Кустурица: Косовски и холивудски мит? Један ме штити и од њега живим а други ме убија, и шта очекују да ћу да изаберем?

16.12.2018. год.

У Мултиплексу Доли Бел у Андрићграду одржана промоција најновије књиге прослављеног србског режисера Емира Кустурице „Шта ми ово треба“ у издању Вукотић медије.

Поред аутора, о књизи су говорили проф. др Јован Делић и проф. др Милош Ковић.

Говорећи на промоцији Емир Кустурица рекао да за „ову књигу никада није могао претпоставити да ће бити књига иако је из тог дневника настала и прва књига ,,Смрт је непровјерена гласина“.

– Нико не зна како настаје нека књига. Не знамо како се нешто роди.

Кад човека питају зашто пише, то је глупо питање. Писање служи да се закачи нечија душа заплетом и мелодијом за оно што се пише – рекао је Кустурица.

Он је подсетио да се у књизи налазе четири песме, и да му је због тога Матија Бећковић рекао „да му удара на кашику“, а кад их је ишчитао – „рекао је да му се тресе читав есцајг“.

– Ренесанса је развијала западноевропски део чије је највеће достигнуће била средња класа за коју видимо шта се дешава у Француској. Тамо је грађен вредносни систем који је у два Наполеонова рата покушао да покори Сибир. Француска, која је заслужила да има комфорну средњу класу, има проблема са Макроном који све то укида. Тамо се суши освешћена средња класа као највеће достигнуће западне Европе.

Мухика је рекао да не верује у републику, јер већина гласа за мањину, па би мањина требало да живи као већина,а није тако – рекао је Кустурица.

По његовим речима, „Косово је централна тема сваке приче о нашој духовности“.

– Када је требало да извадим држављанство, човек је у моје име отишао да уради ово у Сарајеву, испало је да се тамо нисам ни родио.

Све се заснива на инстант миту. У Београду поједини причају о томе како је Косово мит без покрића. Он може да се доводи у питање, али не може се тражити документ о доказу мита. Ми у Србији славимо свеце, а они у Америци Холивуд. Шта би било да ми ударамо на њихову митологију и оспоравамо њихово духовно средиште? – упитао је Кустурица.

– Када причамо о косовском миту и холивудском миту, један ме штити и од њега живим, а други ме убија и шта очекују да ћу да изаберем?

Историја је накнадна свест и можемо да је кројимо ако имамо имало искуства и континуитета и у томе лежи наш проблем. Морали бисмо је учити од обданишта – каже прослављени режисер.

– Филм о Јасеновцу није питање мог и нечијег другог интегритета. Холивуд је рекао да ће да узме најбоље глумце као да филм не зависи од историјских услова, животе, филмске естетике и осталих ствари.

Радио бих ја филм о Јасеновцу, али сетите се да је Оскар за филм о логорима добио Бенини, и то за комедију о овој теми – рекао је Кустурица.

Професор Јован Делић, говорећи на промоцији рекао је да је „свака од књига Емира Кустурице потврда да је живот чудо“.

– Оне извиру из самога живота и о њему сведоче, често и болно. Његовим књигама одзвања живи говор који поставља питања о свему.

Дон Кихот најближи је род Емира Кустурице, као и Ћопић чије су ,,Магареће године“ прва прочитана књига младог Емира Кустурице који није волео да чита. Кустурица је симбиоза Дон Кихота и једног осећања историје на које га обавезује Андрић – рекао је професор Делић.

– Андрићград је чедо Емира Кустурице које се зачело на брачном путовању Маје Мандић и Емира Кустурице и о томе он пише у овој књизи коју промовишемо у граду који је он још тада можда видео.

Кстурица је неуморан путник и од Вука Караџића, Андрића и Дучића немамо таквог човека који по свету среће све оне људе који нешто значе. Такву врсту комуникације са светом, а бити и остати Србин, има веома мали број људи, а први данас Емир Кустурица. У време када су Србија и Срби страдали, Емир Кустурица је са страшћу остао припадник тог народа – речи су професора Делића.

По речима професора Милоша Ковића, „у доба кад смо ратовали против НАТО-а били смо синови Светог Саве и косовског мита“.

– Цела прича овога што Запад ради јесте да се оправдају својој деци.

Ако бирамо ко ћемо да будемо, боље је да будемо деца мученика са Старог Брода, из Пребиловаца, из Јасеноваца. Против нас ратују зато што смо Срби и све друго је празна прича. Република Србска је упозорење на оно што смо преживели. Дакле, Република Србска је ,,да нам се више страдање не понови“ – рекао је професор Ковић.

– У овој књизи можемо видети да као да смо један живот живели до деведесетих и од деведесетих до сад. Искуство Емира Кустурице је препуно историјских асоцијација и ово је због тог живота на граници државе и епоха. Латинска Америка је препуна асоцијација на нашу културу. Отети континенти и геноцид је оно што делимо са њима, а свест о томе се среће у причама о Мухики и Марадони које је Емир Кустурица описао у књизи. Хитлер се угледао на протестантске колонијалистичке државе. У Холивуду ће да одреде ко је злочинац. Ова књига је о томе да поново почиње ревизија историје Другог светског рата – рекао је професор Ковић.

Искра

Извор
Фото: М. Цветковић /iskra.co/ vostok.rs