РТ: Пет земаља које су одлучиле да опостепено избаце амерички долар

02.01.2019. год.

Извор: Восток / РТ

Прошла година била је пуна догађаја који су неизбежно поделили глобални геополитички простор на два табора - они који још увек подржавају употребу америчке валуте као универзалног финансијског алата и оне који окрећу леђа овој новчаници.

Глобалне тензије изазване економским санкцијама и трговинским конфликтима које је покренуо Вашингтон присилиле су одређене земље да поново размотре алтернативне платне системе којима тренутно доминира амерички долар.

РТ је анализирао тренутни феномен дедоларизације, сумирајући које су земље подузеле кораке ка елиминацији ослањања на амерички долар и разлоге за своју одлуку.

Кина

Текући трговински сукоб између Сједињених Америчких Држава и Кине, као и санкције САД-а против највећег трговинског партнера, приморали су Кину да подузме кораке ка ублажавању доларске зависности друге највеће светске економије.

У лаганом стилу Пекинга, влада није дала гласна саопштења о том питању. Међутим, Народна банка Кине редовно смањује удео државе у државним трезорима САД-а. И даље је број један од страних власника америчког државног дуга, али је Кина смањила свој учешће на најнижи ниво од маја 2017. године.

Штавише, уместо да одмах одустане од долара, Кина покушава да интернационализује сопствену валуту, јуан, који је био укључен у корпу ММФ-а, поред америчког долара, јапанског јена, евра и британске фунте. Пекинг је недавно направио неколико корака ка јачању јуана, укључујући нагомилавање златних резерви, лансирање нафтних фјучерса у јуанима и коришћење домаће валуте у трговини са међународним партнерима.

У оквиру своје амбициозне иницијативе "Један појас један пут", Кина планира да уведе објекте за размену роба у земљама учесницама како би промовисала употребу јуана. Штавише, земља активно инсистира на споразуму о слободној трговини - Регионално свеобухватно економско партнерство (РЦЕП), који ће укључивати земље југоисточне Азије. Трговински споразум би лако могао да замени Транс-пацифичко партнерство (ТПП), предложени мултинационални трговински споразум који је амерички председник Доналд Трумп уништио убрзо након што је ступио на дужност. РЦЕП укључује 16 земаља потписница, а очекује се да ће потенцијални пакт формирати унију од скоро 3,4 милијарде људи на основу економије од 49,5 билиона долара, што чини скоро 40 посто светског БДП-а.

Индија

Индија као шеста економија света, једна је од највећих земаља увозника рубоа. Није изненађујуће да је земља директно погођена већином глобалних геополитичких сукоба и да је значајно погођена санкцијама које се примењују на њене трговинске партнере.

Раније ове године, Њу Делхи је прешао на плаћања у рубљама када је реч о снабдевању руским ПВО системима С-400 као резултат америчких економских санкција уведених против Москве. Земља је такође морала да се пребаци на рупије у куповини иранске нафте након што је Вашингтон поново увео санкције против Техерана. У децембру су Индија и Уједињени Арапски Емирати потписали уговор о валутној размени како би подстакли трговину и инвестиције без укључивања треће валуте.

Узимајући у обзир да је Индија трећа земља по куповној моћи, кораци ове врсте могли би значајно умањити улогу америчког долара у глобалној трговини.

Турска

Раније ове године, турски председник Реџеп Таип Ердоган најавио је планове за окончање монопола америчког долара путем нове политике усмерене на трговину без долара с међународним партнерима земље. Касније је лидер Турске објавио да се Анкара припрема за трговину у националним валутама с Кином, Русијом и Украјином. Турска такође разговара о замени америчког долара националним валутама у трговинским трансакцијама с Ираном.

Овакав потез је подстакнут политичким и економским разлозима. Односи између Анкаре и Вашингтона су се погоршали након неуспелог војног удара у земљи 2016. године како би се сменио председник Ердоган. Постоје извештаји у којима се наводи да Ердоган сумња на учешће САД у организовању пуча, те је оптужио Вашингтон да скрива и штити свештеника Фетулаха Гулена, којег Анкара криви за организовање војног удара.

Турска економија је снажно погођена након што је Вашингтон увео економске санкције због хапшења америчког пастора Ендрјуа Брансона због оптужби за тероризам, односно учешћа у војном удару.

Ердоган је у више наврата оштро критиковао Вашингтон због покретања глобалног трговинског рата, санкционисања Турске и покушаја изолације Ирана. Одлука чланице НАТО-а о куповини руских ПВо система С-400 додала је додатно уље на ватру.

Извор
фото: © Getty Images / RT / vostok.rs