Сви на својим позицијама у вези са уставним промјенама

Партије које су на изборима добиле највеће поверење бирача имају потпуно различите почетне позиције у вези са уставним променама. Судећи према њиховим садашњим уставним платформама, разлике су најочигледније око територијалне организације и уређења БиХ, Председништва и Савета министара БиХ, ентитетског гласања, успостављања Врховног суда БиХ...

Најјача странка у РС - СНСД залаже се за децентрализовану БиХ, задржавање постојећег облика Савета министара са председавајућим на челу, трочлано Председништво БиХ... С друге стране, странке из ФБиХ на чијем кормилу је сада СДП БиХ, залажу се за премијера БиХ, председника и потпредседнике БиХ, територијално преуређење државе, успостављање Врховног суда БиХ, јачање државних институција... Мада сви уверавају како је до конституисања нове власти немогуће калкулисати о попуштањима у почетним ставовима, ипак наглашавају како су њихови предлози „нешто од чега неће одустати“. У СДП БиХ су изричити да је тзв. априлски пакет уставних промена из 2006. њихова основа за будуће преговоре и ако неко не жели да о њему прича, не треба ни да их контактира.


„Неозбиљно је сада лицитирати о било чему ако се првобитно не можемо договорити да је априлски пакет основа за разговоре. За нас је примарни циљ уставних промена омогућавање убрзаног пута БиХ ка ЕУ и НАТО, а то је априлски пакет из 2006. за који је недостајао само један глас да би добио двотрећинску већину. Такође, спремни смо да разговарамо и о његовој доградњи. Територијална организација нас не оптерећује нити је предуслов за уставну реформу“, каже председник Главног одбора СДП БиХ Светозар Пударић.


С друге стране, у СНСД сматрају да би уређење БиХ требало да буде федерално/конфедерално, а прихватају да се део надлежности пренесе са Председништва на Савет министара БиХ. Прихватају и повећање броја територијалних јединица у БиХ, али да РС задржи постојећу територију. У СНСД сматрају да су уставне промене потребне ради бољег уређења БиХ, а не због међународне заједнице, која поново намеће причу о потреби уставне реформе у БиХ.


„Прво треба конституисати институције власти, а онда ући у преговарачки процес. Нећемо радити уставне промене због странаца, већ зарад бољег уређења односа у БиХ. Када конституишемо власт, онда ћемо и ту причу полако да отварамо”, каже члан СНСД Никола Баштинац.


Истовремено, поједини аналитичари оцењују да ће преговори странака о уставним променама, које ће евентуално чинити будућу власт БиХ, бити тешки, јер су им полазне претпоставке „горе него икад“.


„Био сам уверен током изборне кампање да се покушава поново решити национално питање сва три народа, али је проблем што водеће партије не деле заједничке претпоставке. Формирање власти претпоставља минималан консензус око неких основних питања у вези са државом, што је свакако Устав, али досадашњи предлози указују на то да ће разговори бити веома тешки“, каже аналитичар Уго Влаисављевић.


Подсећања ради, америчка државна секретарка Хилари Клинтон је током посете Сарајеву истакла да су уставне промене један од приоритетних задатака будуће власти у БиХ, а слични ставови могли су се чути и од званичника ЕУ, који су рекли да би зарад напретка ка ЕУ, БиХ морала да реформише свој Устав.
 
Досадашњи уставни предлози водећих партија


СНСД: Федерално или конфедерално уређење БиХ; децентрализована држава; могуће више територијалних јединица, али РС остаје са постојећом територијом; трочлано Председништво БиХ; председавајући Савета министара БиХ, усаглашавање Устава са Европском конвенцијом о људским правима; повећање броја посланика и делегата у парламенту БиХ

СДП БиХ: Априлски пакет из 2006. којим је предвиђено да парламент БиХ има 87 чланова, од тога три представника осталих народа; Представнички дом има надлежности над свим законима - усваја уставне амандмане, одлучује о изворнима и средствима за финансирање институција БиХ, усвајаја буџет, учествује у избору Председништва; Председништво БиХ бира Представнички дом; председник и два потпредседника БиХ са мандатом од четири године; СДА: Поништавање дискриминаторских одредби о избору чланова Председништва; територијална организација - четири до девет јединица, оптимално пет уз Дистрикт Брчко; Сарајево као главни град; основати Врховни суд БиХ; успоставити институцију председника БиХ уз два потпредседника; влада и премијер БиХ; повећање броја посланика у ПД ПС БиХ, ХДЗ БиХ: БиХ је децентрализована држава са четири територијалне јединице; Устав БиХ ускладити са Европском конвенцијом о људским правима; БиХ има председника и два потпредседника који чине Председништво, а бира их парламент БиХ међу изабранима посланицима у Представничком дому; премијер БиХ; Дом народа чини 48 делегата, а Представнички дом 87 чланова; судску власт на нивоу БиХ има Врховни суд БиХ