Украјина и Новорусија из минута у минут - 10.04.

11.04.2019. год.

Карта повлачења тешког наоружања - кликнути за увећање

Спровођење Минских споразума - кликнути на карту за увећање

Карта ситуације на фронту за 08.04. (карта кијевских снага) - кликнути на карту за увећање

Испод се налази интерактивна мапа бојевих дејстава у Новорусији - Клинути овде или на мапу испод

ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима

Преглед дешавања на ратишту у Новорусији за 10.04.

Стање на фронту - .

Преглед политичко-економских и других вести за 10.04.

Москва неће слати посматраче на други круг избора у Украјини - Москва неће слати посматраче на други круг избора у Украјини, то у тренутним условима није безбедно, изјавио је заменик министра спољних послова Русије Григориј Карасин.

Он је подсетио да је Кијев законски забранио држављанима Русије да учествују у посматрању избора у Украјини и већ су два пута одбили да акредитују руске посматраче као чланове одговарајућих међународних посматрачких мисија.

„Било би наивно веровати да ће се такав приступ променити за време другог круга избора. А слање људи у земљу чије власти изричито тврде да не желе да их виде на својој територији, у крајњу руку је неодговорно. А и у садашњим условима то није безбедно“, истакао је Карасин.

Он је додао да је први круг избора у Украјини потврдио да председничка кампања крши општеприхваћене демократске норме.

„Избори су само потврдили наше процене. Председничка кампања у Украјини озбиљно нарушава општеприхваћене демократске норме. Ми смо присиљени да посматрамо изборе на даљину, ослањајући се на саопштења украјинских медија и извештаје међународних посматрачких мисија. Обелодањене информације речито сведоче о злоупотреби административних ресурса, поткупљивању бирача, манипулацији изборним листама, које су укључивале и ’мртве душе‘. Ко су ти људи, одакле су, за сада још није познато. Али ова врста превара увек служи као повод за претпоставке“, истакао је Карасин.

Истовремено, он је додао да су све то јавно забележили међународни посматрачи.

На питање да ли је Москва спремна да ступи у дијалог са Зеленским, у случају да он победи на председничким изборима у Украјини, Карасин је одговорио да је још рано да се говори о формату дијалога са будућим председником Украјине, као и да се сумирају резултати. Како је истакао, то ће бити могуће тек након завршетка другог круга избора.

Други круг председничких избора одржаће се у Украјини 21. априла. У њему ће учествовати лидер првог круга избора Владимир Зеленски и актуелни председник Украјине Петро Порошенко.

Украјина проширила антируске трговинске санкције - Влада Украјине проширила је списак забрањене робе из Русије за увоз у земљу, а одлука је донета без расправе.

Која врста робе се налази на листи, још није саопштено. У 2016. години, Украјина је увела забрану увоза из Русије одређеног броја производа. Крајем прошле године, кукурузни скроб, глукоза и глукозни сируп, као и малтодекстрин су додани на ову листу.

Кијев редовно уводи нове санкције против Москве, оптужујући је за уплитање у унутрашње послове земље. Тако су у марту руске компаније, бизнисмени, политичари, посланици и полицијски службеници дошли под ограничења, који су, према Кијеву, "били укључени у инцидент у Керчском мореузу, учествовали у изградњи Кримског моста, као и на изборима у самопроглашеним републикама Донбаса".

У Москви такве оптужбе и акције називају неприхватљивим.

Шеремет: САД делују са становишта „Што је дозвољено Јупитеру, није дозвољено волу“ - Амерички став признавања Голанске висоравни као територије која припада Израелу и неслагање са поновним уједињењем Крима и Русије могло би се описати познатом крилатицом „Што је дозвољено Јупитеру, није дозвољено волу“ и добро описује политику двоструких стандарда, изјавио је посланик Државне думе Русије са Крима Михаил Шеремет.

„САД делују са становишта ’Што је дозвољено Јупитеру, није волу‘, а смисао је у томе да је њима све дозвољено, а осталима је дозвољено само да следе њихове одлуке. Све су то двоструки стандарди“, објаснио је Шеремет.

Према његовим речима, америчке власти представљају своју агресивну политику у виду формулација које су погодне за њих, а које потом намећу светској заједници.

