Најнеобичнија оружја која су руске трупе заплениле у Сирији

Међу наоружањем које су користили милитанти тзв. „Исламске државе“, могу се наћи најегзотичнији примерци: од немачких јуришних пушака StG 44 из Другог светског рата, до украдених модерних кинеских ручних система ПВО.

Терористичке организације прибављају оружје било на црном тржишту, било отимањем у земљама трећег света. У московском Парку патриота, руска војска је чак крајем ове године отворила изложбу најнеобичнијих примерака заплењеног оружја током борби у Сирији

„Британац“ у редовима ИСИЛ-а

 

Виталиј Белоусов/Sputnik

Током борби у провинцији Латакија у новембру 2015, сиријске снаге су, подржане руском војском, дошле лицем у лице са тенком необичне силуете која је била упадљиво другачија од свих старих совјетских „тешкаша“ који су чинили језгро оклопне технике милитаната.

Након низа окршаја и тешке битке у којој су владине снаге однеле победу, војска је одлучила да проучи необично чудовиште. Испоставило се да је то био стари британски тенк „Центурион МК3“, направљен почетком 1950-их. Најневероватније је што су Британци дизајнирали овај тенк током Другог светског рата – коме би пало на памет да ће се седамдесет година касније он борити на Блиском истоку?

Ово возило, опремљено топом калибра 83,8 mm, је било део испоруке од 700 комада. Провело је читаву своју „војну каријеру“ у разноврсним арапско-израелским конфликтима на територији Блиског истока. Према Вадиму Козјулину који је професор на Академији војних наука, милитанти су купили, украли или добили ово возило у Јордану, који је надомак Сирије, а у коме се и даље налази око 300 тенкова типа „Центурион МК3“ из исте те испоруке од 700 комада.

„Немци“ у редовима ИСИЛ-а

 

Андреј Станавов/Sputnik

Још један интересантан трофеј који је пао у руке руске војске је немачка јуришна пушка StG 44 Sturmgewehr, којом су нацистичке снаге биле опремљене током Другог светског рата. Први примерци ове пушке у Сирији откривени су почетком 2016. године у предграђима Дамаска, у једном од складишта милитаната. Међутим, касније се испоставило да су пале у руке терориста из складишта сиријске војске – око 5.000 комада StG 44 Sturmgewehr је било ускладиштено широм Сирије, а терористи су их преузели почетком рата.

Руска војска је чак ископала и „буџене“ немачке пушке, мада нису ни сањали да би могли наћи модерне додатке монтиране на оружја која потичу из Другог светског рата. На пример, милитанти су самостално прикачили „Пикатини“ шине на старе пушке како би на њих могли да монтирају савремене нишанске уређаје. Мењали су и рукохвате и монтирали бацаче граната „кућне радиности“. Све у свему, експериментисали су како су хтели.

Упадљиво је да ове пушке користе муницију веома специфичног калибра – 7,92х33 mm, који немачка војна индустрија није производила још од краја Другог светског рата. Према Козјулину, милитанти су били у стању да прибаве ову муницију на два начина – из складишта где су пушке биле смештене, као и из самосталне производње.

„Кинези“ у редовима ИСИЛ-а

 

AFP

Све ово се не може мерити са кинеским наоружањем у рукама терориста ИСИЛ-а. Да, немачки и британски топови и пушке из средине прошлог века су непријатно изненађење, али не и фатално. „Наши“ су боље наоружани и зарђале цеви им не могу нанети велику штету.

Међутим, кинески ручни ракетни систем ПВО типа FN-6 се показао као трагичан за руску војску. Дана трећег фебруара 2018, у провинцији Идлиб, терористи су употребом једног од ових система оборили руски јуришни авион Су-25, а пилот је погинуо.

„Откуд ово терористима? Одговор је једноставан. То је била извозна верзија кинеског HY-6 система ручне ракетне ПВО, која се може наћи широм света – у Камбоџи, Перуу, Пакистану и другде. Највероватније је са ове последње дестинације стигао у руке терориста“, закључио је стручњак.

Систем у суштини представља портабл ракетни лансер против нисколетећих циљева на висинама до 3,5 километара. Једноставно речено, идеалан је против хеликоптера и јуришних авиона руске војске. Зато су, према мишљењима експерата, данас управо такви системи портабл ПВО најужасније претње руској војсци у Сирији“.

Николај Литовкин, Russia beyond