Руски ваздушни удари у Сирији - из минута у минут - 14.02.

15.02.2019. год.

Преглед дешавања на ратишту у Сирији за 14.02.

Стање на фронту - .

Преглед политичких и других вести за 14.02.

РТ: Путин о америчком „повлачењу“ из Сирије: Трамп ради на испуњењу предизборних обећања, што је ретка ствар у САД-у - Чини се да је повлачење америчких војника из Сирије у застоју, али се Русија и даље нада да ће се то догодити, рекао је председник Владимир Путин, похваливши напоре његовог америчког колеге да испуњава предизборна обећања.

Руски председник био је у четвртак у Сочију у Русији домаћин турском председнику Реџепу Таипу Ердогану и иранском Хасану Роханију. Тројица лидера разговарала су о заједничким напорима за даљње помирење у Сирији, а циљ којем они настоје приближава се сваког месеца.

Планови америчког председника Доналда Трaмпа да повуче америчке трупе из северне Сирије и очигледан недостатак испуњавања тих обавеза била је главна тема разговора на конференцији за штампу којој су присуствовала три лидера. Сви су се сложили да ће обећано повлачење бити од користи за Сирију, али Путин је изгледао најоптимистичније да ће се тај потез ускоро догодити.

“Председник Трaмп врло активно ради на испуњавању својих обећања из предизборне кампање, што се у пракси ретко догађа у политичком животу САД-а. Повлачење америчких трупа из Сирије било је једно од тих обећања“, рекао је Путин.

Он је признао да противљење Трaмповим плановима код куће не дозвољава увек да спроведе своје планове, што се можда догађа са најављеним повлачењем сада. Али на крају, рекао је Путин, Русија очекује да Американци напусте Сирију.

"Ако се то догоди, једина исправна одлука у смислу безбедности била би предаја тих територија под контролу сиријских оружаних снага", нагласио је Путин.

Исто је такође саопштио Путинов турски гост, Ердоган, који је раније рекао да повлачење америчких војника из Сирије не сме угрозити националну безбедност Турске.

„Они сада кажу да се повлачење може догодити у априлу или мају. А ко зна шта ће се тада десити”, рекао је Ердоган.

"Не желимо да се било који део Сирије преда терористима", додао је он, мислећи на курдске милиције у северној Сирији које Анкара сматра за терористичку групу која делује у Турској.

Ирански председник Рохани је напоменуо да би, ако се САД повуку из Сирије, то била добра вест за сиријски народ, као што би то био случај с хипотетичким повлачењем из Афганистана или Ирака.

„Верујемо да би САД требало да схвате да је начин на који они потврђују свој утицај на Блиском истоку погрешан. Оно што они раде не користи ни нашем народу нити америчком народу”, рекао је Рохани.

Састанак у Сочију имао је за циљ да ажурира планове три земље у вези са Сиријом. Фокус је сада на стварању Уставне космисије, која би укључивала представнике и сиријске владе и политичке опозиције, а која ће бити задужена за писање новог устава Сирије. Путин је рекао да је овај посао учињен боље него што се до сада очекивало и да је на другим играчима да престану да "саботирају" процес.

РТ: Израел и арапске земље разговарају о „заједничким интересима рата с Ираном“ - Нетанијаху - Израел и коалиција арапских земаља разговарају "како би се унапредио заједнички интерес рата с Ираном", рекао је премијер Бењамин Нетанијаху.

Обећање о великом конфликту на Блиском истоку дао је израелски лидер током свог путовања у Варшаву.

"Одавде идем на састанак са 60 министара спољних послова и изасланика земаља из целог свијета против Ирана", изјавио је Нетанијаху, пренео је "Јерусалим пост".

„Оно што је важно за овај састанак - а овај састанак није тајан, јер их има много - јесте да је ово отворени састанак са представницима водећих арапских земаља, који стоје заједно са Израелом како би унапредили заједнички интерес рата са Ираном.", рекао је Нетанијаху.

Did @netanyahu really say “war” with Iran? I was there and the word was ”milchama” = war. pic.twitter.com/ZzhrDs2lWA
— Aron Heller (@aronhellerap) February 13, 2019

Израелски премијер се налази у главном граду Пољске како би учествовао у дводневном међународном форуму о Блиском истоку, који је почео у среду. На форуму су присутни представници Сједињених Америчких Држава и Европске Уније као и министри из заливских краљевстава. Међутим, представништво ЕУ је чак и мање него импресивно, с тим да су Немачка и Француска одлучиле да не шаљу своје министре спољних послова.

