Тимошенкова најавила почетак процедуре импичмента Порошенка - Кандидатк за председника Украјине Јулија Тимошенко најавила је почетак импичмента председника Украјине Петра Порошенка, након што је објављен текст о његовим огромним проневерама у војсци.
„Материјал који су новинари објавили потпада под Члан 112. Кривичног закона, а то је велеиздаја“, изјавила је Тимошенкова током говора у Ради.
Устав дозвољава да се покрене опозив ако се председник терети за велеиздају или неко друго кривично дело. Да би се покренула процедура опозива, Парламент је дужан да оформи привремену истражну комисију, која ће прикупити све чињенице. Након тога, Врховна рада треба са 226 гласова да донесе решење о подношењу тужбе против председника, а затим да са 300 гласова покрене поступак опозива.
Уставни суд мора пре тога да донесе закључак о законитости поступка, а Врховни суд треба да потврди да је председник државе заиста починио кривично дело.
Група украјинских независних истраживачких новинара Бихус.инфо недавно је објавила материјал у којем је разоткривена шема великих крађа у украјинском систему одбране. Аутори извештаја тврде да су у проневере били укључени званичници блиски Порошенку.
У истрази се наводи да су Игор Гладковски, син првог заменика секретара Савета за националну безбедност и одбрану Украјине Олега Гладковског, и његов друг и пословни партнер Виталиј Жуков, као и Андреј Рогоза од 2016. године украјинским одбрамбеним предузећима продавали резервне делове за војну опрему са маржом од 300 одсто.
Они су наводно кријумчарили робу са територије Русије или су је куповали у војним складиштима у Украјини. Новинари тврде да су на тај начин преступници од „Укрооборонпрома“ добили више од девет милиона долара.
Грушко: Русија би могла изаћи из Савета Европе ако јој се права у ПССЕ не врате - Москва може изаћи из Савета Европе ако права руске делегације у Парламентарној скупштини Савета Европе не буду у потпуности враћена, рекао је листу „Известија“ заменик шефа дипломатије Русије Александар Грушко.
Према речима Грушка, одлука ће умногоме зависити од става „оних који су одузели руској делегацији надлежности“.
„Ми полазимо од тога да уз постојање добре воље и разумевања Савет Европе треба да остане организација која обједињује државе на територији од Владивостока до Лисабона, излаз мора бити пронађен“, нагласио је Грушко.
Учешће Москве на изборима генералног секретара Савет Европе такође остаје под знаком питања. Према речима дипломате, ако гласање буде одржано без Русије, то ће довести до погоршања кризе Савет Европе.
Руска делегација у Парламентарној скупштини Савета Европе лишена је 2014. године права гласа због присаједињења Крима Русији. Ограничења се редовно продужавају, а Русија је 2017. године одлучила да обустави уплате за чланство. До тада је Русија била највећи донатор буџета Савета Европе са 30 милиона евра годишње.