Апел 243: Захтијевамо формирање Независне комисије за утврђивање посљедица НАТО бомбардовања на здравље људи

26.03.2019. год.

На дан 24. марта 2019. године, укупно 243 угледна грађанина Црне Горе, међу којима Митрополит Амфилохије, владике Јоаникије, Кирило и Методије, 18 љекара, 10 универзитетских професора, 20 народних посланика, градоначелник Будве Бато Царевић, предсједник СО Котор Драгица Перовић, потпредсједници Општине Херцег Нови Милош Коњевић и Данијела Ђуровић, потпредсједник СО Беране Горан Киковић, предсједник Удружења књижевника Црне Горе Новица Ђурић, предсједнички кандидат опозиције на изборима 2018. – Младен Бојанић, спортисти Андрија Прлаиновић и Ратко Драшковић, режисер Данило Бећковић, глумац Славиша Чуровић, предсједник Удружења новинара Црне Горе Горан Ћетковић, предсједник Србског националног савјета др Момчило Вуксановић, предсједник Матице Боке Жељко Комненовић и тд, подржали су формирање „Независне комисије за утврђивање посљедица НАТО бомбардовања на здравље људи“.

Број 243 иницијална подржаваоца Апела симболично је детерминисан датумом почетка НАТО агресије. Након упознавања јавности са садржајем Апела, документ ће се прослиједити парламенту и Министарству здравља на даље разматрање и биће отворен да га потпишу сви заинтересовани грађани, истакао је у коментару за ИН4С један од иницијатора Апела, Игор Дамјановић.

Дио потписника Апела 243

Апел за формирање „Независне комисије за утврђивање посљедица НАТО бомбардовања на здравље људи“

Навршава се 20 година од НАТО агресије на Србију и Црну Гору. Прве НАТО бомбе у ноћи 24. марта 1999. године лансиране су на територију Црне Горе. У Даниловграду је пала и прва жртва агресије, војник Саша Стајић. Агресија НАТО пакта представљала је прво директно кршење међународног права на територији Европе од Другог свјетског рата.

Током 78 дана трајања агресије на мети НАТО авијације нашли су се школе, болнице, путнички возови и аутобуси, избјегличке колоне, мостови, пијаце, привредни објекти, Амбасада НР Кине, зграда РТС-а и многи други цивилни објекти. Око 4000 грађана СРЈ, од чега већина цивили, изгубили су своје животе.

Невине жртве НАТО агресије, а посебно 79 дјеце, међу којима су Мирослав Кнежевић, Јулијана Брудар и Оливера Максимовић страдали у Мурину, грађани Црне Горе никада не смију заборавити.

НАТО жртве бомбаровања у Мурину

Међутим, додатно забрињава то што постоји основана сумња да број страдалих није коначан и да су НАТО бомбе бачене на нашу земљу 1999. године наставиле да и даље убијају. Није никаква тајна да су испаљене авио-бомбе и крстареће ракете НАТО-а биле пуњене осиромашеним уранијумом и другим високотоксичним супстанцама, као и да су приликом бомбардовања одређених фабрика и инфраструктурних објеката ослобођене друге опасне материје.

Налази еминентних стручњака упозоравају да су пројектили пуњени осиромашеним уранијумом трајно опасни по здравље људи, јер период полураспада уранијума мјери се милијардама година. Након спроведених истраживања, Холандија је због осиромашеног уранијума још 30. јуна 2000. године донијела одлуку о повлачењу својих војника са територије Косова и Метохије и наложила да се њихова заштитна одјећа одложи у складишта за радиоактивни материјал.

До забрињавајућих резултата о негативном утицају осиромашеног уранијума на здравље људи дошла је и комисија италијанског парламента, која је на ову тему саслушала више од 300 испитаника. До краја 2017. године италијанско правосуђе донијело је укупно 43 пресуде, којима се налаже исплата одштете од рака обољелим италијанским војницима, који су служили у војним мисијама на Косову и Метохији и другим територијама изложеним дејству осиромашеног уранијума.

У неколико случајева одштета је исплаћена и породицама преминулих војника. Прошле године у Србији је формирана парламентарна „Комисија за истраживање последица НАТО бомбардовања“. Њен први, прелиминарни налаз објављен прошлог мјесеца, показао је да у Србији дјеца од малигних болести оболијевају више него било гдје у свијету.

Ни територија Црне Горе није била поштеђена уранијумских бомби, као ни дејстава по складиштима горива и муниције. Оно што за сада ван сваке сумње знамо, јесте да је НАТО 30. маја 1999. године на полуострву Луштица (рт Арза), локалитету на коме није било никаквих војних објеката нити распоређених јединица, дејствовао са око 90 пројектила са осиромашеним уранијумом. Измјерена радиоактивност на Луштици, непосредно након дејства НАТО авијације, била је 350 пута већа од дозвољених вриједности.

Из Института за јавно здравље недавно је саопштено да је у 2013. години највећи број новообољелих од карцинома регистрован у Будви и Тивту, градовима између којих се налази полуострво Луштица, односно Подгорици и Даниловграду, најинтензивније бомбардованим мјестима током НАТО агресије.

Забрињавајућу статистику кретања обољелих од малигних болести недавно је презентовао и директор Клинике за онкологију и радиологију Клиничког центра Црне Горе проф. др Владимир Тодоровић. Водећи црногорски онколог саопштио је да је број пацијената на његовој клиници утростручен у односу на бројно стање прије девет година, а да број умрлих на годишњем новоу достиже бројку чак 1300 људи.

Имајући у виду горе наведено, ми, подржаваоци овог Апела, захтијевамо од Министарства здравља Црне Горе, Црногорског друштва за борбу против рака и Скупштине Црне Горе, хитно формирање Независне експертске комисије, која би утврдила узрочно-посљедичне везе између пораста броја обољелих од малигних болести и употребе осиромашеног уранијума и ослобађања других високотоксичних материја током НАТО агресије 1999. године.

ИН4С