Америчку делегацију предводи потпредседник Мајк Пенс, који је у пратњи једног од главних "сокола" против Ирана државног секретара Мајка Помпеа и Џареда Кушнера, зета и саветника председника Доналда Трампа. Антиирански циљеви Израела и САД-а очигледно доминирају дневним редом форума.

"Покушавамо да повећамо број нација које су ангажоване и имају удео у будућности мирног и просперитетног Блиског истока", рекао је Брајан Хук, специјални представник Стејт департмента за Иран.

ЕУ је на уздрманом терену у односу на Иран док је њена чланица Пољска домаћин састанка. Европљани покушавају да се одупру притиску за сукоб са Ираном који долази из Вашингтона, надајући се да ће спасити нуклеарни споразум из 2015. године са Техераном. Иранци се и даље држе услова споразума чак и након што су се САД повукле под управом Трампа, али обећање о уносним пословним могућностима са ЕУ, што је био велики део подстицаја Техерану да прихвати споразум, није ни близу материјализације под претњом америчких санкција свима који сарађују са Ираном.

“Данас, ирански народ види неке европске земље као препредене и непоуздане заједно са криминалном Америком. Влада Исламске Републике мора пажљиво да сачува своје границе поред њих", упозорио је ирански врховни вођа ајатола Али Хамнеи пре окупљања у Варшави.

Израел и Иран су већ ангажовани у рату у Сирији, где израелска војска редовно напада оно што назива иранским војним циљевима који нападају Израел. Градећи темеље заједничког непријатељства са Ираном, јеврејска држава ушла је у пријатне односе са Саудијском Арабијом и њеним присталицама у Заливу током протекле деценије.

Да ли редовна размена претњи прераста у отворени рат на Блиском истоку, као што Нетанијаху обећава, свакако је нагађање.

РТ: Амерички сенатори поново предложили „закон о санкцијама из пакла“ за Русију - Група америчких сенатора предложила је закон којим се предлаже широк спектар санкција против Русије.

Закон о одбрани америчке безбедности од агресије Кремља (ДАСКА) тежи "повећању економског, политичког и дипломатског притиска на Руску Федерацију" због онога што су законодавци назвали "мешањем Москве у демократске процесе у иностранству, малигни утицај у Сирији и агресије на Украјину , укључујући и у Керчском мореузу".

Нацрт закона, који су иницирали републикански сенатор Линдзеј Грејем (Јужна Каролина) и демократа Боб Менендез (Њу Џерси), биће усмерен на руски банкарски и енергетски сектор, као и на спољни дуг. Такође би био усмерен на физичка лица за које Сједињене Америчке Државе сматрају да "омогућавају незаконите и корумпиране активности, директно или индиректно, у име Путина".

Грејем је прошле године предложио сличан закон, назван "закон о санкцијама из пакла". Закон би такође позвао Конгрес да прогласи Русију "државом-спонзором тероризма", што би САД-у отежало напуштање НАТО-а, те би се Русија оптужила да је починила ратне злочине у Сирији, и многе друге одредбе.

"Намерна парализа председника Трампа у сусрет агресији Кремља достигла је тачку кључања у Конгресу", рекао је Менендез. Грејем, који је савезник Трампа, поновио је став свог колеге, уместо давања критике.

"Санкције и друге мере садржане у овом закону су најтеже и директан резултат Путинове сталне жеље да поткопа америчку демократију", рекао је он.

"Санкције и мере које предлажемо осмишљене су да одговоре на најјачи могући начин."

Руско мешање у америчке изборе никада није доказано. Неколико руских држављана оптужено је за ометање, али су оптужнице углавном симболичне.

Без обзира на закључак Одбора, предлог закона Грејема и Менендеза обећава велики број строгих санкција против Русије. Ове санкције циљају банке које "подржавају руске напоре да подрију демократске институције у другим земљама, санкције за руски сајбер сектор и државни дуг".

Санкције се такође односе на руски енергетски сектор, углавном пројекте сирове нафте у земљи и пројекте за течни природни гас у иностранству. Русија тренутно обезбеђује скоро 40 посто увоза природног гаса у Европи, што је удео који САД желе да преузму. Упркос томе што су и Трамп и председник Европске комисије Жан Клод Јункер обећали да ће убрзати трговину гасом између САД-а и ЕУ, посао је заказао, углавном због логистичке главобоље око транспорта гаса преко Атлантског океана.

Предложене санкције укључују и казне за руски сектор бродоградње, као одговор на сукоб између руских и украјинских бродова у Керчском мореузу у новембру прошле године. Руске власти оптужиле су украјинску морнарицу за опасне маневре и осудиле њихове поступке као провокацију.

Многе друге мере закона су пренешене из прошлогодишњег предлога закона Грејема и Менендеза. Такође се наводи подршка НАТО-у и ограничавање на двотрећинску већину у Сенату за напуштање војног савеза, као и испоруке оружја свим земљама НАТО-а које се ослањају на руску војну опрему.

Одредбе којима ће се казнити руска влада због наводне производње хемијског оружја остају у закону, као и позив да се Русија прогласи "државoм-спонзором тероризма".

Поновно предложени закон је "наставак сулуде кампање коју спроводе САД", рекао је заменик председника Одбора за спољне послове руског парламента Алексеј Чепа, додајући да је сигуран да се закон неће усвојити. Руски посланик Леонид Слуцки раније је одбацио планиране санкције, рекавши да било каква штета коју би оне нанеле, ако би се наметнуле, неће бити критична.

"Русија сигурно неће пропасти", рекао је он.

Продуцент Би-Би-Сија: Хемијски напад у Думи изрежиран; Москва тражи званичан став ове медијске куће - Москва би желела да чује званичан став Би-Би-Сија након изјаве продуцента ове корпорације о изрежираном хемијском нападу у сиријској Думи, изјавила је портпарол Министарства спољних послова Русије Марија Захарова на прес конференцији.

Како је рекла, већина данашњих медија пренела је вест о изрежираном „хемијском нападу“ у Думи у пролеће 2018.

„Кулминацијом овог позоришта апсурда може се сматрати изјава британског продуцента Би-Би-Сија који је потврдио, заснивајући се на сопственој истрази, режирање снимака уз непосредно учешће ’Белих шлемова‘. Штавише, желела бих да чујем став компаније Би-Би-Си, јер су они активно пратили те догађаје“, закључила је Захарова.

Захарова је подсетила да је став о представљању тих материјала био недвосмислено у корист акција такозване коалиције у Сирији.

Продуцент Би-Би-Сија за Сирију Ријам Далати изјавио је раније да су снимци сцене у болници након хемијског напада на сиријску Думу изрежирани.

Truth is @James__Harkin got the basics right in terms of #Douma's "propaganda" value.
The ATTACK DID HAPPEN, Sarin wasn't used, but we'll have to wait for @OPCW to prove Chlorine or otherwise.
However, everything else around the attack was manufactured for maximum effect. https://t.co/abRvSIMV1L
— Riam Dalati (@Dalatrm) February 13, 2019

„Након шест месеци истраге, могу без сумње да потврдим да је сцена снимљена у болници у Думи изрежирана. У болници није било жртава“, написао је Далати на свом налогу на Твитеру.

У априлу 2018. Запад је оптужио Дамаск за хемијски напад на сиријски град Думу у Источној Гути.

Као доказ за то, организација „Бели шлемови“ користила је кадрове на којима се виде становници Думе, међу којима су и деца, коју лекари наводно покушавају да спасе од деловања отровних супстанци.

Недељу дана касније, Сједињене Америчке Државе, Велика Британија и Француска извеле су напад Сирију, не чекајући закључке Организације за забрану хемијског оружја.

Продуцент „Би-Би-Сија“ признао да је хемијски напад у сиријској Думи изрежиран - Продуцент сиријске редакције „Би-Би-Си“ Ријам Далати признао је да су снимци у болници након хемијског напада у сиријском граду Думи били изрежирани.

„Након шест месеци истраге без сумње могу да потврдим да је сцена у болници у Думи била изрежирана. Тамо није било жртава“, написао је он на свом Твитер налогу.

Како је рекао, приликом напада уопште није коришћена супстанца зарин, али свакако је неопходно сачекати резултате Организације за забрану употребе хемијског оружја, како би се утврдило да ли је нека друга супстанца коришћена.

Подсетимо, западне земље су оптужиле сиријске снаге да су извршиле напад хемијским оружјем на град Думу у Источној Гути.

Као доказ су искоришћени снимци на којима се виде рањени грађани Думе и доктори који покушавају да им спасу животе.

Руски ваздушни удари у Сирији - из минута у минут -

ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Сирији по данима