САД наоружавају Украјину - САД планирају да у наредних неколико месеци објаве о „првим траншама“ нових испорука оружја Украјини, саопштио је специјални представник Стејт департмента за Украјину Курт Волкер.
„Имамо могућност да продамо додатну (војну) опрему. Биће објављено. Конгрес ће бити обавештен о првим траншама у наредних неколико месеци“, изјавио је Волкер.
Он је нагласио да ће бити настављени разговори о испорукама оружја, док је оно Украјини потребно.
Почетком марта Пентагон је објавио да ће Украјина добити противтенковске ракетне комплексе „Џавелин“ у вредности од 47 милиона долара: 37 лансирних система и 210 противтенковских ракета за њих. Крајем априла је објављено да је Украјина већ добила то оружје. Волкер је уверио да то оружје неће бити искоришћено у Донбасу.
Шеф комитета Савета Федерације за међународне послове Константин Косачов сматра изјаву Волкера још једним мешању Вашингтона у унутар украјински конфликт.
Сенатор је сматра посебно забрињавајућом чињеницом да изјава чује у тренутку када су били објављени подаци о предстојећој великој офанзиви Оружаних снага Украјине у Донбасу.
„Циљ може бити једноставан - не да се победе заштитници ДНР и ЛНР, већ да се продужи ратно стање које се завршава 26. децембра у Украјини под маском ’руске агресије‘. Како се каже, само је још америчко оружје требало“, рекао је Косачов.
„ЕУ спремна да предузме мере за јачање подршке Украјини“ - Европска Унија ће 2019. године упутити у Украјину мисију за припрему помоћи региону Азовског мора који је наводно страдао због „ограничења пловидбе у региону“, наводи се у изјави Савета асоцијације ЕУ-Украјина одржаном у Бриселу.
Украјину је на Савету представљао премијер Владимир Гројсман, а Европску Унију шеф европске дипломатије Федерика Могерини.
„ЕУ је спремна да предузме мере за јачање своје подршке, конкретно у регионима Украјине погођенима ситуацијом на Азовском мору. У том контексту, ЕУ намерава да почетком 2019. године у Украјину пошаље мисију за процену“, наводи се у документу.
Премијер Украјине Владимир Гројсман је на заједничкој конференцији за медије са Федериком Могерини коментарисао изјаву министра спољних послова Русије Сергеја Лаврова да Кијев припрема провокације на граници са Кримом у децембру, јавила је украјинска новинска агенција УНН.
Гројсман је навео да Украјина никада није стварала никакве преседане за провокације.
„Оно што се десило на Азовском мору је апсолутно груб напад руских снага под њиховом националном заставом против наше суверене државе, наше флоте и против украјинских морнара“, додао је он.
Песков: Жалимо због резолуције о „милитаризацији“ Крима - Коментаришући украјинску резолуцију УН, Песков је навео да Русија жали и не слаже се са одлуком Генералне скупштине УН која је усвојила резолуцију Украјине о "милитаризацији Крима и Севастопоља, као и делова Црног и Азовског мора".
„Дубоко жалимо због тога“, одговорио је Песков на захтев да коментарише одлуку Генералне скупштине УН.
Он је подсетио да се Крим поново ујединио са Русијом вољом становника полуострва која је остварена у строгој сагласности са тада важећим законом у Украјини.
„С тим у вези, можемо само да изразимо: а) своје неслагање са овим ставом и б) своје жаљење. Свакако ћемо наставити да доследно објашњавамо наш став и саопштавамо га нашим колегама“, истакао је Песков.
Генерална скупштина УН је у уторак простом већином гласова усвојила резолуцију о милитаризацији Крима и Севастопоља, као и делова Црног и Азовског мора, коју је предложила Украјина. Документ усмерен против Русије подржало је 66 земаља, 19 је било против, а уздржана 72.
Морозов: Резолуција УН-а о Криму нема правну снагу - Резолуција УН о Криму нема правну снагу, то је покушај политичког притиска на Русију кроз део УН под контролом Сједињених Америчких Држава, изјавио је за РИА Новости члан међународног одбора Савета Федерације Русије Олег Морозов.
„Још један покушај политичког притиска на Русију кроз део Уједињених нација који је под контролом Сједињених Америчких Држава. Правно ова резолуција неће имати никаквих последица. Тим пре што 91 земља није подржала резолуцију“, истакао је сенатор.