Шереметев је истакао да је повратак Крима у своју историјску домовину јединствен историјски процес, који се одвијао строго у складу са свим нормама међународног права, као и тадашњим украјинским законодавством.

Предизборна кампања Порошенка пред други круг избора - против Путина - Украјински лидер Петро Порошенко наступа у другом кругу избора против руског председника Владимира Путина, о чему сведочи билборд, који је на својој Фејсбук страници објавио аналитичар јавног покрета "Часно" Игор Фесченко.

Председнички избори одржани су у Украјини 31. марта. Према ЦИК-у, ниједан од кандидата није добио потребан број гласова за победу у првом кругу. Други круг ће се одржати 21. априла. У њему ће учествовати Петро Порошенко и Владимир Зеленски, који је у првом кругу освојио скоро двоструко више гласова од садашњег председника.

"Вал оглашавања почиње да расте. Срећом, то ће трајати само седмицу и по. Фотографија: Кијев. 9. априла 2019.", написао је Фесченко, објављујући фотографију великог билборда, на којем су приказани Порошенко и Путин.

На дну фотографије: "21. април. Одлучујући избор!".

Према речима Фесченка, у кампањи Петро Порошенко такође дистрибуише новине са сличним садржајем. Тираж је четири милиона примерака.

Раније су украјински медији пренели да су се слични билборди појавили и у Харкову.

Портпарол руског председника Дмитриј Песков коментарисао је кориштење фотографије Владимира Путина у изборној кампањи Петра Порошенка.

"Ми бирамо Путина, а Украјинци - видећемо", рекао је Песков новинарима.

Он је такође раније коментарисао изборе у Украјини, те је рекао да је то посао самих Украјинаца, али да би Кремљ волео да на власт у Украјини дође председник мира, а не рата, који ће трезвено проценити стварност.

Помпео о Голану и Криму: Израел добио Голан јер је био нападнут, а Русија није била у одбрамбеном положају - Амерички државни секретар Мајк Помпео позвао је да се не упоређује ситуација са једностраним признавањем Голанске висоравне као израелске територије од стране САД-а и присаједињења Крима Русији.

"Ове ситуације су потпуно различите. Израел је добио Голанску висораван због чињенице да је био нападнут. Он ју је бранио. Они су ову територију наставили да бране. Русија, напротив, није била у одбрамбеном положају. Одлучила је да одузме територију од људи који јој нису представљали никакву претњу", рекао је Помпео на саслушању у Сенату САД.

На питање о томе, сенатор из Демократске партије Дик Дурбин је рекао да се освојена земља као резултат непријатељстава сматра окупираном територијом према међународним нормама. Помпео је одговорио да неће расправљати о детаљима током саслушања, те је понудио сенатору услуге својих подређених, који ће, како је рекао, бити спремни да разговарају о овом делу међународног права.

"Друга ствар је питање практичне политике. Ако је то све тако, онда не морате платити за агресију, да ако нападнете и изгубите део ваше територије као резултат напада и враћања, једноставно зато што нисте успели у томе, то је веома лош систем“, додао је Помпео.

Дурбин је на приметио да би, према тој логици, Сједињене Америчке Државе могле да траже територију Ирака.

"Можемо навести десетине и десетине примера, али сте ме само замолили да упоредим ситуацију на Голану и Криму", одговорио је Помпео.

Амерички председник Доналд Трамп раније је потписао декларацију о признавању израелског суверенитета над Голанском висоравни током састанка с израелским премијером Бењамином Нетанијахуом. Током Шестодневног рата 1967. године, Израел је окупирао сиријску Голанску висораван, а 1981. године ју је једнострано анектирао. Припадност висоравни сматра се главним субјектом израелско-сиријског сукоба, а покушаји решавања питања су ппредузимани до почетка грађанског рата у Сирији.

Крим је постао руски регион након референдума одржаног у марту 2014. године, у којем је 96,77% бирача у Републици Крим и 95,6% становника Севастопоља било за придруживање Русији. Кримске власти одржале су референдум након државног удара у Украјини у фебруару 2014. године. Украјина и даље сматра Крим својом, али "привремено окупираном територијом". Руско руководство је у више наврата саопштило да су становници Крима на демократски начин и у складу са међународним правом и Повељом УН-а, гласали за поновно уједињење са Русијом. Руски председник Владимир Путин је саопштио да је питање Крима "потпуно затворено".

