Порошенко очекује реакцију ЕУ, САД и Канаде због избора у ДНР-у и ЛНР-у - Кијев чека реакције Г7, партнера из Европске Уније, САД и Канаде у вези с изборима у самопроглашеним републикама Донбаса, изјавио је председник Украјине Петро Порошенко.
„Желим да нагласим да у наредним сатима очекујемо и заседање земаља ’Велике седморке‘ и реакције наших партнера из Европске уније, партнера из САД, Канаде и целог света“, рекао је Порошенко новинарима у Паризу.
Украјински председник је позвао житеље Донбаса да не учествују у изборима за шефове и посланике ДНР и ЛНР, који су данас одржавају.
Према његовим речима, у понедељак ће у Бечу бити одржано заседање Сталног савета ОЕБС-а, на којом ће питање избора у Донбасу бити укључено у дневни ред као ванредна тачка.
Порошенко је додао да је Кијев започео консултације у Савету безбедности Уједињених нација. Питање избора је унето и у дневни ред седнице Савета министара ЕУ за спољне послове.
Москва: Не постоје услови за одржавање новог састанка „Нормандијске четворке“ - Руски амбасадор у Француској Алексеј Мешков изјавио је да не постоје услови за одржавање новог састанка „Нормандијске четворке“ о конфликту на југоистоку Украјине, будући да Кијев не поштује Мински споразум и наставља економску блокаду Донбаса.
Дијалог између представника министарстава иностраних послова се наставља, али до сусрета на вишем нивоу неће доћи у скоријој будућности, каже Мешков.
„За такав сусрет потребно је да се испуне услови, пре свега да Кијев почне да испуњава одредбе Минског споразума“, истакао је он.
Како објашњава, Кијев наставља да саботира договор из 2014. године, а наставља се и економска блокада Донбаса. Поред тога, украјинска војска и даље гранатира становнике југоистока земље, па не постоји ниједан разлог да се лидери четири земље — Русије, Украјине, Немачке и Француске — састају како би констатовали било какав прогрес.
Украјински генерал оптужио Меркелову и Путина због неуспеха Украјине да се придружи НАТО-у - Украјински генерал, бивши заменик начелника генералштаба Оружаних снага Украјине Игор Ромањенко оптужио је канцеларку немачке Ангелу Меркел за неуспех планова Кијева за ступање у НАТО.
По речима Ромањенка, постоје проблеми са коришћењем механизма колективне безбедности према Кијеву. Притом, он наводи да је перспектива украјинског чланства у НАТО могла бити другачија да није политике немачке лидерке.
„Имали смо највећу шансу да се приближимо НАТО-у 2008. године, али се Путин договорио са госпођом Меркел и урадили су све да ни Украјина ни Грузија не добију акциони план за чланство“, изјавио је Ромањенко телевизији ЗИК.
Врховна рада је у децембру 2014. године усвојила амандмане на два закона којима је поништила ванблоковски статус државе. Осим тога, у јуну 2016. године су усвојене измене које одређују циљ спољне политике - ступање у НАТО.
Бивши генерални секретар НАТО-а Андерс фог Расмусен је изјавио раније да је за ступање у алијансу Украјини потребно да достигне два критеријума, за шта је потребно време. Експерти сматрају да Кијев не може да претендује на чланство у Алијансу у наредних 20 година.
ЕУ: Изборе у ДНР-у и ЛНР-у сматрамо незаконитим јер нису у складу са међународним правом - Европска Унија неће признати изборе који се одржавају у самопроглашеним републикама Доњецка и Луганска, изјавила је шефица европске дипломатије Федерика Могерини.
ЕУ те изборе сматра незаконитим јер нису у складу са међународним правом, као ни са одредбама Минског споразума.
"Поред тога, одржавање избора у Донбасу крши суверенитет и законодавност Украјине", додала је она.
„Мински споразум подразумева искључиво спровођење локалних избора у оквиру украјинског законодавства и уз присуство посматрача ОЕБС-а“, истакла је шефица европске дипломатије.
Могеринијева је подсетила и да испуњавање Минског споразума представља кључ ка решавању конфликта на југоистоку Украјине и нагласила да је за целокупни тај процес одговорна Русија.
Самим тим, додала је она, ЕУ очекује од Русије да се заложи и утиче на Доњецк и Луганск.
Данас се одржавају избори у ДНР-у и ЛНР-у за председнике република и чланове парламената.
Кијев покренуо кривични поступак против организатора избора „на привремено окупираним територијама у Донбасу“ - Служба безбедности Украјине покренула је кривични поступак у вези с „организовањем незаконитих избора на привремено окупираним територијама у Донбасу“, саопштила је прес-служба Генералног тужилаштва Украјине.
Према мишљењу Кијева, организовање избора је незаконита и кажњава се у складу с актуелним законодавством Украјине.
Према украјинским законима, особама које учествују у организацији избора у Донбасу прети од 10 до 15 година затвора или доживотна затворска казна, уз евентуално одузимање имовине.
Избори за шефове и посланике Доњецке и Луганске Народне Републике одржавају се данас. Кијев је саопштио да не признаје изборе, а нелегитимним их сматрају и Европска унија и САД.
Портпарол руског председника Дмитриј Песков је оценио да избори у Донбасу нису у супротности с одредбама Минског споразума о решавању кризе на југоистоку Украјине.
Украјина запретила Русији новим санкцијама због избора у ДНР-у и ЛНР-у - Украјински министар спољних послова Павел Климкин је изјавио да ће одговор на изборе у Доњецкој и Луганској Народној републици бити јачање међународних санкција Русији.
"Ми већ радимо на томе са нашим партнерима", написао је Климкин на твитеру.
У видео поруци приложеној у поруци, назвао је ове изборе "злочином против Украјине".
"Наравно, злочини ће дефинитивно бити кажњени, наравно, у виду санкција", додао је он.
Климкин је оптужио Русију да не жели мир и позвао грађане Донбаса да не учествују у гласању. Према његовим речима, гласови становника Донбаса биће важни када кијевске власти одрже изборе у ДНР-у и ЛНР-у.
У ДНР-у и ЛНР-у се одржавају избори за председнике република и посланике. Кијев је саопштио да неће признати резултате, а у Европској Унији и Сједињеним Америчким Државама сматрају изборе нелегитимним. Међутим, како је нагласио секретар за штампу председника Русије Дмитриј Песков, избори у Донбасу нису супротни минским споразумима.
Избори у Доњецкој и Луганској Републици - Бирачка места у Доњецкој и Луганској Републици отворена су за гласање на изборима за шефове република и народне посланике.
Гласање ће трајати од 8 до 20 сати по локалном времену.
Како је саопштила новинарима председница Централне изборне комисије Олга Позњакова, бирачка места су отворена на време.
На место шефа ЛНР претендује четири кандидата, међу којима су вршилац дужности шефа републике Леонид Пасечник. Кандидат који добије највише гласова ће бити председник. На парламентарним изборима учествују два покрета - „Мир Луганшчини“ и „Лугански економски савез“. Изабраће се 50 посланика.
У ДНР на место шефа републике претендује пет кандидата, међу којима су вршилац дужности републике Денис Пушилин. На парламентарним изборима учествују два покрета - „Доњецка република“ која има већину у парламенту и „Слободни Донбас“. У парламент ће ући 100 посланика.
Кијев је саопштио да не признаје изборе, док је портпарол Кремља Дмитриј Песков саопштио да они нису против Минског споразума.
Подсетимо, шеф ДНР Александар Захарченко погинуо је 31. августа у експлозији у ресторану „Сепар“ у центру Доњецка, а министар за приходе и порезе Александар Тимофејев тешко је рањен. Од експлозије је погинуо је и Захарченков телохранитељ.
Према наводима Министарства за ванредне ситуације ДНР, повређено је 11 људи, а власти ДНР су инцидент окарактерисале као терористички чин.
Климов: Ако напустимо ПССЕ, претпостављам да ће многе земље кренути нашим путем - Парламентарна скупштина Савета Европе (ПССЕ) изгубила је своју основну намену и претворила се у „свађалачку дружину“, а ако Русија напусти организацију, многи ће следити њен пример, сматра заменик комитета Савета федерације Русије за међународне односе Андреј Климов.
„Предлажем да се не обраћа пажња на изјаве политичара застареле организације као што је ПССЕ. У последње време она се из парламентарне организације преобратила у свађалачку дружину, и више се ништа не дешава, они сами себе уништавају. Ако ми напустимо ПССЕ, претпостављам да ће многе земље кренути нашим путем“, констатовао је Климов.
Он је нагласио да се питања безбедности успешно решавају у оквирима Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС).
Климов је такође подсетио на јасно дефинисан званичан став Русије да ако у Устав ПССЕ буду унесене измене које ће у потпуности штитити права националних делегација, Русија ће извршавати своје обавезе у оквирима скупштине.
„Ако се то не деси, ми нећемо бити у могућности да испуњавамо своје обавезе“, додао је он.
Климов је такође рекао да је збуњен чињеницом да се ПССЕ претворила у структуру која само критикује земље попут Русије „и ништа друго не ради“, иако се у Балтичким земљама и у Украјини стално крше људска права.
„У Парламентарној скупштини Савета Европе влада агресивна мањина“, оценио је Климов.
Осим тога, недавно је без учешћа Русије, у ПССЕ изабрано руководство организације, судије Европског суда за људска права. „Сами су закували ту кашу“, закључио је Климов.
Раније је генерални секретар Савеза Европе упозоравао на опасност од повлачења Русије из Савета Европе. Несугласице са Москвом су узроковане тиме што је ПССЕ лишила права гласа руску делегацију након што се Крим прикључио Русији.