СДА спремна на договор с Додиком о подјели БиХ!

СДА тражи да консолидује своју моћ око бошњачког политичког царства онако како је Додик консолидовао своју моћ над РС

Америчка агенција за стратешка и геополитичка истраживања "Стратфор" објавила је након општих избора у БиХ анализу у којој износи шокантне тезе о немогућности стабилизације БиХ, односу бх политичких фактора према децентрализацији државе, па чак и подјели.

Преносимо најзанимљивије наводе анализе "Стратфора":

Размена територија


- Избори од 3. октобра закључени су значајним променама на нивоу Предсједништва - Харис Силајџић изгубио је од Бакира Изетбеговића, сина бошњачког ратног лидера Алије Изетбеговића. Већина западних медија оценила је ову промену добродошлом заменом "тврдолинијаша" једним "умјерењака", али та обележја, која нису тачна, прикривају комплексније кретање у БиХ, које се удаљава од визије савезне државе у корист децентрализоване структуре.

После 15 година током којих савезна влада у БиХ углавном није успевала да наметне свој ауторитет, босански и хрватски лидери окрећу се моделу који је успоставио досадашњи премијер Републике Српске Милорад Додик, који црпи своју политичку и економску моћ из свог бескомпромисног ауторитета у РС.

Факсимил текста: Истакнута децентрализација државе

То баца другачије светло на похвале због избора "умереног" Изетбеговића над "тврдолинијаша" Силајџићем.

Силајџић није толико био тврдолинијаш колико одани федералиста, који је позивао на уједињену, централизовану владу. Као такав, био је у константном сукобу с Додиком, који је Силајџићеве покушаје да прошири овлашћења савезне владе видио као претњу РС.

Избор Изетбеговића заправо би могао бити сигнал да је визија о савезној БиХ завршена одласком Силајџића. Хрватски и бошњачки лидери полако увиђају да је Додиков облик бескомпромисног национализма одржив пример који се може слиједити. Уствари, многи бошњачки и хрватски политички лидери диве се Додику, који се супротставио неким западним амбасадорима и ОХР-у, де фацто међународним администраторима БиХ.

Додик је најмоћнији политичар у БиХ, а да не заузима никакву савезну функцију. Коначно би бошњачки и хрватски лидери могли искористити РС као примјер за рјешавање проблема Федерације БиХ - децентрализацију. Федерална влада и даље би постојала и имала неке овлашћења, али би се политичка и економска моћ сместила у ентитетима попут РС. Хрвати, такође, гласно траже свој ентитет и могли би се удружити с Додиковим националистичким Србима на савезном нивоу да би га добили.

СДА има прагматичнији приступ евентуалним уставним подешавањима БиХ - за разлику од бескомпромисног Силајџића - и тражи да консолидује своју моћ око бошњачког политичког царства онако како је Додик консолидовао своју моћ над РС. Неки политичари из СДА приватно су наговестили да је договор с Додиком у крајњој линији могућ. Постоји неколико могућих основа за сарадњу - чак и потенцијална размена територија, при чему би се Додик одрекао појединих делова источне БиХ.

Док је Силајџић видио Додикову РС као политички ентитет изграђен на геноциду и етничком чишћењу Бошњака, други Бошњаци и Хрвати спремни су на компромис да би створили своје верзије Додиковог јаког политичког феуда. Ово би створило БиХ којој недостаје кохерентност јединствене државе, али би јој дало стабилност. Ипак, још постоје две велике препреке ка децентрализацији БиХ. Прва је та што је за Бошњаке, посебно за Силајџића, јака савезна држава била питање националне безбедности.

Бошњаци мисле да би БиХ требала имати јаку савезну владу која би њима представљала сигурност, с обзиром на то да Срби и Хрвати у суседним земљама имају приступ пасошима, а тиме и алтернативну домовину и сигурност. Аргумент је да би Бошњаци опет могли бити жртве ако немају јаку државу да их штити.


Одбијеница Запада

Стога би било какав покушај да се одвоји хрватски ентитет по моделу РС наишао на конфликт, посебно ако би Бошњаци сматрали да произлазечу територија није довољна да задовољи њихове потребе за сигурношћу. Зато је било какав разговор о реконфигурацији етничких ентитета потенцијално минско поље. Други и већи изазов децентрализације БиХ је Запад.

Западне силе, посебно Европска унија (ЕУ), желе да БиХ постане одржива држава са савезном владом. Али, за неке америчке и европске дипломате БиХ је била прво међународно питање које су рјешавали. Стога идеја савезне, јединствене и одрживе БиХ није заснована само на инерцији него је виђена и као нормативни циљ.

За ове дипломате и званичнике, дозвола Хрватима и Бошњацима да користе Додикову РС као модел за БиХ, била би сматрана подршком националистима иу крајњем смислу неуспех западне политике у региону. Али, за бошњачке и хрватске политичке играче то би могао бити превише привлачан модел да га не би следили у будућности.

Изетбеговић се замерио САД зато што је покушао да прода ракете терористима у Ираку

Изетбеговић није толико строг у захтевима да се учврсти федерализам, али није ни умерен. Према наводима више извора "Стратфора" из БиХ и Европске уније, Изетбеговић води националистичко и више исламски оријентисано крило СДА.

Актуелни шеф СДА Сулејман Тихић због тога покушава изоловати Изетбеговића на више церемонијалну позицију у Предсједништву и тако га удаљити од вођства странке, где лежи права моћ. Ови извори такође кажу да се Изетбеговић замјерио Сједињеним Државама последњих година због покушаја да прода ракете земљазрак терористичким групама у Ираку. Изетбеговићева каријера је спашена јер он, наводно, није знао ко су купци заправо били, аи због односа његовог оца са САД.