Украјина и Новорусија из минута у минут - 13.03.

14.03.2019. год.

Карта повлачења тешког наоружања - кликнути за увећање

Спровођење Минских споразума - кликнути на карту за увећање

Карта ситуације на фронту за 13.03. (карта кијевских снага) - кликнути на карту за увећање

Испод се налази интерактивна мапа бојевих дејстава у Новорусији - Клинути овде или на мапу испод

ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима

Преглед дешавања на ратишту у Новорусији за 13.03.

Стање на фронту - .

Преглед политичко-економских и других вести за 13.03.

Помпео: Русија напала Украјину како би добила приступ њеним резервама нафте и гаса - Амерички државни секретар Мајк Помпео оптужио је Русију за политички притисак на Украјину кроз енергетски сектор.

"Русија користи гасоводе како би извршила притисак, политички притисак на Украјину", рекао је Помпео.

Он је такође рекао да је Русија "напала Украјину како би добила приступ њеним резервама нафте и гаса".

"Она (Русија) је одлучна да спречи Украјину да искористи своје резерве енергије и користи своје гасоводе и мреже како би довела енергију у домове својих грађана", рекао је Помпео.

Русија је више пута одбацивала оптужбе Запада за уплитање у унутрашње послове Украјине, те је саопштила да је заинтересована за решавање унутрашњег украјинског сукоба.

Парламент ЕУ одобрио нацрт резолуције у којој се Русија назива „основним извором дезинформација у Европи“ - Парламент ЕУ је одобрио нацрт резолуције у којој се Руска Федерација назива „основним извором дезинформацијa у Европи“ и која садржи предлог да се развије правни механизам како би се уводиле санкције против лица која су одговорна за њихово ширење.

Нацрт резолуције израдила је посланик из пољске Ана Фотига, која је већ једном пре три године предложила да се усвоји резолуција о борби против руских медија. У јануару је овај нацрт одобрен од стране Одбора за спољне послове и сада је стављен на гласање.

За нацрт резолуције гласало је 489 посланика, 148 против и 30 уздржаних.

Резолуција предлаже и да се "осуде све агресивније акције Русије, Кине, Ирана, Северне Кореје и других, које имају за циљ подривање или суспензију регулаторног оквира и принципа европских демократија и суверенитета земаља Источног партнерства, као и утицаја на изборе и подршку екстремистичким покретима, с обзиром да су сајбер напади све учесталији".

Истовремено, документ позива на "подизање свести о руским кампањама дезинформација, будући да је Русија главни извор дезинформација у Европи".

Аутор такође позива "да се подрже земље које су повезане са ЕУ и западним Балканом те да им се пруже професионални ресурси и технологије како би се поуздано осигурала заштита њихових изборних процеса од штетних сајбер напада, дезинформација и пропагандних активности које потичу из Русије и других непријатељских субјеката".

Текст садржи предлог “да се размотри развој правног оквира како у ЕУ тако и на међународном плану како би се одговорило на хибридне претње”, као и за “циљане санкције против оних који су одговорни за организовање и вођење кампања дезинформација”.

Пројекат такође садржи приједлог да се у ЕУ створи одвојено радно тело које ће се бавити „контра пропагандом“, као и да се повећају средства за постојеће структуре такозване „стратешке комуникације“ у ЕУ. Такође се препоручује „повезивање постојећих националних и локалних специјализованих центара, медија, невладиних организација и других организација, посебно НАТО-а, које се баве хибридним ратовањем, у паневропску мрежу која би помогла у координацији њихових акција".

Парламент ЕУ је 2016. године усвојио резолуцију под називом „Стратешке комуникације ЕУ као супротстављање пропаганди трећих страна“. У документу се наводи да је Русија наводно пружала финансијску подршку опозиционим политичким странкама и организацијама у земљама ЕУ. Москва је овај документ назвала деградацијом идеје демократије у европском друштву и парламентаризма.

Песков: Русофобија ће у САД-у расти све више како се буду приближавали председнички избори - Русофобија ће, како се буду приближавали председнички избори у САД-у, расти све више, будући да је то инструмент тамошње изборне политике, изјавио је портпарол руског председника Дмитриј Песков.

„То није наш проблем, то је више унутрашњи процес који се одвија у САД. Било који стручњак би могао да прогнозира да ће уочи наредних председничких избора у Америци русофобија расти, јер се русофобија увек користила као инструмент изборне политике“, рекао је Песков, одговорајаћи на питање да ли Кремљ види назнаке евентуалног краја санкционе политике коју САД воде против Русије.

Песков је такође прокоментарисао и усвајање закона од стране Представничког дома САД којим се забрањује Белој кући да призна суверенитет Русије над Кримом рекавши да Кремљ ни не очекује од америчких конгресмена било какве трезвене оцене будући да се и они воде русофобичном линијом.

„Они су под утиском емоција које им не омогућавају да трезвено сагледају ситуацију и да пројаве било какву политичку вољу која би била у складу са интересима и једне и друге стране“, додао је Песков.

Морозов: Конгрес САД послао јасан знак да је према Русији непопустљив - Одлука америчког Представничког дома да законом забрани Белој кући да призна руски суверенитет над полуострвом Крим представља поруку председнику Доналду Трампу да је било какав други став о том питању недопустив, изјавио је члан међународног комитета Савета федерације Русије Олег Морозов.

„То је чисто политичка ствар, а не правна. Првенствено је то порука Трампу да без сагласности Конгреса не може да мења став о питању Крима. Поред тога, ово је и порука Трампу да Конгрес и даље мисли да он сарађује са Русијом, иако је то апсурдно“, рекао је Морозов.