Путин: Будућност Русије не зависи од санкција, она зависи само од нас - Председник Владимир Путин је рекао да будућност Русије не зависи од санкција, већ од креативности Руса, трансформације економије и политичког система.

"Будућност Русије не зависи од санкција, она зависи само од нас. Од тога колико можемо ефективно да трансформишемо наш политички систем, колико ће он бити демократски, колико ће гурнути све најздравије силе друштва, креативну енергију наших грађана на површину и колико ефикасно можемо све ово искористити. Од тога колико можемо ефикасно искористити унутрашње ресурсе руске економије", рекао је Путин током пленарне седнице Међународног арктичког форума.

Председник је рекао да се санкције тренутно не користе као инструмент геополитичке борбе, већ као елемент конкуренције.

"Данас се санкције користе, не као инструмент геополитичке борбе, него просто, као елемент конкурентске борбе у свету", рекао је председник.

Путин: САД затежу само када то њима одговара - Председник Владимир Путин сматра да САД „затежу“ само када то њима одговара, док на интересе других не обраћају пажњу.

„Подсећам још једном да, какве год да су санкције, први терет течног природног гаса са Јамала је отишао у САД, смешно, али то је чињеница. Трговина се наставља. Јер тамо, где одговара нашим америчким партнерима-пријатељима, Русија транспортује, а кад треба у Европу, одмах нешто затежу. Ако им није од користи, на интересе осталих држава не обраћају пажњу“, рекао је Путин на пленарној седници Међународног арктичког форума.

Он је додао да западне санкције неће омести реализацију планова Русије за развој Арктика.

„Чак у неком степену то нас подстиче да активно развијамо сопствене технологије“, рекао је Путин.

Руски председник је одговорио на речи председника Финске Саулија Нинисте, који је рекао да је Русија сама крива за санкције, нагласивши да Крим не припада арктичкој зони.

„Крим, колико знам, није у арктичкој зони. Међутим, ипак ћу вам рећи: ми смо се окупили овде како бисмо разговарали о проблемима Арктика. Не бисмо желели да се због мера које нису благовремено предузете Арктик претвори у нешто слично Криму, а да се Крим претвори у пустињу“, рекао је Путин.

То нису празне речи, рекао је он и подсетио да се у слојевима Арктика могу наћи остаци тропских биљака и животиња.

„У историји човечанства је то већ било. Треба да разумемо шта се дешава и заједно реагујемо“, нагласио је руски председник.

„Када су наш цар-реформатор Петар I и шведски краљ-романтик Карло XII ратовали, од тада је прошло много времена и сада се неки проблеми, о којима говоримо данас, могу решити само заједничким напорима. Због тога смо се данас и окупили. Мислим да ће то бити корисно“, додао је Путин.

Други круг избора у Украјини - удар на европску демократију? - У Украјини је 31. марта одржан први круг председничких избора. У првом кругу, познати глумац Владимир Зеленски освојио је 30,24% гласова, а друго место заузео је садашњи шеф државе Петро Порошенко са 15,95% освојених гласова. Треће и четврто место заузели су Јулија Тимошенко (13,4%) и Јуриј Бојко (11,67%). Занимљиво, иако је већина стручњака предвиђала да ће Зеленски и Порошенко проћи у други круг, мало ко од њих је очекивао оволику разлику.

Међутим, што се тиче података из социолошких истраживања, сви они се толико разликују да се ниједан од њих тешко може сматрати објективним. На крају крајева, анкете су исто средство притиска на бирача, као и друга изборна агитација. Многи у првом кругу неће гласати за очигледног кандидата губитника, поготово ако је њихов број тако велик, те ће дати свој глас за "мање зло" у првом кругу. Стога није изненађујуће да су резултати првог круга били донекле неочекивани, поготово након јасно наручених резултата социолошких студија, које су дале друго место Јулији Тимошенко и Јурију Бојку. Међутим, друго место је сасвим сигурно заузето од стране садашњег председника Украјине, Петра Порошенка. Читајте више
Украјинa - из минута у минут -

ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима