Пробни попис почиње 1. априла

13.03.2019. год.

Први пут грађани ће бити испитивани о боравку у иностранству, а свим особама које су мењале адресу унутар Србије биће постављено питање о главном разлогу пресељења

У организацији Републичког завода за статистику од 1. до 30. априла биће организован пробни попис становништва, којим ће бити обухваћено око 20.000 домаћинстава и станова, односно око 50.000 становника. Како објашњавају у националном статистичком заводу, пробни попис биће спроведен у 51 општини, односно граду, а узорак је тако изабран да у сваком управном округу Србије буде заступљена најмање једна општина или град.

Основни циљ пробног пописа јесте да се правовремено тестирају сва методолошка, организациона и информатичка решења и инструменти који су припремљени за попис 2021. године. На пробном попису користиће се две методе прикупљања података – самопописивање путем интернета, које ће бити организовано у изабраним пописним круговима на територији Београда, Новог Сада и Ниша, и теренско прикупљање података помоћу лаптопова, које ће бити организовано у свим осталим градовима и насељима.

За становнике престонице, Новог Сада и Ниша који се не буду пописали путем интернета, биће организовано класично пописивање од стране пописивача од 8. до 30. априла. За теренско прикупљање података биће ангажовано 85 пописивача, а њихов рад контролисаће 25 инструктора. Наши суграђани за које је предвиђено самопописивање путем интернета ускоро ће у свом поштанском сандучету добити коверат Републичког завода за статистику са приступном шифром за самопописивање. Остало становништво, које ће бити пописано на класичан начин, ускоро ће на локалу бити информисано о посети пописивача Републичког завода за статистику.

– Захваљујући попису становништва 2011. године први пут смо сазнали број ванбрачних заједница у Србији, а једно од нових питања у пробном попису биће питање о периоду боравка у иностранству, односно о години одласка и повратка из иностранства, с тим што се ово питање поставља само особама које су се вратиле из иностранства и које су најмање годину дана у континуитету живеле ван земље – каже Љиљана Ђорђевић из националне статистичке институције.

Поред тога, свим особама које су се селиле, односно мењале место сталног становања, биће постављено питање о главном разлогу пресељења. Остала питања у пробном попису не разликују се знатно од питања која су постављана у претходном попису. Наши суграђани биће питани за датум рођења, пол, брачни статус, да ли живе у ванбрачној заједници, које су им образовне, економске и миграционе карактеристике, национална припадност, матерњи језик, вероисповест, информатичка писменост…

С обзиром на то да пробни попис служи за тестирање упутстава и питања, прикупљени подаци неће бити јавно објављени, већ ће се користити само за статистичке анализе и боље формулисање питања приликом пописа 2021. године. Током прошлог пописа искоришћено је 300 тона папира за штампање материјала, а одштампано је 12 милиона упитника. Осим тога, ангажовано је 500 оператера који су седам месеци, у две смене, уносили прикупљене податке у систем. Захваљујући употреби дигиталних технологија, број пописивача ангажованих у наредном попису становништва биће драстично смањен. Уместо 40.000 људи, колико их је ангажовано 2011, планирано је да се уговори потпишу са око 15.000 пописивача, чија ће обука трајати пет дана. За потребе пописа 2021. године биће набављено око 18.000 лаптоп рачунара.

Процене Центра за демографска истраживања Института друштвених наука говоре да је број становника Србије пао испод седам милиона, односно да у нашој земљи тренутно живи 6.906.926 становника, а попис 2021. године даће егзактан одговор на питање колико Србија има становника. Подаци говоре да се њихов број од 2007. до 2017. године смањио за 360.000. У истом периоду удео становништва млађег од 15 година опао је са 15,5 одсто на 14,4 одсто, док је проценат старијих од 65 година порастао са 17,2 на 19,6 одсто. Контингент становништва старости од 15 до 64 године незнатно се смањио, али је просечна старост становништва порасла са 40,9 година, колика је била 2007, на 43 године, колико је износила 2017. Статистика сведочи и да се у последњих десет година продужио животни век наших суграђана – са 70,7 на 73 године код мушкараца, односно 76,2 на 77,9 година код жена.

Катарина Ђорђевић, Политика