Са друге стране, ово је јасан знак и да се став САД о Криму не може мењати другачије него усвајањем новог закона, што значи да се то питање не може мењати у складу са политичком конјунктуром.

Такође, што је јако битно, додао је Морозов, Конгрес је на овај начин послао јасан знак да је према Русији непопустљив, као и да међу конгресменима и даље влада русофобија и политика глобалног реваншизма.

Представнички дом Конгреса САД усвојио је закон којим се Белој кући забрањује да призна руски суверенитет над Кримом.

УН: У Украјини влада атмосфера застрашивања - Управа врховног комесара за људска права Уједињених нација објавила је извештај о ситуацији са људским правима у Украјини уочи предстојећих председничких избора, те се наводи да у земљи влада „атмосфера застрашивања“.

Како се наводи у документу, грађани у Украјини се прибојавају да слободно изражавају своје мишљење, али скреће се пажња и на тенденцију жестоких напада на новинаре и активисте.

Према подацима УН, углавном те нападе спроводе радикално оријентисане групације, као и да одговорни за нападе углавном пролазе некажњено.

Поред тога, ситуацију је додатно закомпликовала и аутокефалност „Украјинске цркве“, будући да су се односи православних заједница додатно заоштрили.

Председнички избори у Украјини требало би да буду одржани 31. марта.

САД законом забрањују да се Крим призна као део Русије - Представнички дом Конгреса САД усвојио је закон којим се Белој кући забрањује да призна руски суверенитет над Кримом.

Како се наводи, Представнички дом је усвојио „Закон о непризнавању прикључења Крима“ са 427 гласа „за“ и са једним гласом „против“.

Раније је Комитет Представничког дома за спољне послове једногласно усвојио закон којим се Белој кући забрањује да призна да је Крим део Русије. Према тексту закона, Вашингтон не признаје „дејуре или дефакто“ руски суверенитет над Кримом и над ваздушним простором и територијалним водама полуострва.

САД планирају да издвоје 250 милиона долара за украјинску војску - САД планирају да издвоје 250 милиона долара за подршку војним и другим безбедносним снагама Украјине, а део тих средстава ће отићи на замену старог америчког наоружања, наводи се у предлогу буџета Пентагона за финансијску 2020. годину.

Сличан обим помоћи Украјини је био намењен буџетом за 2019. годину.

Пентагон је затражио и 13,6 милијарди долара за противракетну одбрану. Министарство одбране САД планира да затражи од Конгреса и 2,6 милијарди долара за израду хиперзвучног оружја.

Још 3,7 милијарди долара ће бити потрошено за развој беспилотних и аутономних система за акције у условима борбе против могућих противника.

Поред тога, 927 милиона долара милиона долара ће бити издвојено за развој програма вештачке интелигенције, укључујући у области распознавања објеката.

Финансијска 2020. година ће у САД почети 1. октобра 2019. године.

Према нацрту, који ће пре него што Конгрес буде расправљао можда имати и неке измене, буџет америчког министарства одбране у 2020. години ће износити 750 милијарди долара, што је пет посто више него у 2019. години.

Раскид Споразума о пријатељству Русије и Украјине није у складу са интересима две земље - Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да раскид Споразума о пријатељству није у складу са интересима ни Русије ни Украјине.

„Тај документ је од обостраног интереса. Раскидом тог уговора Украјина пуца себи у ноге“, истакао је.

Претходно је Москва упутила Кијеву протестну ноту, наводећи да је Украјина прекршила Споразум о пријатељству са Русијом.

Министарство спољних послова Русије навело је и да је Украјина прекршила члан шест Споразума, према коме стране преузимају на себе обавезу да „неће склапати никакве споразуме са трећим земљама против друге стране“, као и да неће дозволити да се „њена територија користи на штету безбедности друге стране“.

Шеф украјинског „Нафтогаса“ оптужио Немачку да лишава Украјину транзита руског гаса - Кијев може остати без транзита руског гаса због акција Берлина, Москве и дела украјинскe елите, саопштио је шеф украјинског "Нафтогаза" Андреј Коболев.

„Нафтогас“ улаже „максималне напоре“ да сачува транзит гаса преко Украјине након 2019. године, додао је он.

Међутим, он је признао да није уверен да ће се то десити.

С тим у вези, према његовом мишљењу, приступ обнова украјинског гасног транспортног система требало би да буде „уравнотежен и одговоран".

Лавров: Модерна америчка „дипломатија“ се своди или на претње, или санкције, или покушаје куповине савезника - Нацрт америчког буџета, којим се предвиђа издвајање више од пола милијарде долара за помоћ партнерима у борби против Русије, може се назвати покушајем подмићивања Вашингтона, изјавио је министар спољних послова Сергеј Лавров.

"Оно што видимо у захтеву администрације (Трампа) у оквиру буџета за наредну годину, наравно, није дипломатија, то је или модерна америчка дипломатија, која се своди или на претње или санкције, или, како се испоставља, на покушај куповине савезника“, рекао је Лавров након састанка са аустријским министром спољних послова, преносе РИА Новости.

„О томе, пре свега, наравно треба да одлучују амерички законодавци и амерички порески обвезници, колико то одговара њиховим интересима. И, наравно, треба да одлуче земље које су примаоци ове великодушне помоћи у борби против злонамерног утицаја Русије. Очигледно да би тамо извршиле свој добронамерни утицај“, додао је шеф руске дипломатије.

Према његовим речима, не зна се колико ће се тим земљама-примаоцима иницијативе свидети што желе да их купе.

„Али, знајући тренутне манире који преовлађују у Вашингтону, не искључујем могућност да, уколико одбију ову наметнуту помоћ, њима ће увести санкције“, закључио је Лавров.

Украјинa - из минута у минут -

ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима