Србија и Русија су савезници, Србија је од данас јача, оснажене су њена независност и слобода – то је у најкраћем резиме резултата Путинове посете, која је била светски догађај, оценио је Владимир Кршљанин, амбасадор, виши саветник у Министарству спољних послова, председник Србског одељења Међународне словенске академије и аутор недавно објављене књиге „Србија и Русија: аргументи за нову политику“, гостујући синоћ у емисији „Гласно и јасно“ ТВ Коперникус, чији је уредник и водитељ Снежана Ђорђевић.
И садржај ове посете и експлицитна изјава председника Вучића, говоре да се ради о савезничким односима, истакао је Кршљанин и додао да сматра да је лепше и значајније бити савезник (Русије) него кандидат (за ЕУ).
Суштину тог савезништва, која превазилази значај потписаних докумената, описао је председник Путин, наводећи да односе Русије и Србије карактеришу дубоки корени и духовна блискост.
Историјско освешћење после страшних 90-их, успон данашње Русије и долазак на њено чело Владимира Путина били су и последица отпора Србије западној агресији. Владимир Путин је тога свестан и он од почетка свог председниковања настоји да се одужи Србији.
Пређен је велики пут од потписивања споразума о слободној трговини, већ у августу 2000. године, преко великих енергетских пројеката, успостављања и јачања војне сарадње, до ових дана најављеног улагања од милијарду ипо долара у гасне пројекте у Србији, засноване на Турском току и 25 потписаних споразума из различитих области. Најлепши споменик том успону, који Путинова Русија и Србија заједно граде, јесте завршетак Храма Светог Саве, па није случајно што се србски народ баш код тог споменика масовно окупио да искаже своју љубав према Русији и Путину.
На путу јачања братских, пријатељских односа, који су данас заслужили да се назову савезничким, највише корака је пређено последњих година, чиме је Александар Вучић заслужио да постане пети инострани шеф државе који је у савремено доба добио орден Александра Невског.
Тим орденом, који носи име светитеља који никада није изгубио ни једну битку, који је ослободио Русију притиска крсташа и католичке цркве и који је изрекао чувено „Бог није у сили, него у правди“, до сада достигнуто је „уклесано у камен“ и постало неповратно, отварајући једино пут ка даљем јачању савезништва.
Савезништво са Русијом јача независност Србије. То је одлика односа између православних земаља. Данас ни Србија ни Русија не желе да ико њихове односе доживи као претњу, јер и једна и друга желе сарадњу са осталим европским земљама. Ово посебно зато јер су Балкан и православље духовни родитељи Европе, која може бити уједињена једино ако буде поштовала своје источнике.
По питању Косова и Метохије, уз потврђивање веома принципијелних ставова Русије, заснованих на међународном праву и Резолуцији 1244, важно је да је истакнуто да нема решења без сагласности Русије.
Тиме је за праведно решење обезбеђена двострука гаранција – Србије као земље чији је интегритет угрожен и Русије као водеће светске силе.
Међу 25 потписаних споразума током ове историјске посете, треба истаћи споразуме са Росатомом, Роскосмосом, Сколковом и Агенцијом за стратешке иницијативе, који се односе на нове, напредне и дигиталне технологије. У области научних иновација, Русија је увек била, и данас је поново, водећа светска сила. Србија је то умела да препозна, а Русија је показала широкогрудост, отварајући своме савезнику врата сарадње у стратешки најважнијим и најперспективнијим областима. Веома је важно да се Србија убудуће развија управо на овај начин.
Поред ових, потписан је и низ значајних споразума из класичних области – инфраструктуре и енергетике – са компанијама РЖД, Гаспром, Силовие машини.
Нарочито импонује, подвукао је на крају Кршљанин, што се више пута, као основна карактеристика српске политике, истицала реч „независност“, док се реч „неутралност“ много мање спомињала. Чињеница да годину у којој обележава 20-годишњицу НАТО агресије, Србија започиње економски и војно снажнија, уз инсистирање на својој независности и слободи, није само узрок за оптимизам, него је и велика морална победа.
Слободан Кршљанин, Покрет за Србију
