска област). Погинуо 1995 г. Посмртни остаци допремљени у Русију.

31. Тептин Александар Георгијевич

Рођен 12. септембра 1969. г. Живео у граду Перм. У Републици Србској од почетка 1993. г. Ратовао у србском ударном одреду у граду Власеници, руском ударном одреду Александрова (Скелани-Хреша), 2. Руском Добровољачком Одреду (Прача. Подграбски батаљон 1. Романијске бригаде (Пале)). Током дубинског извиђања 2. РДО у рејону Челопека (село Дјатели) недалеко од Сарајева нестао 7. јуна 1993. г.

32. Тамилин Алексеј Валерјевич

Рођен 9. јула 1961. г. Пре поласка у рат служио као мајор у милицији града Краснојарска. У Републици Србској од јесени 1994. г. Ратовао у саставу србских јединица у рејону града Трнова и одреду “Бели вукови” (Јахорина-Пале). Био је храбар, омиљен и поштован од својих ратних другова. Погинуо 14. децембра 1994. г. током борби у рејону Трнова на југозападу Србског Сарајева. Сахрањен на војничком гробљу у с. Доњи Милићи (Србско Сарајево).

33. Трофимов Михаил Викторович

Рођен 16. фебруара 1963. г. у граду Дивногорску (Краснојарска област). Завршио десантни факултет Новосибирске више војно-политичке школе. Служио у Авганистану где је тешко рањен и одликован са два ордена Црвене Заставе. После напуштања војне службе живео у граду Одеси, радио као инструктор борбе прса у прса и каскадер у Одеском филмском студију. Ратовао у саставу 2. Руског Добровољачког Одреда, био његов командир. У то време је 2. РДО био смештен у селу Прача у рејону Пала. Био је вешт командир, храбар, омиљен и поштован од својих ратних другова и србског становништва. Током извиђачко-диверзантског упада на непријатељску територију, 7. јуна 1993. г. смртно рањен и издахнуо истог дана у болници “Коран” на Палама. Био сахрањен на црквеном гробљу села Прача (Пале). Касније су посмртни остаци пренети и поново сахрањени у Калиновки, Виницка област у Украјини, где живе његови родитељи.

34. Чекалин Димитриј Јевгењевич

Рођен 3. јануара 1971. г. у Москви. Био искусан планинар. Ратовао у Придњестровљу. У Републици Србској од децембра 1992. г. Ратовао у саставу 2. РДО (Вишеград-Прибој). Јуначки погинуо 10. марта 1993. г. у рејону Прибоја (североисточна Босна). Сахрањен на црквеном гробљу у Прибоју.

35. Шашинов Владимир

36.Шкрабов Александар Владимирович

Рођен 4. априла 1954. г. у Литванији. Пре рата живео у граду Керч (полуострво Крим, Украјина). Служио у “спецназ”-у Ратне морнарице СССР као заставник. Ветеран борбених дејстава у Анголи и Грузији. У Републици Србској од лета 1993. г. Командовао РДО3 (Ударни вод 3. батаљона (Грбавица-Јеврејско гробље) 1. Сарајевске бригаде (Србско Ново Сарајево). У војсци РС имао чин мајора. Погинуо 4. јула 1994. г. у приликом јуриша на непријатељске положаје на Мошевичком брду (Нишићки плато) северозападно од Сарајева. Сахрањен на војничком гробљу у с. Доњи Милићи (Србско Сарајево).

37. Јангоњевич Виктор Валерјевич

Рођен 1960. г. Погинуо 1995. г.

Нека им је вечна слава!



  • Извор
  • / vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Иако многи сматрају да је кухиња само функционална, заправо мож


Међународни кривични суд у Хагу оптужио је израелског премијера за ратне злочине у Гази

Москва ће одговорити одлучно и на одговарајући начин на било коју агресију, изјавио је председник


Вашингтон ипак настоји да избегне било какву употребу оваквог оружја, изјавио је Томас Бјукенан.

Вашингтон ипак настоји да избегне било какву употребу оваквог оружја, изјавио је Томас Бјукенан.



Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА