Украјина и Новорусија из минута у минут - 16.11.

27.11.2018. год.

Карта повлачења тешког наоружања - кликнути за увећање

Спровођење Минских споразума - кликнути на карту за увећање

Карта ситуације на фронту за 25.11. (карта кијевских снага) - кликнути на карту за увећање

Испод се налази интерактивна мапа бојевих дејстава у Новорусији - Клинути овде или на мапу испод

ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима

Преглед дешавања инцидента у Керчском мореузу и на ратишту у Новорусији за 26.11.

РТ: Парламент Украјине одобрио увођење ратног стања - Врховна Рада је подржала указ украјинског председника Порошенка у увођењу ратног стања у одређеним регијама Украјине 30 дана након инцидента у Керчском мореузу.

Украјински парламент је гласао за одлуку Петра Порошенка о увођењу једномесечног ратног стања након инцидента са украјинским и руским бродовима близу Крима. Ратно стање се уводи у подручја која се граниче са Русијом, како на мору тако и на копну.

Пре гласања у парламенту, Порошенко се обратио нацији. Током свог говора, он је саопштио да "постоји опасност од копнене операције против Украјине".

Украјински генералштаб је већ задужен за почетак парцијалне мобилизације трупа, према извештајима медија. Украјинска војска је доведена у пуну борбену готовост чак и пре проглашења ратног стања.

Порошенко је упозорио на "озбиљну претњу од копнене инвазије" на Украјину, наводећи "тајни обавештајни документ".

"У мојим рукама имам обавештајни документ, резиме нашег обавјештајног рада. Овде на неколико страница је детаљан опис свих непријатељских снага које се налазе неколико десетина километара од наше границе, спремне да у било ком тренутку нападну територију Украјине", рекао је Порошенко.

Заседање СБ УН-а о инциденту након уласка украјинских војних бродова у територијалне воде Русије

Столтенберг: Русија мора да схвати да њене акције имају последице - Украјина је представила НАТО-у детаљне податке о инциденту код Керчског мореуза. Русија мора да схватити да њене акције имају последице, рекао је генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг.

Он није директно одговорио на питање да ли НАТО намерава да предузме конкретне мере у вези са инцидентом. Говорећи о ратном стању у Украјини, генерални секретар је изразио наду да то неће утицати на демократске процесе пре избора.

"Украјина је НАТО-у пружила детаљне информације о ономе што се догодило дан раније. Ми смо у сталном контакту са украјинским властима да изразимо нашу подршку. Оно што смо јуче видели било је озбиљно зато што је кориштена војна сила, што доприноси ескалацији ситуације у региону", рекао је Столтенберг после састанка комисије Украјина-НАТО на нивоу амбасадора.

"Позивамо Русију да одмах ослободи украјинске морнаре и бродове", рекао је он, истичући да је такође важно радити на деескалацији ситуације.

Генерални секретар није директно одговорио на питање новинара да ли Алијанса намерава да предузме конкретне акције у вези са ситуацијом око Керчског мореуза, на пример, да ли флота НАТО може посетити Мариупољ.

"Ми пратимо ситуацију веома пажљиво и стално процењујемо шта још можемо да урадимо, јер Русија мора да схвати да њене акције имају последице", рекао је Столтенберг, наводећи раније мере које су савезници предузели да "подрже Украјину", укључујући техничку помоћ и економске санкције против Руске Федерације.

Генерални секретар НАТО-а рекао је да је за алијансу важно да "увођење ратног стања не ствара проблеме за предстојеће председничке изборе и демократске процесе у Украјини".

"То је, наравно, важно за савезнике НАТО-а", рекао је Столтенберг, додајући да је о овом питању разговарао телефоном са председником Украјине Петром Порошенком.

РТ: Порошенко потписао указ о увођењу ратног стања - Преседник Украјине Петро Порошенко потписао је указ о одлуци Савета за националну безбедност и одбрану да уведе ратно стање у Украјини након инцидента у Керчском мореузу. Очекује се да ће мера трајати 60 дана.

Планирано је да се ратно стање уведе од 26. новембра до 26. јануара следеће године. Још увек је потребно коначно одобрење украјинског парламента - Врховне раде. Међутим, Генералштабу Украјине већ је наложен почетак делимичне мобилизације снага, према извештајима украјинских медија.

Такође, украјинска војска стављена је у степен пуне борбене готовости чак и пре проглашења ратног стања. Очекује се да ће Врховна рада гласати о предлогу у току дана.

Украјинска војска и СБ у навјишем степену борбене готовости - Украјинска војска доведена је у стање највише борбене готовости, саопштила је прес-служба украјинског Министарства одбране.

У саопштењу се наводи да је одговарајућа наредба усвојена на основу одлуке Савета за националну безбедност и одбрану Украјине о увођењу ратног стања у земљи.

Заплењени украјински војни бродови

Осим тога, у стање највише борбене готовости подигнута је и Служба безбедности Украјине.

„Повећане су контраобавештајне мере како би се на територији Украјине спречиле друге провокације обавештајних служби Русије и дестабилизација ситуације у земљи“, истиче се у саопштењу.

Моменат удара руског у украјински војни брод

Заплењени украјински бродови у руској луци

Преглед политичко-економских и других вести за 26.11.

ФСБ: Упад украјинских војних бродова извршен по директним упутствима кијевских власти - Према саопштењу прес центра Федералне службе безбедности Руске Федерације (ФСБ), Кијев није обавестио Русију на прописани начин о пролазу бродова украјинсе морнарице кроз Керчски мореуз.

Наводи се да су бродови украјинске морнарице који су ишли према Кримском мосту на почетку саопштили да не планирају да пролазе кроз Керчски мореуз.

Наводи се да је ФСБ упозорио посаду украјинског брода "Бердјанск" да би у случају непоштовања захтева за заустављање, против брода било употребљено оружје, али да је посада украјинског брода игнорисала ове захтеве.

Моменат удара руског у украјински војни брод

Према саопштењу ФСБ-а, провокације украјинске морнарице у Црном мору координисала су два официра Службе безбедности Украјине који су били на бродовима, а да је упад украјинских војних бродова извршен по директним упутствима кијевских власти.

Раније је први заменик сталног представника Русије у УН-у Дмитриј Пољански рекао да су на једном од бродова украјинске морнарице били и припадници специјалних служби ове земље.

ФСБ је навео и хронологију догађаја:

- 21.30 Погранична служба обавестила је украјинске бродове шта ће се догодити у случају да пресеку границу Руске Федерације. Украјинска страна, међутим, није испунила захтеве Руске Федерације да преда захтев за пролаз кроз Керчки мореуз.

- 22.23 Погранична служба обавестила је украјинске бродове да су територијалне воде Руске Федерације, на прилазу Керчком мореузу са стране Црног мора, затворене за пролаз.

- 03.45 Украјински бродови „Никопољ“ и „Бердјанск“ ушли су у воде где су се налазили бродови „Горловка“ и „Јани Капу“.

- 08.35 Украјински су ослободили носаче бродских пушака и подигли цеви на угао од 45 степени, окретавши их у правцу руских бродова. ФСБ је, међутим, упозорио украјинске бродове да ће претњу употребе оружја тумачити као кршење међународног права.

- 10.35 Украијнски бродови обавестили су свој штаб да су притиснути од стране руских бродова.

- Од 10.35 до 18.30 Украјински бродови су били блокирани јужно од Керченског мореуза.

- 18.30 Украјински бродови су покушали да пробију блокаду руске пограничне службе. Руска страна упозорила је украјинске бродове о паљби упозорења у случају да изигноришу наредбу да се зауставе.

- 20.45 Након што је тај захтев изигнорисан, руски брод је донео одлуку да испали хитац упозорења у правцу украјинских бродова. Хитац је испаљен са раздаљине, тако да је могло да се уочи да је у питању паљба упозорења.

САД спремне да разговарају само о теми „руске провокације“ у Керчском мореузу - У Савету безбедности УН је блокирано разматрање предлога Русије о ситуацији у Керчском мореузу.

"Против убацивања овог питања у дневни ред гласало је седам чланица, четири су биле уздржане", саопштио је представник Кине, који уједно и председава Саветом безбедности током новембра месеца.

Пред гласањем у Савету безбедности стални представник САД Ники Хејли је изјавила да Америка, Холандија, Пољска, Шведска и Велика Британија не желе да разматрају то питање јер „категорички подржавају суверенитет и територијални интергритет Украјине у складу са њеним међународно признатиим границама, као и територијалним водама“.

„Изражавамо дубоку забринутост због инцидента који се догодио у Керчском мореузу и који представља кршење међународног права“, рекла је она оценивши да су "САД и њени савезници спремни да разговарају о теми руске провокације уколико се поставка питања тако и уоквири".

Заменик сталног представника Русије при Савету безбедности УН Дмитриј Пољански изјавио је да Украјина „подгрева“ тему милитаризације Азовског мора зајдено са САД.

Како је прецизирао Пољански, Кијев и Вашингтон ту иницијативу настоје да прогурају у последњих неколико месеци.

РТ: Москва упозорила Кијев на последице покушаја изазивања конфликта након инцидента - Москва је протестовала због "планског" кршења територијалних руских вода у Керчском мореузу, те је упозорила стране спонзоре Украјине да не надувавају ситуацију. Русија ће "снажно" одговорити на сличне "провокације".

Подсетимо, три украјинска брода су јуче покушала да прођу кроз Керчски мореуз без претходне дозволе руске стране. Наређено им је да се зауставе, али су посаде украјинских војних бродова то одбиле. Уследила је конфронтација, а што се завшрило запленом три украјинска војна брода од стране руске стране.

Акције украјинске морнарице "су прекршиле правила проласка кроз руске територијалне воде", наводи се у саопштењу Министарства спољних послова Руске Федерације, додајући да је Москва сазвала ванредни састанак Савета безбедности УН-а на тему расправе о инциденту.

"Русија је више пута упозоравала режим у Кијеву и његове западне покровитеље да је распламсавање хистерије преко Азовског мора и Керчског мореуза опасно. Очигледно је да је дошло до провокације, пажљиво планиране у смислу локације и форме, чији је циљ подстицање још једне тачке конфликта у региону и стварање новог изговора за наметање додатних санкција против Русије", наводи се у саопштењу.

Кијев је искористио сукоб како би оправдао проглашење ратног стања, за који потез је Москва саопштила, да само користи председнику Украјине Петру Порошенку пре избора у марту. Порошенко се труди да поново буде изабран за председника, са десеткованом популарношћу након великих економских проблема и недавним корупцијским скандалима.

Москва је такође саопштила да је огорчена нападима вандала на руске дипломатске мисије у Украјини након инцидента.

Даљи догађаји сличне природе могу имати "озбиљне последице", наводи се у саопштењу, те да ће се "снажно супротставити" сваком покушају кршења суверенитета Русије.

Порошенко и Дуда позвали на јачање санкција Русији - Председник Украјине Петро Порошенко је одржао састанак с пољским председником Анджејом Дудом, те су позвали ЕУ да се повећа притисак санкцијама против Русије након инцидента у Црном мору, те да се ово питање размотри на седници Савета ЕУ.

Прес служба украјинског председника је саопштила да је председник Украјине обавестио пољског колегу о инциденту у Црном мору и потезима Кијева "као одговор, укључујући и увођење ратног стања".

Порошенко и Столтенберг договорили хитну седницу комисије Украјина-НАТО - Председник Украјине Петро Порошенко и генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг су се током телефонског разговора сложили да хитно сазову састанак комисије Украјина-НАТО, саопштио је портпарол украјинског председника Свјатослав Цеголко.

"Порошенко и Столтенберг су се сложили да хитно сазову састанак Комисије Украјина-НАТО", саопштио је Цеголко.

Столтенберг је у име НАТО-а изразио „пуну подршку територијалном интергритету и суверенитету Украјине, укључујући њена навигациона права у сопственим територијалним водама у складу с међународним правом“.

Москва позвала западне спонзоре Украјине да обуздају Кијев - Руски министар спољних послова Сергеј Лавров коментарисао је погоршање односа између Москве и Кијева.

"Снажно позивамо западне спонзоре Кијева да смире оне који сада покушавају да зараде политичке поене у војној хистерији у вези са предстојећим изборима или другим догађајима у Украјини", рекао је Лавров на конференцији за новинаре.

Лавров је такође посаветовао Кијев да се "понаша адекватније", јер је Западу "већ неугодно због украјинског руководства".

„Сигурно су рачунали на додатну корист коју желе да извуку из ове ситуације, пре свега, рачунајући на чињеницу да ће САД и Европа, као и увек, несмотрено стати на страну провокатора“, рекао је Лавров.

Он је назвао ситуацију у Керчком мореузу јасном провокацијом, те да је Кијев прекршио кључне одредбе међународног права.

„Што се тиче јучерашњег инцидента, то је очигледна провокација“, нагласио је Лавров.

„Прекршене су кључне одредбе међународног права, не само поморског, већ и општег међународног права, укључујући Повељу УН, укључујући Конвенцију о поморском праву из 1982. године и друге међународно-правне инструменте који вишеструко захтевају од свих држава да поштују суверенитет друге земље“, додао је министар.

Пролаз кроз Керчски мореуз поново отворен за саобраћај - Пролаз кроз Керчски мореуз поново је отворен за цивилне бродове, саопштио је генерални директор компаније „Кримске морске луке“ Алексеј Волков.

„Од три сата ујутро канал је отворен, кретање пловила је настављено“, рекао је Волков, преносе РИА Новости.

Пролаз кроз Керчски мореуз затворен је након провокације украјинске морнарице 25. новембра. Украјински војни бродови су пресекли државну границу Русије, вршећи опасне маневре и игноришући захтеве руске граничне службе.

Донета је одлука да се употреби оружје. Три украјинска војна брода су задржана око 20 километара од руске обале и 50 километара југозападно од уобичајеног пролаза бродова кроз Керчки мореуз испод Кримског моста.

У инциденту су лакше повређена три украјинска војника. Њима је указана медицинска помоћ и они су ван животне опасности.

Кримски мост је привремено затворен за пролазак цивилних бродова ради безбедносних разлога.

Русија је покренула кривични поступак због нарушавања државне границе и затражила хитан састанак Сваета безбедности УН-а о стању у Азовском мору. Прелиминарни састанак заказан је за понедељак у 19:00 по московском времену.

Москва: Кијев и Запад одабрали Азовско море као место где провокације Украјине могу дати брзе и неопходне резултате за међународни скандал - Кијев и Запад су одабрали Азовско море као место где провокације Украјине могу дати брзе и неопходне резултате за међународни скандал, изјавио је за РИА Новости заменик министра спољних послова Григориј Карасин.

"Нажалост, наши најгори страхови били су оправдани јер су Кијев и Запад одабрали Азовско море као регион у којем провокативна активност Украјине може да произведе брзе резултате потребне за међународни скандал", рекао је Карасин.

„Јасан је циљ - уздрмати Украјину објављивањем ратног стања, мобилисање антируског расположења Запада и пооштравање анти-руских санкција“, нагласио је Карасин.

"На тој основи, Порошенку је очигледно лакше да проширити своју изборну кампању", додао је Карасин.

„Очигледно је да је ово провокација, а њено време и место и њена форма били су унапред осмишљени“, истакао је Карасин.

Он је подсетио да Русија сазива састанак Савета безбедности УН-а, на којем ће се разматрати провокативне акције Кијева.

Порошенко тражи подршку ЕУ и НАТО-а како би „осигурали заштиту Украјине“ - Председник Украјине Петро Порошенко је саопштио да ће данас разговарати с генералним секретаром НАТО-а Јенсом Столтенбергом о ситуацији у Азовском мору.

Говорећи на конференцији за новинаре након састанка Савета за националну одбрану и безбедност Украјине, Порошенко је рекао да је Кијев тражио од НАТО-а и ЕУ да "координише наше акције како би осигурали заштиту Украјине".

"Позивамо целу проукрајинску међународну коалицију: Морамо ујединити напоре", рекао је Порошенко.

Разговори са лидерима земаља "проукрајинске коалиције" планирани су за данас, рекао је он.

„Обраћамо се целој проукрајинској светској коалицији: морамо да ујединимо напоре. Сутра ујутру сам затражио преговоре с генералним секретаром Северноатлантске алијансе, господином Јенсом Столтенбергом — ти разговори ће бити одржани, већ је потврђено, сутра ће бити одржане и консултације с лидерима других држава“, рекао је Порошенко на заседању Савеза за националну безбедност и одбрану Украјине.

Синоћ је одлучено да се прогласи ратно стање на територији Украјине у трајању од 60 дана, а одлуку треба да потврди Врховна рада Украјине.

Русија затражила ванредно заседање СБ УН-а поводом ситуације у Азовском мору - Русија је затражила одржавање ванредног заседања Савета безбедности Уједињених нација поводом ситуације у Азовском мору, саопштио је заменик сталног представника Руске Федерације при СБ УН-у Дмитриј Пољански.

Пољански је навео да је Русија затражила састанак у понедељак од 11.00 сати.

„У вези с опасним развојем ситуације у Азовском мору и догађајима који су уследили Русија је затражила да се под хитно сазове отворено заседање СБ ујутру 26. новембра с тачком ’Одржавање међународног мира и безбедности‘“, рекао је Пољански.

ЕУ: Рачунамо да ће Русија вратити слободу пролаза у Керчском мореузу - ЕУ позива све стране да буду максимално суздржане када је реч о ситуацији у Азовском мору, наводи се у саопштенју европске дипломатске службе.

"Тензије у Азовском мору и Керчком мореузу су на опасан начин ескалирале након инцидента између руских и украјинских бродова. Рачунамо да ће Русија вратити слободу пролаза у Керчском мореузу и позивамо све стране да буду максимално суздржане како би се смириле тензиије“, наводи ЕУ.

У саопштењу се такође "потврђује став високог представника ЕУ за спољну политику да ЕУ очекује од Русије да обустави инспекције бродова".

РТ: Украјина проглашава ратно стање - Савет за националну безбедност и одбрану Украјине донео је одлуку да прогласи ратно стање на територији земље у трајању од 60 дана.

Претходно је на седници Савета предлог о увођењу ратног стања подржао председник Украјине Петро Порошенко.

Порошенко je раније рекао да ће предложити проглашење ратног стања након што је дошло до кризе у Црном мору, када је руска морнарица запленила украјинске бродове због кршења руских територијалних вода.

Након што је Национални савет за безбедност и одбрану Украјине подржао проглашење ратног стања на 60 дана, предлог ће сада ићи пред украјински парламент - Врховну раду.

Порошенко је такође додао да Кијев не планира да изврши било какву офанзивну операцију уколико се ратно стање уведе.

Лавров: Земље које из солидарности подржавају било какве антируске кораке желе да се свиде САД-у - Земље које из солидарности подржавају било какве антируске кораке, пре свега размишљају о томе како да се свиде Сједињеним Америчким Државама и круговима који покушавају да торпедују конструктивне односе Москве и Вашингтона, изјавио је министар спољних послова Русије Сергеј Лавров.

„Они који, једноставно ради показивања савезничке, лажно схваћене солидарности, подржавају било какве антируске кораке, пре свега размишљају о томе како да се свиде Сједињеним Америчким Државама. Тачније, не толико САД, колико оним круговима који покушавају да разбију све конструктивне иницијативе у односима Москве и Вашингтона“, коментарисао је Лавров за телевизију „Русија 1“ изјаве Сједињених Америчких Држава који се залажу против гасовода „Северни ток 2“ и „Турски ток“ због наводне подршке интересима Украјине.

Раније је прес-служба Министарства спољних послова Украјине саопштила да су се украјински министар спољних послова Павел Климкин и амерички министар енергетике Рик Пери договорили да се убудуће заједничким напорима супротстављају реализацији пројекта „Северни ток 2“.

Украјинa - из минута у минут -

ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима