Москва: Након отворене агресије на СР Југославију НАТО постао главна претња глобалној безбедности

13.03.2019. год.

Савет Федерације позвао парламенте страних држава, УН-а, ЗНД-а, ОДКБ-а, ОЕБС-а и Парламент ЕУ да осуде агресију НАТО-а на Југославију и предузму све потребне радње за превазилажење њених последица.

Војна операција НАТО-а против суверене Југославије коначно је претворила савез у велику претњу сигурности у свету, а некажњавање одговорних довело је до нових трагедија у Сирији, Ираку и Либији, наводи се у саопштењу Горњег дома (Савет Федерације) Руске Федерације.

"Војна операција НАТО-а против Савезне Републике Југославије, која је покренута 24. марта 1999. године, представљала је отворену агресију на суверену државу у Европи, стварајући директну претњу међународном миру и сигурности, што је негативно утицало на даљњи развој односа између европских држава и поткопало њихово међусобно поверење" , наводи се у документу усвојеном у вези са двадесетогодишњицом почетка НАТО агресије на СР Југославију.

Нажалост, поуке из ових трагичних догађаја нису научене, а НАТО се и даље фокусира на војну силу у решавању сукоба у међународним односима, наводи се у саопштењу.

"Након тога, под лажним изговорима и без одобрења Савета безбедности УН-а, један број земаља чланица НАТО-а користио је оружану силу против других суверених држава - Ирака, Либије, Сирије, а данас постоје претње о могућности да се подузму исте акције против Венецуеле, Кубе и Никарагве", - наведено је у саопштењу.

Ракетни напади и бомбардовање Југославије, укључујући употребу муниције са осиромашеним уранијумом, довели су до бројних цивилних жртава и уништења многих цивилних објеката.

Поред тога, признавање независности Косова 2008. године од стране западниг земаља било је наставак генералне линије НАТО-а у циљу подстицања сепаратизма у сукобима на територији бивше Југославије и насилног распарчавања републике, наводи се у саопштењу.

"Де факто отцепљење једног дела територије Југославије - аутономне територије Косова и Метохије, је уследило као последица агресије те је створило опасан преседан у међународним односима и закомпликовало решавање постојећих конфликата у којима су учествовале непризнате државе. Истовремено, положај западних држава у сличним конфликтима у Молдавији, Грузији и Украјини испоставља се као супротност, у којој је право народа на самоопредељење категорички искључено “, наглашавају законодавци.

Савет Федерације је уверен да су војне акције НАТО-а које су предузете у супротности с одредбама Повеље УН-а и без одговарајуће одлуке Савета безбедности УН-а узроковале огромну штету међународним безбедносним системима, наводи се у саопштењу.

"Чињеница да починиоци злочина нису нису кажњени, довела је до нових агресивности држава чланица НАТО-а против других суверених држава. Након напада 1999. године, НАТО је коначно постао главна претња глобалној и регионалној безбедности“, наглашава се у документу.

Сенатори су убеђени да се "акције држава чланица НАТО-а у односу на Југославију квалификују као чин агресије против суверене државе, а њени иницијатори и извођачи морају сносити међународну правну одговорност".

Савет Федерације је такође позвао парламенте страних држава, УН, ЗНД, ОДКБ, ОЕБС и Парламент ЕУ да осуде агресију НАТО-а на Југославију и предузму све потребне радње за превазилажење њених последица.

Извор
фото: © Валерий Шарифулин/ТАСС/ vostok.rs