Како је аутомат Шпагина заслужио место на скоро сваком споменику црвеноармејцу ослободиоцу

Шест милиона ових аутомата прошло је Велики отаџбински рат од почетка до краја и постало један од лако препознатљивих симбола тог тешког времена.

Команда совјетске армије је схватала аутоматску пушку као помоћно оружје, док је основно оружје пешадије била брзометна пушка Мосина. ППШ је наследник аутомата Дегтјарева ППД-34/40, који је био прескуп за производњу. 

 

Mark Markov-Grinberg/TASS

Међутим Зимски рат 1939-40 против Финаца наоружаних аутоматом KP/-31 је показао Црвеној армији да ова врста оружја има будућност. ППШ-41 је од аутомата Дегтарјева наследио спољашни изгледа, а тешки добош-оквир за 71 метак је прекопиран од финског. 

Од 1942. ППШ је добио и лакши класични оквир за 35 метака, мада су и такви модели имали своје недостатке. Тешки оквири који нису увек били згодни за употребу ипак су и даље остали, без обзира на то што је за нормалну употребу често требало налазити конкретне оквире за конкретне аутомате појединачно.

Фински KP/-31

Kuvaaja vänrikki V. Hollming

За разлику од свог претходника, аутомат Шпагина је био знатно једноставнији и јефтинији. Фрезовани („глодани“) конструктивни елементи били су замењени пресованим, а прецизну обраду захтевали су само цев и затварач (и то са доста великом толеранцијом). То је од њега направило „ратни“ аутомат: производња у ратно време захтевала је уштеду материјала и поједностављену технологију уз очување поузданости. Како год, али аутомату ППШ није била потребна додатна поузданост.

Војник Иван Соколов са ППШ-41, 1. Далекоисточни фронт

Александар Становов/Sputnik

Совјетски војници су ППШ од милоште звали папаша, односно тата, татица. 

Евакуација становника Лењинграда

Борис Кудојаров/Sputnik

Специфичност аутомата ППШ била је у моћном стрељиву калибра 7,62×25 од „тетејца“ (Токарев ТТ). То је зрну давало већу брзину. При томе је темпо гађања ППШ био веома висок: до 900–1000 метака у минуту.

март 1943.

Getty Images

ППШ-41 се веома допао и Немцима који су га користили као трофејно оружје. Нацисти су оспособили око 10 000 аутомата ППШ за муницију калибра 19mm.

 

German Federal Archive

Висока маса ППШ, често третирана као недостатак, ту је ишла у корист стрелцу: оружје се приликом рафалног гађања понашало стабилније од лакших митраљеза, као што је немачки MP-40. 

Карелија, јул 1944.

SA-kuva/Finnish Armed Forces

Аутомат ППШ-41 су користиле и стране јединице које су се уз Црвену армију бориле  против Хитлерових трупа.  

Уз Црвену армију у Праг улазе чешке трупе, 09.05.1945.

Sputnik

1944. је дошло до покушаја да се бомбардер ТУ-2 наоружа са 88 аутомата ППШ-41. Али пуњење муницијом је било изводљиво само на земљи, па се од идеје одустало.    

ТУ-2

В. Шијановски/Sputnik

Крајем Другог светског рата аутомат ППШ-41 користило је преко 55 одсто совјетских војника. 

 

Getty Images

Типски споменик совјетском ратнику ослободиоцу изгледа овако: кацига СШ-40, пелерина-шатор и масивни аутомат са тешким добош-оквиром и карактеристичном облогом цеви са штанцованим овалним отворима: ППШ-41, аутомат (пиштољ-митраљез) Шпагина, образац 1941. 

Мамајев курган, Волгорад

Виктор Грицјук/Global Look Press

После Другог светског рата папаша се производио у Северној Кореји. Један од првих примерака Стаљин је добио за свој 70. рођендан 1948.

ППШ-42 на застави Северне Кореје, новембар 1952.

Getty Images

После Другог светског рата ППШ-41 је бар три пута кориштен у конфликтима против америчких трупа: у Кореји, на Куби и у Вијетнаму.

 

Getty Images

Борис јегоров, Russia beyond