Он сматра да ће се пре мартовских избора у Украјини Русија суочавати са читавим низом сличних антируских акција Кијева и његових партнера.
„Постоји политичка мобилизација свих антируских снага како у земљи, тако и на међународној сцени. У овој ситуацији требало би да интензивирамо сарадњу са оним државама које заузимају уравнотежен и прагматичан став о кључним међународним питањима“, закључио је парламентарац.
Председавајући међународног одбора Савета Федерације Русије Константин Косачов рекао је да резолуција Генералне скупштине УН о Криму даје Кијеву одрешене руке за кораке који би могли да доведу до трагедије.
„Резолуција не само што је бескорисна, иако неће имати правне последице, може имати војно-политичке: заправо, Кијеву се дају одрешене руке за свакакве кораке, чак и најнеразумније. Узимајући у обзир да ускоро истиче рок трајања ратног стања и неумитно се приближавају избори у Украјини, нема разлога да се не верује да су украјинске власти спремне за такве кораке“, написао је Косачов на свом налогу на Фејсбуку.
Он је истакао да је 66 земаља које су у УН гласале за резолуцију о Криму „деле одговорност за даље могуће кораке Кијева који би могли довести до трагедије“.
Генерална скупштина УН-а усвојила резолуцију о „милитаризацији Крима и Севастопоља, као и делова Црног и Азовског мора“ - Генерална скупштина УН усвојила је простом већином гласова резолуцију коју је предложила Украјина о „милитаризацији Крима и Севастопоља, као и делова Црног и Азовског мора“.
За антируски документ гласало је 66 земаља, против је било 19, а уздржаних већина - 72.
У резолуцији се изражава „озбиљна забринутост због постепене милитаризације Крима од стране Русије као окупационе силе“, као и ситуације на Црном и Азовском мору.
У резолуцији се истиче да је „присуство руских војних снага на Криму у супротности са националним суверенитетом, политичком независношћу и територијалним интегритетом Украјине“. У петој тачки оперативног дела такође садржи осуду Русије због изградње моста преко Керчког мореуза.
„Такође осуђује растуће војно присуство Руске Федерације у деловима Црног мора и Азовског мора, као и ограничења која је Русија увела за пролазак страних бродова на Азовском мору“, истиче се у истом параграфу.
Потписници су позвали Москву да прекине "дестабилизацију ситуације на полуострву, испоручујући на територију Украјине оружје, укључујући и нуклеарне летелице и ракете, оружје и муницију“.
Аутори документа изразили су забринутост због „бројних војних вежби руских оружаних снага“ на Криму, што би могло да „угрози регионалну безбедност, као и да има значајне дугорочне негативне еколошке последице“.
Москва је на усвајање документа реаговала са жаљењем. „Група држава-чланица УН, првенствено из НАТО-а и ЕУ, охрабрује Украјинце да почну са извршавањем нових злочина и провокација у име западних политичких амбиција“, истакао је заменик сталног представника Русије у УН Дмитриј Пољански.
САД и Украјина поново једине против резолуције о борби против нацизма - Генерална скупштина УН је на седници разматрала резолуцију против глорификације нацизма коју је, између осталог, предложила Русија. За резолуцију је гласало 129 држава, 54 су биле уздржане, док су само Украјина и САД биле против тога.
Ова резолуције се од 2005. године усвајају сваке године, а последњих неколико пута само САД и Украјина су гласале против.
Аутори резолуције су били: Алжир, Ангола, Јерменија, Бангладеш, Белорусија, Бенин, Боливија, Буркина Фасо, Бурунди, Венецуела, Вијетнам, Гајана, Гвинеја, Зимбабве, Казахстан, Кина, Конго, Северна Кореја, Обала Слоноваче, Куба, Лаос, Мали, Мјанмар, Нигер, Нигерија, Никарагва, Пакистан, Русија, Сирија, Судан, Таџикистан, Того, Уганда, Узбекистан, Централноафричка Република, Еритреја, Етиопија, Јужна Африка и Јужни Судан.
Резолуција, између осталог, позива на свеопшту ратификацију и ефикасну примену Међународне конвенције о ликвидацији свих форми расне дискримнинације.
Документ препоручује државама да ликвидирају све форме расне дискриминације свим законским средствима.
.jpg)
