Радоване, сиђи са тапете – прекоманду имаш међу свете

(Колумну први пут објављену 24.03.2016. године, репризирамо поводом „коначне“ пресуде естрадног суда у Хагу. Ништа се, ни у свијести Срба, нити њихове околине, није промијенило по овом питању, прим. Фронтал.СРБ)

И Србија и Србска су биле под ужасним притисцима, зато што се Радован Караџић није предавао шоумејкерском, хохштаплерском квазисуду у Низоземској. Његов живот у бјекству је узрастао у оправдање за већ безочно злостављање србског народа у цјелини. Ужасна неправда која нам се наносила, од Призрена до Глине, правдана је преко медија преуморном плебсу Караџићем и Младићем. Ето, само да се њих двојица предају, па ће НАТО закопчати шлиц.

Омамљено кметство није се знало побунити ни кад су члановима Радованове породице одузимани лични документи. Људска права која би могли сутра одузети и њима. Само ако им дође.

И тако, док је дане проводио под именом Драган Дабић, на крају трамвајских линија 7, 9 и 11, на Новом Београду, један мој колега, Србијанац, не знајући да је ту негдје међу нама, узвикнуо је за кафанским столом:

– Ушао си, бре, у песму! Шта више човек може да очекује од живота? Пуцај себи у главу, или узми онај појас са експлозивом и предај им се!

ХУМАНИСТИЧКА ЋЕЛЕ-КУЛА

Овакав став, да чудовишном змају који мучи село не требамо жртвовати дјевицу, краљеву кћер, већ бившег краља главом; била је веома раширена у непрепознатљиво разглављеном србском идеолошком бићу. Такав канибалски порив за преживљавањем већине, дугорочно, као историјска чињеница, растаче самопоуздање. Оног ко је у будућности буде водио, и нације у цјелини. Остаје као срамота, коју смо на прелазу вијекова урадили превише пута.

Ликови свих оних официра, генерала, министара и предсједника; које смо предали непријатељу као да им шаљемо одсјечене главе у ћуповима за Стамбол, исто ће тако бити упамћени у србској повијести. Као мученици и праведници. Ововијековне главе за Ћеле-кулу, којој смо грађевински материјал обезбиједили добровољно.

Младића се добро и уживо сјећам из рата, док ми је Радован свјежије урезан у посљератном памћењу. Као биће иза стакла. Изложбени експонат, на које западноевропске екскурзије у Хаг клинцима уперују прстом. Показују како изгледа зли, зли чика. Геноцидер и непослушник.

Тако ће проћи свако ко не буде слушао.



Шта год да је неко, лично или објективно, имао против Радована Караџића – данас то престаје.

Пресудом ће бити изречена завршна ријеч у претварању истог у свеца.

Наравно, не његовом кривицом и заслугама. Већ одавно он више нема права на сопствени живот. С које год сране да се погледа, Радован више није појединац са јединственим матичним бројем, већ симбол једног покрета, времена и циља. Иста ствар се десила и са Слободаном Милошевићем и Војиславом Шешељем, као естрадно најексплоатисанијим личностима у хашкој представи за дјецу до пет година. Дата им је прилика за искупљење гријеха пред сопственим народом. То је основни резулат лажног суда у Хагу.

ВЈЕРУЈЕШ ЛИ МЕНИ, ИЛИ СОПСТВЕНИМ ОЧИМА?

Пресуда Караџићу ће завршити на ђубришту историје као аргумент у међунационалној препирци, који једној страни звучи као „земља је равна плоча, пресудио Хашки трибунал“.

Мало је ова развучена тема данас и досадна. Повећава се само број година у пјесми која Рашу позива да сиђе са планине. Све друго је речено, што се рећи могло. Позиције су непомјерљиве и, заправо, изрицањем праворијека од непријатељске стране у сукобима деведесетих, која је врло расположено убијала Србе готово читаву деценију, плански их протјерујући осиромешеним уранијумом са њихових етничких територија, неће се десити ништа ново.

Сањају шовинистички романтици да ће новим медијским Маркалама и Васе Мискина, узгибати озбиљнију инситуционалну и међународну расправу о државно-правном статусу Републике Српске. Нема од тих сватова ништа. Као што и 09.01. остаје Дан Републике. Проглашен 1992. године, док је у позадини позорнице била окачена србска застава и југословенска тробојка са петокраком.

Треба, евентуално, мало спремити желудац. Прегрмити медијску онанију из Ефбиха и Енерха. Њихово тровање млађих нарашаја неискреном и мржњотворачком визијом почетка и тока рата у бившој Социјалистичкој Републици БиХ.

За три дана ће осванути нови.

Фронтал.СРБ